Ivan Kukolj Kuki, pevač narodne muzike čiji je najveći hit "Ne daju mi da te volim" nezaobilazan u kafanama, imao je veoma zanimljiv put do muzičke scene. Voleo je da peva, ali je u jednom momentu digao ruke od snova da postane poznati izvođač sve dok ga nije video i čuo jedna imućniji čovek iz Borče koji mu je promenio sudbinu iz korena. Proslavio se po specifičnoj boji glasa i emotivnim baladama, te je uspeo da izgradi karijeru dugu preko 3 decenije.
Bio električar koji lepo peva
Kuki je rođen 10. januara 1965. godine i odrastao je u Beogradu, mada mu porodica vuče korene iz Nove Varoši. Zanimljivo je da je kao mladić imao želju da postane sveštenik, ali ga je majka odgovorila od te odluke.
Pre nego što je zapevao pred hiljadama ljudi, Kuki je radio kao električar na gradilištima, ne samo u Srbiji već i u Iraku i Rusiji. Upravo je povratak iz Moskve 1992. godine, nakon što mu firma nije isplatila platu, bio presudan – Kuki počinje da peva u kafani u Borči i tako ulazi u svet profesionalne muzike.
Prvi album
Prvi album pod nazivom “Žena sa zelenim očima” objavio je 1994. godine. Ubrzo nakon toga, njegova karijera doživljava vrhunac ulaskom u čuveni Južni vetar. Pod palicom Mileta Basa, Kuki je snimio čak 11 albuma, a publika ga je zavolela zbog iskrenosti koju unosi u svaku pesmu.
Najveći njegovi hitovi su: Kome treba duša ranjena, Prošli su moji vozovi, Ne daju mi da te volim, Lažu petli, Burma.
Ponizio čoveka koji je uložio novac u njega, godinama kasnije ispravio grešku
U okviru rubrike "Sad mi je žao" časopisa "Sabor" mnoge estraden zvezde ispričale su malo poznate stvari iz života, zbog kojih su se kasnije kajale, a među njima se našao i pevač Ivak Kukolj Kuki. Ovaj člana, koji je preneo Nportal, je izašao u "Saboru", 15. marta 1999. godine.
"Ponekad čovek zaista učini nešto zbog čega se postidi. Meni se to ne dešava često, nadam se, ali i ja sam čovek, pa prema tome nisam imun, činim greške. Evo moje priče o jednom gestu zbog kojeg se danas stidim, ali sujeta je moćna i ume da zagospodari.
Tamo negde 1992. godine, našao sam se u jednom društvu u restoranu "Panonija" u Borči. Raspoloženju je pomogla i čašica, a povod okupljanja bio je tugaljiv. Jedan od ljudi sa kojima sam sedeo bio je gospodin Dragomir Vasić, uspešni borčanski privrednik, vlasnik preduzeća "Bami". Čovek se spremao da ode na ratište u Vukovar. Nije to baš bio ispraćaj, ali u vazduhu se osećalo da Dragomir ide u neizvesnost i podrazumeva se da nikom normalnom to ne može da bude lako. Ipak, mi Srbi smo takvi. I kada nam je lepo i kada nas ophrvaju teškoće hvatamo se za pesmu. Znate ono: pesmi hvala, ona nas je održala.
"Ti, bogati, odlično pevaš"
Ja tada nisam bio pevač, ali sam među prijateljima bio čuven po lepom glasu i pao je predlog da nešto otpevam. Prihvatio sam i otpevao nekoliko pesama. Dragomir je bio oduševljen: "Ti, bogati, odlično pevaš! Moraš da snimiš ploču, ja ću to da ti isfinansiram!" Bile su to lepe reči, ali čuo sam ih mnogo puta do tada. Ni na kraj pameti mi nije padalo da gospodin Vasić misli ozbiljno. Ubrzo posle tog događaja obreo sam se u Rusiji gde sam radio na jednom gradilištu. Po povratku, 1994. godine dao sam otkaz i počeo profesionalno da se bavim pevanjem. Moj sponzor i dobročinitelj mislio je ozbiljno. Uložio je novac u mene. Ploča je izašla u aprilu.
Karijera je krenula da ne može lepše. Dragomir je ugovarao tezge, a ja sam pevao i pomalo mu od zarađenog vraćao novac. Međutim, đavo ne spava nikada, a pogotovo kada čoveku dobro ide. Oko mog mecene okupili su se dušebrižnici i polago ga trovali protiv mene, puneći mu glavu raznim glupostima. A onda, u oktobru te godine, Dragomir je ugovorio jednu tezgu na koju nisam mogao da idem iz zdravstvenih razloga. To ga je povredilo. Došao je kod mene kući i rekao mi ljutito: "Od ovog momenta nas dvojica prekidamo saradnju!" Bilo mi je krivo, progutao sam knedlu.
"Ruka ostala u vazduhu"
Malo posle dočeka 1995. godine sedeo sam sa nekim prijatljima u restoranu "Estrada" u Borči. U neko doba naišao je Dragomir, čestitao Novu godinu i svakom pružio ruku. Kada je pružio meni, ostala mu je u vazduhu. Odbio sam da se rukujem. Kakav gaf, kakav nekulturan gest s moje strane. Još sam bio ljut.
Godinu i po dana kasnije, pred "Šumadijski sabor" u Aranđelovcu, pevao sam u jednoj kafani. Tu je bio i Dragomir sa sinovima. Počeo je da poručuje pesme, ali ne direktno, nego po sinovima. I to me je na neki način posramilo. U magnovenju sam shvatio i sebi rekao: "Sram te bilo, Kuki, zar da ne govoriš sa čovekom kome treba da si zahvalan za sve što si postigao. Pomirićeš se sa njim, sad ili nikad!" Prišao sam mu i pružio ruku. Nije ostala u vazduhu. Rekao sam nešto kao: "Glupo je da ne govorimo, evo ruke, na meni je da učinim prvi korak, jer sam mlađi!" Izljubili smo se i pomirili. Te godine sam pobedio na "Šumadijskom saboru"", tada je ispričao.
Privatni život drži u tajnosti
Iako je na sceni decenijama, Kuki se trudi da privatni život drži dalje od skandala. Otac je troje dece. Iz prvog braka ima sina Milana i dve ćerke, Jovanu i Mariju. Kasnije je uplovio u drugi brak sa Jasminom, sa kojom je dobio još jednu ćerku 2014. godine. Često ističe da mu je porodica najveći oslonac i mirna luka nakon turneja i nastupa u dijaspori.