Rođeni ste kao snažna, živa i radoznala bića. U vama postoji energija, ideje, želje, snovi. A ipak, negde usput, ta ista žena počne da se gubi. Polako, gotovo neprimetno, preuzimate uloge koje vam niko formalno nije dodelio – ali ih svi od vas očekuju. Postajete dadilja svom mužu i njegovim problemima, nadzornik svojoj majci kojoj je stalno "potrebna pomoć", sluga sopstvenom detetu, spasilac prijateljima, radni konj svom šefu. Žonglirate svim tim ulogama istovremeno, radeći do iscrpljenosti, dok vaš lični život tiho klizi u drugi plan.
Svesni ste da vas to iscrpljuje. Osećate da vam oduzima snagu, da utiče na posao, na zdravlje, na raspoloženje. Ali ne znate kako da stanete. Jer "morate". Jer "šta će reći". Jer ste navikli da budete odgovorni, savesni, dobri. Ako odbijete – neće razumeti. Ako se povučete – zameriće. Ako postavite granicu – proglasiće vas sebičnom.
I tako dolazi trenutak kada počinjete da se pitate:
- Zašto baš ja?
- Zašto se meni ovo dešava?
- Kako da odbijem, a da se ne osećam krivom?
Ako čitate ove redove, to znači da je u vama sazrela svest da nešto mora da se promeni. I zapamtite – ništa se ne dešava slučajno. Postoji unutrašnji sistem koji određuje red, ravnotežu i sreću u životu jedne žene. Kao i svaki sistem, i ovaj ima svoju logiku. Ne možete zameniti motor automobila volanom i očekivati da vozilo ide napred. Isto tako, ne možete pomešati uloge i očekivati unutrašnji mir.
U životu svake žene postoji šest važnih pozicija. Njihov raspored određuje kvalitet njenog života.
Prva osoba si ti.
Da, ti. Ne tvoj muž. Ne tvoje dete. Ne roditelji. Ne posao. Ti si osoba rođena da živi svoj život. Imaš pravo na svoje želje, svoje vreme, svoje granice. Imaš pravo na radost, odmor, ambiciju, tišinu, kreativnost.
Kada žena zaboravi sebe, sve ostalo počinje da se raspada. Samopoštovanje nije luksuz – ono je temelj. Ako ti nisi dobro, niko oko tebe zaista ne može biti dobro. Ti si izvor svoje energije. Ako se izvor osuši, sve oko njega vene.
Druga osoba je partnerka – žena u tebi.
Tek kada si u miru sa sobom, možeš istinski biti partner. Brak ili veza nisu mesto nestajanja, već susreta dve celovite osobe. Tvoji hobiji ne prestaju. Tvoji snovi ne nestaju. Tvoja interesovanja nisu "manje važna".
Kada žena sebe svede samo na ulogu supruge, počinje da guši i sebe i odnos. Postaje teško, napeto, zagušljivo. Jer ljubav ne nastaje iz žrtvovanja sopstvenog identiteta, već iz susreta dve stabilne ličnosti.
Treća osoba je majka u tebi.
Majčinstvo je snažno, duboko i transformišuće iskustvo. Ali ono ne sme da izbriše ženu. Dete nije centar univerzuma oko kojeg se sve okreće. Ono je deo sistema – važan, ali ne prvi.
Mnoge žene svu energiju usmere ka deci, zaborave na sebe, pa se kasnije pitaju zašto ih partner više ne vidi istim očima. Zato što je nestala žena u koju se zaljubio. Ostala je samo majka. A muškarac je birao ženu, ne isključivo majku svoje dece.
Majčinstvo treba da proširi vaš identitet, a ne da ga izbriše.
Četvrta osoba je profesionalna uloga – posao.
Radite dan i noć, često za ljude koji vas jedva primećuju. Posao postaje prioritet, dok sve drugo čeka. U početku strpljivo. Kasnije – prestaje da čeka.
Dok gradite karijeru, vaša ličnost može početi da se sužava. Oduzimate sebi vreme za radost, druženje, negu, tišinu. A bez toga, unutrašnja energija se gasi. Posao treba da bude deo vašeg života, a ne njegova zamena.
Peta osoba su prijatelji i društveni krug.
Lepo je biti podrška. Učestvovati. Pomagati. Biti korisna. Ali ako stalno živite tuđe živote, vaš ostaje zapostavljen. Možete biti divna prijateljica, ali ne po cenu sopstvene stabilnosti.
Društvo je važno – ali ono dolazi tek kada su temelji postavljeni.
Šesta osoba je ćerka.
Ovo je često najteža tačka. Mnoge žene odrastaju sa osećajem dužnosti da spasu roditelje, da nadoknade njihove propuštene snove, da žive njihove živote. Iz tog osećaja krivice odriču se ljubavi, prilika, slobode.
Naravno da pomažemo roditeljima. To je prirodno i ljudski. Ali pomoć ne znači žrtvovanje sopstvenog života. Nije vaša svrha da živite u stalnoj dužnosti. Dozvoljeno vam je da budete „nesavršena“ ćerka. Dozvoljeno vam je da kažete ne. Dozvoljeno vam je da živite svoj život, čak i ako vas zbog toga nazovu sebičnom.
Kada postanete svesni ovog poretka, počinje unutrašnje preslaganje. Primetićete koliko često odlazite sa svog mesta – koliko brzo sebe gurnete na poslednju poziciju. Biće nelagodno. Savest će šaputati. Krivica će se javljati. Ali to je prolazno.
Kada svih šest pozicija dođe na pravo mesto, nastupa ravnoteža. Pojavljuju se snaga i energija. Partner postaje partner, a ne dete koje spasavate. Dete postaje individua, a ne centar vašeg identiteta. Posao prestaje da vas proždire. Prijatelji vas više ne iscrpljuju.
Setite se pravila iz aviona: prvo stavite masku sebi, pa tek onda detetu. To nije sebičnost – to je odgovornost.
Prvo volite sebe. Iz toga se rađa sposobnost da volite druge.
Prvo poštujte sebe. Iz toga dolazi poštovanje drugih.
Prvo sačuvajte svoju energiju. Iz nje se hrani sve ostalo.
Postavite ovih šest uloga na pravo mesto. I primetićete – život počinje da diše zajedno sa vama.