Ćuška po glavi, šamaranje ili udaranje prutićem po guzi, česta su vaspitna mera kojom neki roditelji "vaspitavaju" svoju decu. Međutim, ona narodna izreka da je batina iz raja izašla ne stoji i batine smatramo odrazom nemoći roditelja.
- Batine nikada ne mogu biti dobar metod vaspitanja jer se njima ne podstiče dobro, nego, paradoksalno, izoštrava zlo. To što dete nešto više ne radi, ne znači da smo ga vaspitali, nego da smo reakciju potisnuli i da će se ona kad-tad pojaviti kao duh iz boce.
Dokaz za to je što je većina zlostavljača zlostavljana u detinjstvu. Kažnjavanje je vid roditeljskog reagovanja koje podrazumeva nanošenje povreda ili određivanje kazne s namerom da dete koje se ružno ponašalo oseti gubitak ili bol. Kad ljutiti roditelj kažnjava dete, to često deluje kao obračun (pokazaću ja njemu ko je gazda). Cilj takvog pristupa je da izazove stid, osećanje krivice ili strah. Deca na to često reaguju željom za osvetom, a ne kajanjem, što samo podržava negativno ponašanje, kaže Jasenka Jugović, bračni i porodični psihoterapeut.
Kako deca doživljavaju batine
Deca u različitim uzrastima batine doživljavaju na različit način, ali one ni kod dece, a ni kod adolescenata ne daju željene rezultate, već izazivaju kontraefekat.
U najranijem uzrastu dete batinu doživljava kao pretnju, odbacivanje i užas kome ne zna razlog. Javlja se strah od batina uz nerazumevanje uzroka. Naime, deca mlađa od tri godine ne razlikuju uzrok i posledicu, ne prave štetu namerno, već samo istražuju okolinu i još nemaju kognitivne sposobnosti da razlikuju dobro od lošeg.
Školsko dete shvata svrhu batina, ali ih se manje plaši, naročito deca koja često kažnjavana batinama razvijaju sposobnost da ne plaču. Ona stoički podnose batine i razvijaju osećanje nepoverenja u one od kojih očekuju najveću zaštitu. Nekada se od njih čak može čuti da im je lakše da istrpe batine nego da slušaju zvocanje roditelja. To je samo jedan od načina da se negira osećanje povređenosti.
Adolescenti su puni gneva, pa i mržnje u situacijama kada se fizički kažnjavaju. Batine ih fizički ne bole, ali im miniraju za njih najvažnije osećanje - dostojanstvo. Stoga ulažu veliki napor da na batine ne uzvrate udarcem.
Roditelji batinama "uče" decu da je u redu nasiljem rešavati probleme. Uče ih strahu i osveti i tome da je u redu tući one koje volimo. Ponekad batine postanu i "nagrada" za decu koja ne dobijaju pažnju od roditelja, jer i negativna pažnja je bolja nego nikakva.
Roditelji batinama mogu ozbiljno da povrede decu.
Kako postaviti granice
Umesto kažnjavanja, decu treba da disciplinujemo. Disciplinovanje treba da bude zasnovano na bezuslovnoj ljubavi i tačno određenim granicama; popustljivo je prema osećanjima, a strogo prema ponašanju. Njegov cilj je očuvanje dečjeg dostojanstva i samopoštovanja. Disciplinovanje znači postaviti granice i tražiti da se one poštuju i odmah zaustaviti neželjeno ili opasno ponašanje, bez fizičkog kažnjavanja i povređivanja detetovog samopoštovanja.
Pozitivni postupci disciplinovanja su taktike čiji je cilj da dete postane poslušno. To će se postići poklanjanjem pune pažnje detetu i primenom veština komunikacije, a ne vikanjem, batinama, davanjem pogrdnih imena, kritikovanjem, pretnjama. Sve su porodice različite, s drugačijim kućnim pravilima i očekivanjima. Ali postoji mnogo načina na koje je moguće detetovom ružnom ponašanju prići s pozitivne strane. Kada birate strategiju koja će delovati, važno je da vaša očekivanja budu realna i da odgovaraju detetovom stepenu razvoja, temperamentu i ličnosti.
Kako kazniti dete
Primerena kazna za malu decu je uskraćivanja gledanja crtanog filma ili da mu se na neko vreme oduzme omiljena igračka, ali nikako batine. Onoj malo većoj deci se može uskratiti igranje u parku ili omiljena video-igrica. Naravno, adolescenti su druga priča, pa se s njima mora drugačije postupati. S njima treba da postoji prethodni dogovor šta se može, a šta ne i šta sledi kao kazna ukoliko se prekrši dogovor. Ne smeju se primenjivati sila, udarci, vređanje. Disciplinska mera ima svrhu ako je vremenski određena, ne preterano velika i ne takva da roditelji ne mogu da je izdrže.
Vaspitanje dece nije nimalo lak zadatak, ali se batinama ništa ne postiže. Roditelji treba da znaju da su deca onakva kakve ih stvaramo od samog rođenja. Deo nečeg u njihovom funkcionisanju je nasledan, sve ostalo je naših ruku delo.