Nura Al Šami bila je primorana da se uda za muškarca u tridesetim godinama kada je imala samo 11. Njena priča tipična je za mnoge devojčice i mlade žene u Jemenu. Ali šta može da se učini kako bi buduće generacije bile pošteđene iste sudbine?
Nura Al Šami govori o svom venčanju i priseća se detinjaste uzbuđenosti jedanaestogodišnje devojčice koja se igrala odrasle osobe. Bila je oduševljena trodnevnom proslavom u jemenskom lučkom gradu Al Hudajda, 225 kilometara zapadno od prestonice Sane, na kojoj su se okupili prijatelji i porodica.
Bilo je tradicionalnih pevača i plesača, a jedan muzičar je izvodio ljubavne pesme uz pratnju uda, žičanog instrumenta u obliku kruške. Hrane je bilo u izobilju, uključujući začinjenu jagnjetinu i pirinač, a devojčica je nosila "tri zaista lepe haljine" – dve zelene i jednu belu – po jednu za svaki dan slavlja.
"Bilo mi je dozvoljeno da nosim odeću za odrasle, da stavljam nakit, da primam poklone", priseća se Nura, koja danas ima 47 godina. "Ono što nisam shvatala jeste da će me zlostavljati nasilan čovek."
Udaja za 2 decenije starijeg rođaka
Napadač je bio Mohamed Al Ahdam, dalji rođak koji je imao više od trideset godina kada se oženio Nurom 1989. godine, neposredno nakon njenog 11. rođendana. "Bio je tri puta stariji od mene i brak je doživljavao kao dozvolu da se ponaša brutalno", rekla je Nura, koja je pristala da govori o svom iskustvu kako bi ukazala na problem dečjih brakova i pomogla da se oni zaustave. Ranije ovog meseca posetila je parlament u Sani i pozvala na kampanje podizanja svesti širom zemlje.
Dečji brakovi su izuzetno česti u Jemenu. Prema podacima organizacije Human Rights Watch iz 2006. godine, 14% devojčica uda se do 15. godine, a više od 50% pre 18. Siromašne porodice često su motivisane željom da smanje broj članova koje izdržavaju, uz nadu da će dobiti miraz.
Međutim, fizičke i psihološke posledice traju čitavog života. Pojavili su se i nepotvrđeni izveštaji o osmogodišnjoj nevesti koja je preminula od povreda zadobijenih tokom prve bračne noći. To je pokrenulo inicijative da se zakonska starosna granica za brak podigne sa 15 na 18 godina. Ipak, u islamskom pravu ne postoji jasno definisana minimalna starosna granica, a verski autoriteti u Jemenu često se protive zakonskim ograničenjima.
"To nije nešto što zakon može lako da kontroliše, posebno u plemenskim zajednicama", kaže Nura. "Zakonska granica je već neko vreme 15 godina, ali moja majka se prvi put udala sa devet, razvela sa deset, a potom prošla kroz još dva braka. Mene je rodila u ranim tinejdžerskim godinama."
"Želela sam da ostanem u školi i pronađem dobar posao, ali moji roditelji to nisu mogli da priušte. Nisu želeli da zauvek živim u siromaštvu. Nisam u potpunosti razumela njihovu odluku – samo sam znala da se isto dešava većini devojčica mojih godina."
"Čim sam ušla u kuću počela sam da drhtim"
"Moj muž je dao miraz od oko 150 dolara, što je tada bila velika suma. Ali tek na kraju venčanja obuzeo me je strah. Odveli su me od roditelja i ostavili sa čovekom koji mi ništa nije značio. Odvezao me je u kuću u Al Hudajdi, gde je živeo sa ocem. Kuća je bila lepa, ali sam odmah počela da drhtim i plačem."
Kada se Al Ahdam prvi put svukao pred njom, Nura je pobegla. Izbegavala je intimne odnose deset dana, dok joj rodbina nije rekla da ga "sramoti" odbijanjem.
Nakon prvog prisilnog odnosa, njeno telo je doživelo težak šok. "Hitno su me odvezli u bolnicu. Bila sam dete koje se tretiralo kao odrasla žena, ali zlostavljanje se nastavilo. Niko nije mario za moje žalbe, jer sam po zakonu bila supruga."
U roku od godinu dana imala je dva pobačaja. Sa 13 godina rodila je sina Ihaba, sa 14 ćerku Ahlam, a sa 15 još jednog sina, Šihaba. Sve trudnoće bile su teške i rizične.
Al Ahdam je postajao sve nasilniji. "Nije oklevao da me udari, čak ni dok sam bila trudna", kaže Nura. "Da njegov otac nije bio u kući, bilo bi još gore. Njegovo prisustvo je donekle obuzdavalo situaciju, ali sam i dalje bila teško povređivana." Nasilje su trpela i deca. Kada je Ahlam imala dve godine, otac ju je grubo zgrabio i bacio na pod, nakon čega je dete završilo u bolnici.
Posle deset godina zlostavljanja, Nura se uključila u projekat koji su vodili Oksfam i Jemenska unija žena, a koji pruža pomoć žrtvama porodičnog nasilja. Uz njihovu podršku uspela je da dobije razvod. Usledila je borba za finansijsku podršku za decu, ali je u međuvremenu uspela da se vrati u školu i obrazuje za nastavnicu. Danas se zalaže za strožu primenu zakona i okončanje dečjih brakova.
Nura ne želi da njen život ostane određen "ruševinama prošlosti". Nada se da će nova generacija biti pošteđena slične sudbine. "Moramo promeniti živote naše dece – i to ne samo kroz zakone na papiru“, kaže ona. „Potrebna nam je duboka promena kulture."