U Iranu, žene su povećale javnu svest o rodnoj diskriminaciji, podigle profil i unapredile prava žena, borile se za pismenost među ženama i unapredile društveni status žena suprotstavljajući se verskim pritiscima, učestvujući u naučnim projektima, bave se politikom, utičući na muziku, film... A prva na listi najmoćniji je Masumeh Ebtekar, iranska naučnica i političarka.
Iako je najpoznatija kao prva žena potpredsednica Islamske Republike, Masumeh Ebtekar je prvi put došla u svetsku pažnju 1979. godine, kada su studenti zauzeli ambasadu Sjedinjenih Država u Teheranu i držali 52 Amerikanca kao taoce 444 dana. Taj događaj i dalje baca senku na odnose između dve zemlje. Tokom krize sa taocima, Ebtekar je delovala kao portparolka i javno lice studenata okupatora. Iz ovog i drugih razloga, ona je dobar primer različitih puteva koje su iranski revolucionari išli otkako su svrgnuli monarhiju.
Kasnije je postala prva žena potpredsednica Irana, šefica Organizacije za zaštitu životne sredine Irana tokom administracije predsednika Mohameda Hatamija, a trenutno je izabrana gradska odbornica Teherana. Ona je jedan od osnivača iranske reformističke političke stranke, Islamskog fronta za učešće Irana. Ebtekar je razmatrala kandidaturu na predsedničkim izborima 2009. godine nakon što je Savet čuvara naveo da ne postoji „zakonsko ograničenje“ protiv žena. Međutim, povukla se nekoliko nedelja pre izbora.
Porodica joj omogućila da postane doktor nauka
Masumeh Ebtekar je rođena kao Nilufar u porodici srednje klase u Teheranu 1960. godine. Kada je imala tri godine, njen otac Tagi Ebtekar je odveo porodicu u Sjedinjene Države kako bi mogao da studira i doktorira na Univerzitetu u Pensilvaniji. Proveli su šest godina u SAD, živeći prvo u Masačusetsu, a kasnije u predgrađu Filadelfije. Kao rezultat toga, Ebtekar ima gotovo savršen američki akcenat.
Povratak u Iran
Nakon povratka u Iran, studirala je u Teheranskom međunarodnom koledžu. Nakon diplomiranja, postala je pristalica političkog islama Alija Šarijatija, pridružila se grupi islamskih militantnih studenata i počela da nosi tradicionalni crni čador koji joj je pokrivao sve osim lica.
Ebtekar ima diplomu osnovnih studija iz laboratorijskih nauka sa Univerziteta Šahid Behešti, magistrirala je i doktorirala imunologiju sa Univerziteta Tarbijat Modares 1995. godine, gde i dalje predaje.
Okupacija američke vlade
Dana 4. novembra 1979. godine, grupa koja sebe naziva Muslimanski studenti linije Imama Homeinija okupirala je američku ambasadu u Teheranu, uzimajući osoblje i diplomate za taoce. Kršeći međunarodne zakone, vlada ne samo da nije preduzela mere za oslobađanje talaca, već je ajatolah Homeini javno podržao zaplenu, nazivajući je „drugom revolucijom“ i nazivajući američku ambasadu „špijunskom jazbinom“.
Studenti su izabrali Ebtekar za svog portparola zbog njenog tečnog engleskog jezika i američkog akcenta. Bila je stalna pojava na američkoj i međunarodnoj televiziji tokom trajanja krize sa taocima, a mnogi mediji su je nazivali „Meri“ ili „Sestra Meri“. Tokom intervjua, redovno je govorila o „zločinima“ koje su američka ambasada i Amerikanci počinili protiv Irana.
Kasnije je napisala knjigu o preuzimanju vlasti. U njoj, i u intervjuima, nikada se nije izvinila za ono što se dogodilo u ambasadi ili za svoju ulogu u tome – u Iranu bi takvo izvinjenje bilo ravno političkom samoubistvu – iako je razbesnela tvrdolinijaše davanjem izjava koje su implicirale da se ona i mnogi drugi studenti nisu složili sa načinom na koji je režim iskoristio incident. Godine 2015, rekla je časopisu „Forin Polisi“ da studenti nisu mislili da će kriza trajati duže od nekoliko dana i da je spoljna politika nove iranske vlade van njihove kontrole. „U odnosima sa Zapadom i sa Sjedinjenim Državama, studenti nisu bili direktno uključeni“, rekla je. „Na kraju krajeva, verovatno su kritikovali neke od politika koje su usledile u kasnijim godinama.“
Godine 1980, nakon oslobađanja američkih talaca, Mohamed Hatami, koji je u to vreme bio predstavnik vrhovnog vođe ajatolaha Homeinija u Institutu Kajhan, imenovao je Ebtekara za glavnog urednika engleskog dnevnog lista Kajhan Internešenel. Godine 1983, Hatami je napustio Kajhan, a Ebtekar je ostao bez posla.
Godine 1991. suosnivala je Institut za ženske studije i istraživanja, a 1992. pokrenula je dvojezični časopis „Farzaneh“ za ženske studije i istraživanja. Takođe je nastavila svoje obrazovanje, stekavši diplomu osnovnih studija iz laboratorijskih nauka na Univerzitetu Šahid Behešti i doktoriravši imunologiju na Univerzitetu Tarbijat Modares 1995. godine. Od tada je član fakulteta Tarbijat Modaresa i objavila je više od 40 naučnih članaka o imunologiji.
Prva žena potpredsednica
U međuvremenu, Ebtekar se udala za Sejeda Mohameda Hašemija, koji je biznismen u privatnom sektoru i sa njim je dobila svoje dece.
U isto vreme, njeni politički stavovi su sve više gravitirali ka stavovima reformista. Godine 1997, Mohamed Hatami je pobedio na predsedničkim izborima i imenovao je za prvu potpredsednicu zemlje, koju je obavljala dva mandata, do 2005. godine. To je bio i prvi put da je žena imenovana na funkciju potpredsednice i prvi put da je žena obavljala funkciju u vladi u Islamskoj Republici.
Tokom tih osam godina, Ebtekar je takođe bila na čelu iranske Agencije za zaštitu životne sredine i radikalno je promenila strukturu, politike i ciljeve agencije. Godine 2002, obratila se sastanku žena liderki za životnu sredinu u Helsinkiju, a iste godine je učestvovala na Svetskom samitu o održivom razvoju u Južnoj Africi. Godine 2006, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu proglasio ju je šampionkom Zemlje. Godine 2005, kada se završio Hatamijev predsednički mandat, Ebtekar je suosnivačica Centra za mir i životnu sredinu. Godine 2007, kandidovala se za Gradsko veće Teherana, izabrana je i služila je u veću do septembra 2013. Osnovala je Komitet za životnu sredinu Gradskog veća Teherana, koji danas ima 20 radnih grupa.
Bila je redovan kritičar predsednika Mahmuda Ahmadinedžada i njegove administracije. Godine 2007, počela je da piše blog koji je odražavao njene reformističke stavove, pišući o pitanjima koja se kreću od životne sredine, preko politike, do ženskih prava. Postao je izuzetno popularan i uprkos tome što je na kraju blokiran nakon sudske presude, pokrenula je novi blog i nastavila svoje kritičko pisanje.
Nakon spornih predsedničkih izbora 2009. godine, Ebtekar je posetila porodice nekih od demonstranata koji su poginuli tokom mirnih demonstracija. Zbog toga su je tvrdolinijaši optužili da je „podstrekačica pobune“.
Kako se obrukala?
Kao doktor nauka, piše radove na razne teme, međutim, ispostavilo se da je jedan od njih bio - plagijat, te je javnost osudila zbog, kako su istakli, naučnog nedoličnog ponašanja.
Naime, 7. oktobra 2008. godine, eTBLAST , pretraživač sličnosti teksta na bazi podataka MEDLINE , primetio je da 85% preglednog rada koji je objavila Masumeh Ebtekar potiče iz nekoliko prethodno objavljenih članaka. Pregledni rad, o citokinima i zagađenju vazduha, objavljen je 2006. godine u časopisu Iran Journal of Allergy Asthma Immunology (IJAAI) 5 47-56:2006. Nekoliko nedelja nakon izveštaja eTBLAST-a, Nature je obrađivao priču, citirajući jednog od autora originalnih radova ( Ijana Madveja , toksikologa na Kings koledžu u Londonu ) koji je rekao: „članak je prava mešavina tuđih radova, reč po reč, gramatička greška za gramatičkom greškom.“ Nature je takođe naveo da Ebtekar nije odgovorio na njihove imejlove. Kao odgovor, glavni urednik IJAAI izdao je saopštenje u kojem se navodi: „Žao nam je zbog ovog dupliranja koje se pojavilo u časopisu. Sarađujemo sa urednicima časopisa JACI (Časopis za alergiju i kliničku imunologiju , naučni periodični časopis koji je objavio tri rada iz kojih je Ebtekar prepisao) kako bismo pronašli najbolje rešenje u tom pogledu.“ U decembru 2008. Ebtekarov članak je povučen.
Pitanje je privuklo izvesnu političku i javnu pažnju u Iranu. Ebtekar je izdala saopštenje u kojem je priznala da je napravila grešku i izvinila se zbog nje, ali je uključila i spisak žalbi kao što je propust eTBLAST-a da je unapred obavesti o svom nalazu, činjenica da je članak bio pregledni članak koji je pozvana da napiše za časopis i da je u tekstu navedeno više od 76 referenci.
Poruka koju šalje
U jednom od intervjua podvukla je:
„Da bismo razumeli kako da krenemo napred, moramo da napravimo procenu prošlosti“, rekao je Ebtekar za Foreign Policy. „To je sastavni deo procesa reformi, procesa moderacije... Da, moramo da sagledamo naše nedostatke“, gotovo uvek podvlači.
Teško je znati da li je Ebtekar temeljno ispitala sopstvenu prošlost. Godine 1979. upućivala je gotovo svakodnevne pretnje američkim taocima, ali je nedavno govorila o potrebi za mirom, demokratskim učešćem, pravima žena i, naravno, zaštiti životne sredine. Za svakoga u Iranu, posebno za reformističku ženu, politika je kao hodanje po žici pod najnepovoljnijim uslovima. Ebtekar je pokazala da može da hoda po ovoj žici i da ide napred — kao što je to činila u proteklih 45 godina.
Оптужбе за научно недолично понашање
Дана 7. октобра 2008. године, eTBLAST , претраживач сличности текста на бази података MEDLINE , приметио је да 85% прегледног рада који је објавила Масумех Ебтекар потиче из неколико претходно објављених чланака. Прегледни рад, о цитокинима и загађењу ваздуха, објављен је 2006. године у часопису Iran Journal of Allergy Asthma Immunology (IJAAI) 5 47-56:2006. [ 17 ] Неколико недеља након извештаја eTBLAST-а, Nature је обрађивао причу, цитирајући једног од аутора оригиналних радова ( Ијана Мадвеја , токсиколога на Кингс колеџу у Лондону ) који је рекао: „чланак је права мешавина туђих радова, реч по реч, граматичка грешка за граматичком грешком.“ Nature је такође навео да Ебтекар није одговорио на њихове имејлове. [ 18 ] Као одговор, главни уредник IJAAI издао је саопштење у којем се наводи: „Жао нам је због овог дуплирања које се појавило у часопису. Сарађујемо са уредницима часописа JACI [Часопис за алергију и клиничку имунологију , научни периодични часопис који је објавио три рада из којих је Ебтекар преписао] како бисмо пронашли најбоље решење у том погледу.“ У децембру 2008. Ебтекаров чланак је повучен. [ 17 ]
Питање је привукло извесну политичку и јавну пажњу у Ирану. [ 19 ] Ебтекар је издала саопштење у којем је признала да је направила грешку и извинила се због ње, али је укључила и списак жалби као што је пропуст еТБЛАСТ-а да је унапред обавести о свом налазу, чињеница да је чланак био прегледни чланак који је позвана да напише за часопис и да је у тексту наведено више од 76 референци.
| Šta se desilo sa decom poslednjeg iranskog šaha: Mislio je da je moćniji od Boga, a nije ni slutio kakvo prokletstvo će zadesiti njegovu porodicu |