Kleopatra nije prvorođeno dete, a zahtevala je sve da bude njeno i učinila nezamislivo kako bi osigurala svoje mesto na tronu. Igrale su je najlepše glumice, a od knjiga koje su o njoj napisane mogla bi da se napravi čitava biblioteka. Promenila je tok istorije, poslednji egipatski faraon, velika zavodnica koja intrigira čovečanstvo više od dve hiljade godina... Njen život nije do kraja istražen, a zanimljivosti otkrivene nisu svima poznate.
Govorila je devet jezika. Ako i danas, u 21. veku, to zvuči kao neverovatan podatak, možemo samo da zamislimo kako je delovao u ono vreme, pre naše ere... Egipatska kraljica zapravo je poreklom bila Grkinja iz dinastije Ptolemeida koju je osnovao general Aleksandra Makedonskog. Čak je i njeno ime, Kleopatra, bilo grčko: "velika kao njen otac". No, postala je daleko veća od Ptolemeja XII Auleta, iako je on Egiptom vladao u dva navrata.
Rođena je 69. godine pre nove ere u Aleksandriji. O njenom obrazovanju brinuo je mudri Filostrat, uz kog je učila grčku filozofiju i umetnost. Kupala se u magarećem mleku koje je smatrala eliksirom zdravlja i lepote, zavodila je moćne muškarce dovijajući se na najneverovatnije načine, ali postoji bezbroj stvari o njoj koje verovatno nikad nećemo saznati.
Zahvaljujući umetničkoj slobodi uvreženo je mišljenje da je bila senzacionalna lepotica (nije je bez razloga igrala Elizabet Tejlor), iako zapravo nemamo pojma kako je izgledala. I njena večna kuća je misterija koju vekovima pokušavaju da odgonetnu arheolozi i pustolovi. Osim toga, mnogi ne znaju i da je bila autorka medicinskih spisa, pomorski komandant i jedan od najmudrijih diplomata svog doba. I tako dalje.
Imala je dva muža i oba su joj bila braća
Imala je tri sestre i dva brata. Tron je preuzela 51. godine pre nove ere, kada joj je preminuo otac. Međutim, nije vladala sama... Ne zato što nije bila sposobna, već zato što su tako nalagala pravila. S druge strane, Ptolemeji su, kako bi održali kontrolu i sačuvali čistu krvnu lozu, sledili tradiciju brakova među najbližim srodnicima, predstavljajući se kao božanski vladari po uzoru na drevne egipatske bogove Izidu i Ozirisa.
Tako se i osamnaestogodišnja Kleopatra VII udala za svog mlađeg brata, Ptolemeja XIII, koji je imao samo 12 godina. Brak je, jasno, bio političke prirode, ali i jedini način da legitimiše svoju vladavinu.
Ubrzo je izbacila "savladara" iz igre, zadržavši na državnim dokumentima samo svoje ime. Efikasno je rešavala hitna pitanja, kao što su glad nastala usled niskog vodostaja Nila i suša ili bezakonje koje je u nekom trenutku zavladalo među vojnicima. Kao i njeni helenski preci posedovala je eksplozivnu narav, a istoričari navode da je bila veoma strasna i ponekad nepromišljena. To joj je na kraju i presudilo, veruju.
Izgubila u građanskom ratu od brata
Vrlo brzo je došla u sukob sa suprugom, to jest bratom, koji se, kao savršeno otelotvorenje naprasitog tinejdžera, pobunio što i on nije odlučivao o važnim stvarima. Svađa je rezultirala građanskim ratom, koji je Kleopatra izgubila. Bila je primorana da se povuče u rimsku Siriju kako bi skupila vojsku kojom će krenuti nazad. Međutim, zaustavljena je u dolini Nila.
Cezara je upoznala na spektakularan način. Kada je imperator stigao u Egipat, poželeo je da se sastane sa Kleopatrom i Ptolemejom. Kako ona zbog dinastičkih previranja nije bila u zemlji, do Cezara su je prokrijumčarili u – tepihu.
Kada je Ptolemej saznao da je njegova sestra već došla i upoznala Cezara pokušao je da podstakne stanovništvo Aleksandrije na pobunu, ali ga je imperator uhapsio i uspeo da smiri strasti pre nego što su se rasplamsale. Rimljanin je bio impresioniran Kleopatrom i nije im dugo trebalo da postanu ljubavnici. Kao sjajan strateg, faraonka je iskoristila njegovu naklonost i – ostala u drugom stanju.
Odnose sa bratom nije izgladila. Ptolemej XIII udavio se 47. godine pre nove ere, pa je mogla da preuzme tron. No, morala je ponovo da se prikloni tradiciji... Udala se za drugog mlađeg brata, Ptolemeja XIV, koji je još bio dete. I taj brak je bio simboličan – Kleopatra je, kao glavni autoritet, vladala iz senke.
Interesantno je da je i njen drugi suprug umro veoma mlad. Istoričari pretpostavljaju da je otrovan po Kleopatrinom naređenju, iako za tu teoriju ne postoje nikakvi dokazi.
Lov u mutnom: Cezar je izostavio iz testamenta
Faraonka je potom imenovala svog sina, Cezariona, za novog savladara. Njegovo ime, u prevodu Mali Cezar, prilično direktno sugeriše ko bi mogao da mu bude otac... Nakon Cezarovog ubistva tokom martovskih Ida, ceremonije u čast boga Marsa, egipatska kraljica našla se u velikoj opasnosti jer u testamentu nije pomenuo ni nju ni dete, već je imenovao unuka Oktavijana kao primarnog naslednika.
Politička previranja nastala posle atentata izrodila su dvojicu protivnika, Marka Antonija i Oktavijana, koji su ipak 43. godine pre nove ere sklopili savez poznat kao Drugi trijumvirat, kako bi povratili red i priveli Cezarove ubice pravdi.
Kleopatra se opredelila za Marka, kog je opčinila na neverovatan način. Egipat je u to vreme bio na ivici kolapsa zbog loše žetve, ali je, uprkos problemima, ona izvela sjajnu predstavu. Priredila je veličanstven doček i obukla se kao Afrodita, boginja ljubavi, priklonivši se najmoćnijoj rimskoj figuri posle Cezarove smrti.
Marku Antoniju prvo je rodila blizance, dečaka i devojčicu, a kasnije i sina Ptolemeja Filadelfa, koji je zajedno sa Cezarionom predstavljao njenu uzdanicu u budućnosti. No, Antonijev poraz u bici kod Akcijuma slomio je Kleopatru koja je pala u nemilost Oktavijana. Dugi pregovori nisu dali rezultate, te je Oktavijan krenuo u invaziju na Egipat.
Mesto počinka nikad nije otkriveno
Kada su njegove trupe stigle do Aleksandrije, Kleopatra je poslala poruku Antoniju rekavši mu da će da se ubije i spali svoje bogatstvo u grobnici koja je bila u izgradnji. Antonije je tada izvršio samoubistvo, ali su njegovi ljudi koji su se priklonili Oktavijanu sprečili Kleopatru da i ona digne ruku na sebe i uništi blago.
Oktavijan je trijumfalno ušao u Aleksandriju i zarobio troje njene dece. A Kleopatra? Nije mogla da dozvoli sebi takvo poniženje. Nije želela da je odvedu u Rim. Shvativši da nema izlaza, naredila je da joj se u odaje donese kobra. Da li ju je zaista ugrizla zmija ili je stradala na drugi način? Jedna od najdužih istorijskih tema i dilema.
U svakom slučaju, imala je 39 godina kada je sebi, prema egipatskom verovanju, osigurala besmrtnost. Sahranjena je zajedno sa Markom Antonijem. Gde? Ne zna se. Grobnica nikad nije pronađena.
Iako je bila fascinantna žena puna tajni, nije na odmet zaključiti da je bilo opasno imati je za sestru. Jer, nemilosrdna Kleopatra, željna moći, nije imala samo pik na braću. Uplašena da se mlađa sestra Arsinoja zaverila protiv nje, ubedila je Antonija da je ubije dok se krila u hramu. Rimljani su bili zgranuti ubistvom na svetom mestu. Ali, nije marila. Njena ćerka Kleopatra Selena kasnije je takođe postala kraljica, održavši "porodični posao" u životu.