Frida i Dijego. Dva genija. Dve strasti. Dve polovine koje su se pronašle u ovom ogromnom svetu i postale jedno. U njihovom odnosu nežnost se preplitala sa izdajom, a ljubav sa bolom. Ako je verovati sećanjima prijatelja, ona se prema njemu ophodila kao prema voljenom psu, a on prema njoj kao prema voljenoj stvari. Njihova ljubavna priča šokira, zbunjuje, užasava i istovremeno izaziva divljenje.
Nedavno je objavljeno da će Netfliks snimiti seriju o Fridi Kalo i Dijegu Riveri. Ovaj brak su nazivali savezom slona i golubice: on je bio 21 godinu stariji od nje, teži za 100 kilograma i viši za dve glave.
Rođena da pati
Frida Kalo je rođena 6. jula 1907. godine. Odrasla je kao živahna i pokretna devojčica, ne sluteći kakva joj "iznenađenja" život sprema. U šestoj godini preležala je dečju paralizu, zbog čega je celog života hramala. Drugo iskušenje usledilo je u 18. godini: mlada devojka, koja je tek osetila ukus prvog poljupca, postala je žrtva stravične nesreće kada je u autobus kojim je putovala udario tramvaj koji je iskočio iz šina.
Fridu je probila gvozdena šipka, koja je ušla u kičmu i izašla kroz prepone... Kasnije će u šali govoriti da je upravo tog dana izgubila nevinost. Sa oštećenom kičmom, smrskanim rebrima i karličnim kostima, Frida je dugo provela nepomična u krevetu. Fizička bol postala je moćan podsticaj: ranije nevična slikarstvu, okovana metalnim korsetom i gipsom, Frida je počela da slika fanatičnim žarom.
Nakon nekoliko godina i 33 operacije, uspela je da stane na noge. Prvo što je uradila bilo je odlazak u atelje slavnog umetnika Dijega Rivere kako bi mu pokazala svoje radove. Ipak, to nije bio njihov prvi susret. Još kao petnaestogodišnja učenica, Frida je znala da će se udati za "onog krupnog tipa" koji oslikava zidove u njenoj školi. Taj čovek bio je upravo Dijego Rivera.
Očaran Fridom
"Ova devojčica je rođeni umetnik, neobično osećajna i sposobna za zapažanje", rekao je Rivera o mladoj Fridi Kalo. Bio je pokoren njenim radovima, a za njom je potpuno izgubio glavu. Frida nije oličavala lepotu po konvencionalnim standardima tog doba. Guste crne obrve spojene na korenu nosa i dlačice iznad gornje usne, sve ono čega su se druge žene rešavale, ona je dodatno isticala.
Dijego je, sa druge strane, bio ogroman, neskladan, izuzetno gojazan, sa kosom koja je štrčala na sve strane i krupnim očima koje su uvek delovale uzbuđeno, uz mesnate usne koje je stalno oblizivao... Ipak, privlačnost između njih dvoje bila je tolika da se činilo da im se tlo izmiče pod nogama. Odlučili su da se venčaju samo nekoliko nedelja nakon upoznavanja.
"Sa tobom sam nesrećna, ali bez tebe nema sreće"
Venčanje je održano 21. avgusta 1929. godine, uprkos protivljenju njene porodice koji su ga nazivali "ružnom grdosijom" i njegovih prijatelja. Slavilo se boemski bučno i uz mnogo alkohola. Frida se obukla u najboljoj meksičkoj narodnoj nošnji: jarka haljina sa dugom slojevitom suknjom koja je skrivala njene unakažene noge, uz masivne drvene ogrlice.
Usred slavlja, bivša Dijegova žena je u naletu ljubomore podigla suknju i počela da viče: "Pogledajte samo, za ove krive čačkalice je Dijego zamenio moje veličanstvene noge!" Rivera, pod uticajem tekile, počeo je da puca iz revolvera po gostima, a mlada supruga je u strahu pobegla iz kuće. Sledećeg jutra, kada se otreznio, umetnik je otišao da moli za oproštaj i Frida mu je, naravno, oprostila.
Tako je počeo njihov zajednički život koji je ličio na EKG pacijenta sa tahikardijom: sumanute ljubomorne scene smenjivale su se sa još luđim naletima strasti, skandalima i tučama. "Ništa se ne može porediti sa tvojim rukama, ništa nije kao tvoje zeleno-zlatne oči. Moje telo se puni tobom iz dana u dan", pisao joj je Dijego nakon svake svađe. Frida mu je bila žena, prijatelj, saborac i Muza. Ali ne i jedina.
Ljubavni mnogougao i odlazak Trockog
Bračni status nije uticao na Dijegovu naviku da se viđa sa drugim ženama. Nezasit u žudnji, on ih je "proždirao", zbog čega je dobio nadimak Ljudožder. Frida je, zaslepljena ljubavlju, znala za sve njegove afere. Patila je, ali je praštala: "Dijego je monstrum i svetac u jednoj osobi", govorila je pravdajući ga.
Međutim, ni Frida nije bila svetica. Najviše se pričalo o njenoj romansi sa Lavom Trockim, koji je sa ženom prebegao u Meksiko. Skoro šezdesetogodišnji Trocki zaljubio se u Fridu kao dečak, pisao joj strastvene poruke i krio ih u knjigama.
Kada je Rivera saznao za to, osetio se smrtno uvređenim. U želji da se osveti, povredio je Fridu tamo gde je najviše bolelo, spavao je sa njenom mlađom sestrom Kristinom. To mu Frida nije oprostila. Godine 1939. potpisala je razvod i otišla u Njujork.
Povratak u istu reku
"Ne znam kako se pišu ljubavna pisma, ali želim da ti kažem da je celo moje biće otvoreno za tebe... ljubav je kao miris, kao struja, kao kiša", pisala je Frida katalonskom umetniku Hozeu Bartliju u Americi. Njihova romansa je bila nežna, ali se brzo završila kada je Frida završila u bolnici zbog užasnih bolova u kičmi.
Prva osoba koju je ugledala nakon buđenja iz kome bio je Dijego Rivera. Čim je čuo za njeno stanje, odmah je došao i ponovo je zaprosio. Frida nije mogla da odbije. On je bio sunce njenog univerzuma, njen dar i njena kazna. Ponovo je rekla "da", ali pod uslovom: bez intimnih odnosa i uz potpuno razdvojene finansije. Ovaj neobičan ugovor potpisan je u bolničkoj sobi.
Poslednji dani i večna veza
U drugom braku Dijego je okružio Fridu pažnjom, ali ona i dalje nije bila srećna. Očajnički je želela da postane majka, ali su se sve njene trudnoće završavale pobačajima. Zdravlje joj je naglo propadalo. Nakon brojnih operacija leđa i amputacije dela noge, postala je zavisna od jakih lekova protiv bolova. Poslednje godine provela je u krevetu, ali nije prestajala da slika.
Nekoliko dana pre smrti u 47. godini, u dnevniku je zapisala najčudnije priznanje ljubavi: "Dijego u mojim ustima, u mom srcu, u mom ludilu, u mom snu, u vrhu pera, u pejzažima, u hrani, u metalu, u lažima."
U noći pre smrti, poklonila mu je prsten kupljen za njihovu 25. godišnjicu, koja je trebalo da bude za 17 dana. Rekla je: "Osećam da ću te uskoro napustiti." To saznanje ga je još tada duševno osakatilo, ali kada je sledećeg jutra zaista umrla, Dijego dugo nije mogao da poveruje. Umro je tri godine kasnije. Molio je da ga kremiraju i polože pored Fride, ali njegove ćerke i poslednja žena to nisu dozvolile.