Dugo se verovalo da starenje ide polako i ravnomerno, dan po dan, godinu za godinom. Ali naučnici sa Univerziteta Stenford otkrili su nešto što mnoge nije prijatno iznenadilo – telo ne stari postepeno. Stari u naglim skokovima, i to u tačno određenim godinama koje sad znamo.
Istraživanje koje je iznenadilo javnost
Tim naučnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stenford, pod vođstvom profesora Majkla Snajdera, pratio je više od 135.000 bioloških pokazatelja kod ispitanika različite starosti.
Rezultati objavljeni u časopisu Nature Aging bili su jasni – starenje ne liči na ravnu liniju. Liči na nagle skokove u tačno određenim trenucima, i čak 81 odsto promena u organizmu dešava se po nepredvidivom obrascu.
Prva opasna godina: 44
Oko 44. godine telo pravi prvi veliki preokret. Metabolism masti se menja, a kardiovaskularni sistem počinje da pokazuje prve ozbiljne znake starenja. Mnogi u ovim godinama primete da im je odjednom teže da održe liniju, da kafa i alkohol teže padaju nego ranije i da se oporavljaju sporije nego što su navikli. Nije to samo umor, to je telo koje naglo menja brzinu.
Druga opasna godina: 60
Drugi talas je još intenzivniji. Oko 60. godine imunološki sistem i bubrezi počinju da rade pod pojačanim opterećenjem, što ubrzava vidljive znake starenja brže nego ikad pre. Ono što je pre izgledalo kao sitnica, sada postaje ozbiljan signal koji telo šalje.
Može li se to usporiti?
Može, ali samo ako znate kada da reagujete. Naučnici naglašavaju da upravo oko 44. godine većina ljudi živi pod najvećim stresom i najlošijim navikama u ishrani, što dodatno ubrzava ono što telo ionako prolazi. A nakon 60. godine, kvalitet sna i fizička aktivnost prirodno opadaju, što samo pojačava drugi talas.
Telo ne stari ravnomerno i polako kao što smo mislili – stari u naglim skokovima, i upravo zato je važno da znate kada da promenite navike. Pre nego što telo odluči umesto vas.
(Stil/ Krstarica)