Vodeći stručnjaci za mozak upozoravaju da suptilne promene ličnosti u srednjim godinama mogu biti jedan od najranijih znakova demencije. Često se pojavljuju godinama pre nego što problemi sa pamćenjem postanu primetni.
Profesorka Gil Livingston sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) ističe da porodice često prijavljuju promene u ponašanju, samopouzdanju i emocionalnim reakcijama mnogo pre formalne dijagnoze. Istraživanje koje je obuhvatilo hiljade britanskih državnih službenika pokazalo je da su promene karakternih crta u srednjem životnom dobu direktno povezane sa većim rizikom od demencije u starosti, prenosi "Dejli mejl".
Temperament kao prvi pokazatelj bolesti
Sve je više dokaza da skrivena oštećenja mozga u ranim fazama bolesti menjaju način na koji ljudi misle, osećaju i reaguju. Lekari navode da se srodnici često prisećaju da prvi znaci nisu bili zaboravnost, već promene u temperamentu: poput anksioznosti, impulsivnosti, povlačenja u sebe ili emocionalnog distanciranja.
Iako ovi simptomi nisu definitivan dokaz bolesti, njihov kumulativni efekat može otkriti zabrinjavajući obrazac. Budući da se čak 45 odsto slučajeva demencije povezuje sa stilom života, rano uočavanje ovih promena otvara vrata pravovremenoj akciji za usporavanje propadanja mozga.
Gubitak samopouzdanja: Najsnažniji preduslov
Prva značajna promena je gubitak samopouzdanja. Ljudi koji su prijavili da gube veru u sebe u svojim četrdesetim i pedesetim godinama imali su znatno veće šanse da obole od demencije. Ovaj simptom se pokazao kao najjači pojedinačni preduslov, jači čak i od lošeg raspoloženja, beznadežnosti ili problema sa spavanjem.
Kod osoba mlađih od 60 godina, pad samopouzdanja objašnjava davno uočenu vezu između depresije u srednjim godinama i demencije, što sugeriše da on odražava rane promene u mozgu, a ne samo reakciju na starenje ili stres.
Nesposobnost rešavanja svakodnevnih problema
Osećaj nemoći pred svakodnevnim problemima takođe je snažan signal. Istraživači veruju da ovo odražava rano propadanje kognitivne rezerve, mentalnog kapaciteta koji ljudima omogućava da se nose sa pritiskom i prilagođavaju novim situacijama. Kako se ta rezerva smanjuje, situacije koje su nekada bile lako rešive postaju nepodnošljivo teške i stresne.
Emocionalno zahlađenje i gubitak empatije
Studija je otkrila da su osobe koje su u srednjim godinama prijavile da ne osećaju toplinu i naklonost prema drugima pod znatno većim rizikom. Ovaj simptom se manifestuje kao emocionalno povlačenje ili smanjena savesnost. Stručnjaci ističu da savesni ljudi više vežbaju i vode računa o zdravlju, čime direktno smanjuju rizik od bolesti poput dijabetesa, koje su povezane sa demencijom.
Hronična nervoza i upalni procesi
Stalna nervoza i osećaj napetosti u srednjim godinama takođe su markeri rizika. Profesor Geir Selbek sa Univerziteta u Oslu veruje da hronični stres igra ključnu ulogu, jer povećava nivo upala u telu, što je pogubno za zdravlje mozga. Takođe, kao rani signali navode se i hronično nezadovoljstvo načinom na koji se obavljaju zadaci, kao i problemi sa koncentracijom.
Kada je vreme za brigu?
Specijalisti naglašavaju da kontekst igra presudnu ulogu. Promene ličnosti mogu biti uzrokovane menopauzom, stresnim životnim događajima ili problemima sa mentalnim zdravljem. Ključni crveni alarm je jasna promena u odnosu na uobičajeni način na koji se osoba ranije nosila sa životom.
Dobra vest je da koraci poput socijalne angažovanosti, rutine, upravljanja stresom i redovnog vežbanja mogu pomoći u smanjenju dugoročnog rizika, čak i ako su promene u mozgu već počele.