Genetika igra veliku ulogu u zdravlju, tako dapraćenje zdravlja vaše majke može vam dati predstavu o tome šta vas čeka - posebno kada su u pitanju komplikacije koje češće pogađaju žene nego muškarce.
Kosti
Primer: osteoporoza, stanje u kojem vaše kosti slabe kako starite.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), američkoj saveznoj agenciji zaduženoj za javno zdravlje i prevenciju bolesti, osteoporoza pogađa 25% žena starijih od 65 godina, ali samo 6% muškaraca, a nedavne studije su pronašle genetske varijante koje predisponiraju neke ljude na ovu bolest.
„Postoje jaki dokazi da imate povećan rizik od osteoporoze ako je vaša majka imala osteoporozu“, kaže dr Tod Sontag, lekar porodične medicine u Orlando Health Physician Associates.
„U mnogim slučajevima to je zbog nasleđene strukture tela sa niskom telesnom težinom – težina manja od 58 kg kod odraslih ili BMI manji od 22 mogu povećati rizik od osteoporoze.“
Još jedan faktor rizika je jednostavno imati roditelja (majku ili oca) sa istorijom preloma kuka, kaže on. Da biste ublažili ove efekte, uverite se da unosite dovoljno kalcijuma i vitamina D i održavajte zdrav način života.
Koža
Pitate se da li ćete razviti bore ili oštećenja kože? Pogledajte lice svoje majke. Muška i ženska koža stari različito zbog različitih hormona, prema studiji objavljenoj u časopisu Dermato-Endocrinology .
"Sposobnost vaše majke da razgrađuje kolagen i starost u kojoj je počeo da se razgrađuje - starost u kojoj je razvila bore - nasleđuju se, kao i obrazac razgradnje kolagena: da li je prvo razvila bore oko očiju ili dublje linije oko usta?"“, kaže dermatolog, dr Purviša Patel, osnivačica Viša Skin Ker.
"Gledanje njenih fotografija kako stari pružiće vam uvid u to kako se boriti protiv procesa starenja." Dnevna krema za sunčanje i serum protiv starenja sa retinolom, vitaminom C, ferulinskom kiselinom i vitaminom E bore se protiv ovih genetskih efekata, kaže ona.
Pored toga, tip kože, nasleđen od majke i oca, može uticati na vaše šanse za oštećenja od sunca i rak kože. Osobe sa svetlijom kožom su u najvećem riziku.
Možda već znate da se depresija dijagnostikuje dvostruko češće kod žena nego kod muškaraca, verovatno zbog hormonskih fluktuacija i ženskih reakcija na traumu i stres.
"Još jedan važan aspekt istraživanja roda pokazuje da žene hroničnije doživljavaju depresiju nego muškarci", kaže psihologinja Debora Serani, dr. psih., autorka knjige "Život sa depresijom" .
"To znači da žene češće i duže doživljavaju depresiju nego muškarci."
Pored toga, povezano je sa genima — određene genetske mutacije povezane sa depresijom nalaze se samo kod žena, prema studiji objavljenoj u časopisu Socijalna psihijatrija i psihijatrijska epidemiologija .
Stoga, ako je vaša majka imala depresiju, trebalo bi da pratite simptome i po potrebi se lečite.
"Zato je poznavanje porodične medicinske istorije toliko važno da biste bili proaktivni u vezi sa sopstvenim zdravljem“, kaže dr Serani.
Problemi sa očima
Žene su sklonije razvoju glaukoma, bolesti oka, a takođe su sklonije oštećenju vida ili slepilu, prema Američkoj akademiji za oftalmologiju (AAO).
Menopauza takođe čini žene sklonijim sindromu suvog oka, koji se često javlja kod glaukoma. Štaviše, glaukom je nasledan, pa ako ga vaša majka (ili otac) ima, obavezno obavestite svog oftalmologa i redovno idite na preglede očiju, kaže dr Zontag.
"Imate veći rizik od razvoja glaukoma i druge bolesti oka, makularne degeneracije ako je vaša majka imala to“, kaže on.
"Kao i sa sve ostalim, postoje i drugi faktori načina života koji doprinose." AAO takođe preporučuje izbegavanje pušenja kako bi se smanjio rizik.
Migrena
Postoji mnogo razloga zašto biste mogli imati migrene, a vaša majka je samo jedan od njih. Žene su tri puta sklonije od muškaraca da pate od migrena, verovatno zbog hormonskih fluktuacija, prema Fondaciji za istraživanje migrene.
Nacionalna fondacija za glavobolju napominje da 70–80% osoba koje pate od migrene imaju rođaka koji takođe doživljava iscrpljujuće napade.
„"edan od glavnih faktora rizika za migrene je porodična istorija migrena“, kaže dr Zontag. "Dakle, da, ako vaša majka ima migrene, veća je verovatnoća da ćete ih razviti i vi."
Novo istraživanje otkriva kako i zašto genetika igra ulogu. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, ona može biti povezana sa načinom funkcionisanja krvnih sudova u mozgu, što može dovesti do migrene.
Ako vaša majka pati od migrene, možete pokušati da smanjite rizik redovnim vežbanjem, dobrim snom, učenjem da upravljate stresom i izbegavanjem kofeina i određenih namirnica koje izazivaju migrene.
Prema Udruženju za Alchajmerovu bolest, skoro dve trećine pacijenata sa Alchajmerovom bolešću su žene. Tačni razlozi još uvek nisu poznati, ali izgleda da idu dalje od jednostavne činjenice da žene žive duže od muškaraca.
Utvrđena je genetska veza sa Alchajmerovom bolešću. "Identifikovani su genetski aleli koji povećavaju rizik od razvoja Alchajmerove bolesti", kaže dr Zontag.
"Majčina istorija povećava rizik." Nacionalni institut za starenje izveštava da ako vaša majka ili otac imaju genetsku mutaciju koja uzrokuje Alchajmerovu bolest sa ranim početkom (koja se javlja između 30. i 60. godine), postoji 50/50 šansa da ćete je naslediti, a ako je tako, veća je verovatnoća da ćete razviti bolest.
Ako je vaša majka imala Alchajmerovu bolest ili neku drugu demenciju, možete smanjiti rizik vežbanjem, održavanjem društvenih veza i ostajanjem mentalno aktivnim, kažu oni.
Težina i tip tela
Kao i kod mnogih drugih aspekata zdravlja, stanje vašeg tela je delimično određeno genetikom, a delimično okolinom.
Dakle, ako vaša majka ima određeni tip tela ili težinu, veća je verovatnoća da ćete i vi imati isti, ali to bi takođe moglo biti rezultat naučenog ponašanja.
"Iako postoje neka jaka istraživanja koja podržavaju uticaj oblika tela i težine majke na njenu decu, to svakako nije jedini faktor koji doprinosi", kaže dr Zontag.
"Često je majčin način života ono što ona usvaja i prenosi na svoju decu, uključujući i način na koji jede i vežba." Zato se nemojte kriviti ako oblik i veličina vašeg tela ne podsećaju na model iz časopisa.
Međutim, ako vaša majka ima prekomernu težinu, možete izbeći istu sudbinu tako što ćete se zdravo hraniti i vežbati kako biste održali svoju idealnu figuru.
Atletske sposobnosti i nivo fizičke spremnosti
Isto tako, nivo kondicije koji možete postići je delimično genetski, a delimično način života, prema studiji objavljenoj u časopisu "Medicine and Science in Sports and Exercise“ .
Tip mišićne i skeletne strukture koju nasleđujete od roditelja može vas predisponirati za uspeh u određenim sportovima (na primer, visina za košarku), kaže dr Zontag.
"Genetika igra veliku ulogu u strukturi naših mišića i bez obzira koliko osoba trenira, nikada neće biti brza kao Jusein Bolt ili Majkl Felps“, kaže on.
Ali čak ni najbolja genetika vam neće učiniti ništa ako ne trenirate i ne vežbate, a važno je da ljudi svih nivoa kondicije vežbaju svakodnevno.
Dakle, čak i ako vam planovi nisu da postanete olimpijski gimnastičar, i dalje možete koristiti svoje prirodne genetske prednosti i svoju želju da ostanete zdravi i u formi tokom celog života, dodaje on.
Postporođajna depresija
Takođe bi trebalo da pitate majku da li je patila od postporođajne depresije nakon trudnoće. Kao i drugi problemi mentalnog zdravlja, može se preneti sa majke na ćerku.
"Istraživanja pokazuju da je postporođajna depresija povezana sa genima“, kaže dr Serani. "Rizik od razvoja postporođajne depresije se povećava ako ju je doživeo vaša majka ili neki drugi član porodice – sestra, tetka.“
Prema studiji objavljenoj u časopisu Molecular Psychiatry, istraživači su otkrili specifične hemijske promene u dva gena koje, kada se dogode tokom trudnoće, mogu sa 85% tačnosti predvideti da li će žena razviti postporođajnu depresiju.
Istraživači se nadaju da će ovo na kraju dovesti do analize krvi koja trudnicama može dati tačniju predstavu o njihovom riziku - ali za sada je važno znati porodičnu istoriju.
"Pitajte majku o njenom postporođajnom periodu", kaže dr Serani. „Ovo vam može dati naznake da li je depresija faktor rizika za vas.“
Rak dojke i jajnika
Svest o genetskoj vezi između raka dojke i jajnika može delimično biti posledica priče o Anđelini Džoli, čija je majka umrla od raka dojke.
Nakon što joj je dijagnostikovan gen BRCA1, glumica je podvrgnuta profilaktičkoj mastektomiji, koja je smanjila rizik od raka dojke sa 87% na manje od 5%.
„Genske mutacije koje se najčešće povezuju sa naslednim rakom dojke i jajnika su mutacije u genima BRCA1 i 2“, kaže dr Berens. „Ako imate sumnjivu porodičnu istoriju — na primer, ako je neko u vašoj porodici imao rak dojke ili jajnika — onda možete imati genetsku predispoziciju.“
Razgovarajte sa svojim lekarom o vašem individualnom riziku ako je vaša majka ili drugi rođaci imao jedan od ovih karcinoma i razmislite o poseti genetskog savetnika za genetsko testiranje.
Menopauza
Starost u kojoj je vaša majka doživela menopauzu delimično će odgovoriti na pitanje kada će se to desiti vama, prema studiji objavljenoj u časopisu „Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism“ .
Stoga, ako je vaša majka doživela ranu menopauzu, trebalo bi da obavestite svog lekara.
"Prevremena insuficijencija jajnika pre 40. godine može biti uzrokovana brojnim stanjima, a neka od ovih stanja mogu biti nasledna, kao na primer kod žena koje su nosioci sindroma fragilnog X hromozoma", kaže dr Berens.
Sindrom fragilnog X hromozoma je genska mutacija povezana sa X hromozomom koja takođe može izazvati anksioznost, hiperaktivnost i intelektualni invaliditet.
Što se tiče simptoma menopauze kao što su valovi vrućine i noćno znojenje, dr Berens kaže da naučnici pokušavaju da utvrde da li postoji genetska veza.