Nalazimo se u Sjedinjenim Državama, u državi Ilinois, u malom gradu Sion na obali prostranog i prelepog jezera Mičigen. U prvoj deceniji 21. veka, ovde je živelo oko 25.000 ljudi. Na Dan majki, 8. maja 2005. godine, dve drugarice, osmogodišnja Laura Hobs i devetogodišnja Kristal Tobijas, otišle su u obližnji šumski park da voze bicikle, majke su ih nadgledale iz dvorišta, ali u jednoj sekundi su izgubile devojčice iz vida koje se više nikada nisu vratile svojim kućama. Te noći, njihovi roditelji odmah su prijavili nestanak i zajedno sa policijom i volonterima počeli su da pretražuju okolne šume.
Pronalaženje Laure i Kristal
Sledećeg jutra, 31-godišnji Džeri Hobs, Laurin otac, došao je u policiju i tvrdio da je pronašao tela devojčica. Takođe je odveo policiju na mesto zločina.
Istražitelji su izbrojali 31 ubod nožem između dve devojke. Obe su bile seksualno zlostavljane. Napad se dogodio prethodne večeri, otprilike u vreme kada se očekivalo da se devojke vrate kući. Ova poslednja okolnost pokazala se kobnom za Džerija Hobsa.
On je odavno bio poznat lokalnoj policiji. Bavio se drogom, imao je neke nepoznate hobije i bio je nasilan. Pribegavao bi upotrebi pesnica i svega što bi mu došlo pod ruku na najmanju provokaciju. Dobio je uslovnu kaznu zbog napada na prijateljicu svoje žene motornom testerom.
Kružile su glasine da je Džeri Hobs bio nasilan u porodici. Barem ga je njegova žena, uprkos tome što je imala troje male dece, izbacila iz porodične kuće pre par godina. Nije bilo formalnog razvoda, ali porodica nije ni živela zajedno.
Laurin otac priznao krivicu
Dve nedelje pre sudbonosnog dana, Džeri, tek izašao iz zatvora zbog još jedne tuče, posetio je svoju bivšu i predložio joj novi početak. Ona ga je pustila unutra. Uveče kada su deca nestala, on je prvi krenuo u šumu da ih traži, čak i pre nego što su stigli policija i volonteri.
Hobs je uhapšen odmah nakon što je odveo policiju na mesto zločina. Sledećeg dana je priznao sve. Nije mučen, niti prisiljen na priznanje. Međutim, nakon 5 godina dešava se neočekivani obrt.
Tvrdio je da je uveče 8. maja zatekao devojčice u šetnji po šumskoj čistini. Ali devojke su navodno odbile da idu kući i Lora je negodovala.
Dalje, prema rečima Džerija, udario je svoju ćerku. Kristal Tobijas, koja je navodno imala džepni nož, potrčala je u pomoć svojoj prijateljici. Krupni muškarac je lako oteo oružje iz devojčine ruke i, besan, počeo da je udara.
U ovom slučaju je od samog početka bilo mnogo neizvesnosti i nelogičnosti, zbog čega se istraga otegla dugi niz godina.
S jedne strane, tu je priznanje kriminalca, kojeg se nije povukao, motiv - nasilan temperament, potvrđen očevim prošlim postupcima, i tragovi krvi na telu i odeći.
S druge strane, Džeri Hobs je opisao događaje od večeri 8. maja bez ikakvih detalja, tvrdeći da je bio toliko besan da se ničega nije mogao setiti. Krv je mogla biti prosuta kada je otkrio tela devojčica. Nož koji je, navodono, imala Kristal, nestao je bez traga.
I što je najvažnije, otac je, priznajući ubistvo, negirao čak i mogućnost zlostavljanja sopstvene ćerke i njene prijateljice.
Strašni poslednji momenti
U međuvremenu, otkriveno je da su Laura i Kristal doživele užas u svojim poslednjim trenucima. Muški biološki tragovi prikupljeni sa njihovih tela sprečili su DNK testiranje, a Džeri je odbio da prizna. Istražitelji nisu znali šta da zaključe o ovoj okolnosti, a državni tužilac je zahtevao da se nedoslednost zanemari i slučaj iznese pred sud.
Nezamisliv obrt
Džeriju Hobsu je život spasao novi tim stručnjaka. Godine 2007, dve godine nakon sudbonosnih događaja, uspeli su da izdvoje DNK iz sačuvanog biološkog materijala. I presuda naučnika bila je nedvosmislena: Hobs nije počinio zločin.
Kada je postalo jasno da će sa na osnovu ovih dokaza Hobs biti pušten na slobodu, državni tužilac je efikasno prikrio rezultate nove forenzičke analize. Identitet bioloških tragova ostaje nepoznat, ali Džeri, koji nije povukao svoje priznanje, ostaje u zatvoru.
Ostao je iza rešetaka čekajući suđenje još tri godine, proklet od bivše žene, rođaka i celog grada Sion. Sve dok, 2010. godine, ista DNK nepoznatog čoveka nije pronađena na drugom telu.
U februaru te godine, nepoznati muškarac je oteo mladu ženu, seksualno je napao i pokušao da je ubije, ali nije uspeo. Žrtva je preživela i dala je svedočenje koje je dovelo do hapšenja 21-godišnjeg marinca po imenu Horhe Avila-Tores.
Istraga je utvrdila da je vojnik bio umešan u još dva slična napada na devojčice (svi su preživeli) i u ubistvo oficirke koju je poznavao u vojnoj bazi u kojoj je tada služio 2009. godine.
Najvažnije je da je Horhe Avila-Tores odrastao u Sionu, pre nego što se pridružio vojsci. Upravo je njegov DNK pronađen na telima Laure Hobs i Kristal Tobijas. Godine 2005, kada se dogodila ova užasna priča, imao je samo 16 godina.
Avila-Tores je bio prijatelj brata Kristal Tobijas, dobro je poznavao devojku i, uz pravilnu istragu, definitivno bi bio deo užeg kruga žrtve, što se uvek proverava kod teških zločina.
Ali očevo priznanje, nevoljnost policije da traži istinu i stav državnog tužioca doveli su do daljih užasnih zločina. Tužilac će kasnije biti otpušten usred kontroverzi, ali to nije ništa olakšalo stvari.
Zašto je Džeri Hobs priznao nešto što nije uradio?
Nakon puštanja na slobodu i potpunog oslobađanja od optužbi 2010. godine, rekao bi da je policija odmah postala sumnjičava prema njemu i da ga je podvrgla psihološkom pritisku.
Moguće je da su mentalna retardacija gospodina Hobsa, na koju su nagoveštavali neki novinari, i njegova sklonost ka raznim ilegalnim supstancama igrali ulogu. Međutim, njegovi advokati su od države Ilinois dobili skoro 8 miliona dolara odštete zbog nezakonitog krivičnog gonjenja, od čega je sama žrtva dobila samo 6 miliona dolara.
Uprkos oslobađajućoj presudi i bogatstvu, bivša žena i preostala deca su ga odbacili. Šta je uradio nakon puštanja na slobodu ostaje nejasno, ali izgleda da je proćerdao sve svoje milione. Nema stalno prebivalište, više puta je hapšen zbog posedovanja droge, a 2016. godine, zbog bekstva iz policijske stanice nakon još jednog hapšenja, „milioner“ Džeri Hobs je dobio dvogodišnju zatvorsku kaznu.
Kakva je Horheova sudbina?
Horhe Avila-Tores je suđen odvojeno u tri različite države gde je počinio svoje zločine.
U decembru 2010. godine osuđen je na 168 godina zatvora zbog pet napada na devojčice, od kojih su sve zadobile teške telesne povrede, sa pravom da podnese zahtev za uslovni otpust tek nakon navršenih 65 godina.
Avila-Tores je osuđena na smrt zbog ubistva policajke 2011. godine.
Konačno, 2018. godine, doveden je u grad Sion, gde se održalo suđenje Lauri Hobs i Kristal Tobijas.
U zamenu za to da ne dobije smrtnu kaznu koja mu je prethodno izrečena, već da je zameni doživotnim zatvorom, manijak je priznao zločin počinjen pre 13 godina i dobio dodatnih 100 godina zatvora.