Glavni simptomi depresije: Kako da znate kada je vreme da se obratite lekaru!

​Uvreženo mišljenje našeg društva je da su mentalni poremećaji sramota koju treba negirati, a fizička oboljenja stanja koja treba lečiti i pristupiti im ozbiljno.

Nije sramota reći da vas boli glava, vrat, koleno, ali kada treba reći da ste tužni, nevoljni, plačljivi i razdražljivi, da vam je nivo tolerancije nizak, da ste beznadežno nesrećnii, to sve zajedno znači priznati da ste psihički slabi, a verovatno i da ste u ozbiljnoj depresiji.

Top 10 najgorih navika koje ugrožavaju vaše mentalno zdravlje!

Tada prestaje svaka hrabrost da se sebi ili dugima prizna istina, odbacuje se mogućnost oboljenja i odbija obraćanje lekaru. Zbog najmanjih zdravstvenih problema kao kijavica i glavobolja ljudi su skloni sedeti u čekaonici kod lekara satima, dok za obraćanje psihologu ili neuropsihijatru nisu nikada spremni, najčešće nisu spremni ni da pomisle na tako nešto, pa čak i kada ih drugi upozoravaju na to. Prikrivanje i stid zbog spoznaje o psihičkom poremećaju su kod većine ljudi daleko jači od iskonske potrebne da se pomogne sebi.

Često osobe koje obole od depresije nisu svesne da je njihova okolina itekako svesna da sa njima nije sve uredu, a oni sami žele da to prikriju. Česta promena raspoloženja, tuga, nekontrolisan bes, plač i još ako se svakodnevno ponavljaju nisu dešavanja koje okolina ne primećuje. Ako se na sve to nadoveže dekoncentracija na poslu, nepovezane rečenice, odsutnost, tuga, pitanje je dana kada će neko na lep ili manje lep način saopštiti istinu koju oboleli ne želi da prihvati. Zato je prihvatanje ozbiljne depresije stanje koje mora sam oboleli prihvatiti i ozbiljno se posveti lečenju.

Ljudi koji sami sebe obmanjuju da je sa njima sve u redu, a nije, izlažu se različitim komentarima okoline, a najčešće je to slučaj na radnom mestu. Ozbiljna depresija nije stanje koje prolazi samo od sebe, jer takav poremećaj ozbiljno narušava osetljive balanse supstanci u mozgu i pokušaj pretvaranja da nije tako, samo odlažu priznanje do sledeće neprijatne situacije. Kao i kod svake druge bolesti šteta koja je nastala mora se ozbiljno tretirati i samo tako može proći.

Svaka bolest, fizička ili mentalna dijagnostikuje se kod odgovarajućeg lekara, pa tako i stvarno stanje depresije može utvrditi samo lekar. Međutim, da bi sami sebi bili prvi i najveći prijatelj, oboleli mora preispitati sebe da li je samo loše raspoloženje i tuga koja blokira realna, potkrepljena stvarnim događajima i proćiće za dan ili dva. Ili osećaj strepnje, nemoći, izlivi besa, nestrpljenje i neverice traju dovoljno dugo i toliko su intenzivni da shvati da to više nije trenutno stanje, već prava depresija. Prihvatanje istine, potvrdiće svaki psiholog, prvi je korak ka izlečenju.

Dok osoba sama ne odluči da prihvati bolest, odnosno depresiju kao bolest, dotle su svi pokušaji okoline biti bezuspešni da je ubede na lečenje. Različiti ljudi depresiju doživljavaju različito, ali ipak se mogu izdvojiti simptomi koji su karakteristični. Depresija je bolest raspoloženja koja zahvata i telo i misli. Najlakše je prepoznati depresiju kroz osnovne simptome, a značajno je napomenuti da je potrebno da simptomi traju najmanje 2 nedelje ili duže. Depresija može biti blaga, umerena, teška i teška sa psihotičnim elementima.

Deset osnovnih simptoma, pri čemu se po pravilu više njih javljaju svakodnevno su:

1. Osećaj tuge ili žalosti 2. Bezvoljnost i tromost 3. Niska energija i brzo umaranje 4. Strah kako će se nešto loše dogoditi, zebnja 5. Smanjenje sna, najčešće kao nesanica 6. Svakodnevno rano buđenje 7. Pojačana potreba za snom kada nije vreme za spavanje 8. Razmišljanje o samoubistvu i smrti oupšte 9. Smanjena koncentarcija i pažnja za svakodnevne stvari

10. Nekontrolisani pokreti 11. Razgovor sa samim sobom, bes na sebe samog 12. Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje 13. Osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti 14. Usporeni pokreti 15. Razdražljivost do stanja gubljenja kontrole nad postupcima 16. Nemogućnost opuštanja, mirovanja 17. Gubitak ili povećanje telesne mase

Od neprocenjive vrednosti je da psihičke poremećaje počnemo da tretiramo kao bolest koju treba lečiti. Izlečenje je moguće kod svake osobe koja se sa depresijom suoči i preduzme korake da se izleči. Danas postoji čitav spektar lekova koji uspešno leče depresiju i zato treba što pre se obratiti lekaru.