Ministar unutrašnjih poslovaIvica Dačić u teškom zdravstvenom stanju hitno je smešten u bolnicu i priključen na aparate.
Naime 60-godišnji političar već više godina boluje od šećerne bolesti i drugih pridruženih bolesti, a obavešteni izvori kažu da je ministru policije kontstatovana obostrana upala pluća i da mu se stanje naglo pogoršava u poslednjih nekoliko sati.
Šta je obostrana upala pluća i koji su simptomi?
Obostrana pneumonija je stanje dosta ozbiljnije od upale pluća i dok se obostrana pneumonija ne razlikuje previše od pneumonije koja pogađa jedno plućno krilo, kada infekcija ili upala utiču na veću površinu pluća, verovatno će biti ozbiljnije stanje.
Simptomi obostrane pneumonije
Ne postoji stvarna razlika u tipu simptoma dvostruke, obostrane upale pluća u odnosu na upalu pluća koja pogađa jedno plućno krilo. Kod pojedinačne pneumonije, oseća se bol u grudima, ali samo na jednoj strani. Kod obostrane, javlja se sa obe strane. Ali, budući da obostrana pneumonija pogađa oba plućna krila, ovo stanje je teže.
Uopšteno govoreći, u najčešće simptome pneumonije spadaju:
- bol u grudima kada dišemo ili kašljemo
- jeza
- kašalj sa ili bez sluzi
- temperatura
- nizak nivo kiseonika u krvi, mereno pulsnim oksimetrom
- kratak dah.
Neke osobe sa upalom pluća mogu da imaju i druge simptome kao što su glavobolja, bol u mišićima, umor, mučnina, povraćanje i dijareju.
Šta izaziva upalu pluća?
Upalu pluća obično izazivaju bakterije, virusi ili gljivice, bez obzira na to da li je obostrana ili jednostrana ali obično je veća verovatnoća da će se virusne infekcije pojaviti u oba plućna krila.
Lista infekcija koje mogu izazvati pneumoniju oba plućna krila je duga, ali virusne infekcije su češće – kao što su SARS-CoV-2.
Postoji i grupa atipičnih bakterija, Micoplasma pneumoniae, koje izazivaju upalu pluća, ali manje težak, blaži slučaj bolesti, a poznato je i da još jedan oblik bakterije – Legionella pneumophila, u velikoj meri utiče na oba plućna krila.
Pulmolozi ističu da nije uvek važno koja vrsta mikroba je izazvala infekciju. Važni su i osnovni faktori rizika osobekoji mogu da povećaju rizik od teže upale pluća:
- ako je neko pušač
- ako neko preterano konzumira alkohol
- srčana oboljenja
- bolesti pluća, poput astme ili hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP)
- imunokompromitovane osobe
- veoma mlade ili veoma stare osobe
- postojanje druge osnovne bolesti, poput dijabetesa ili raka.
Kako se leči obostrana i jednostrana upala pluća?
Lečenje obično zavisi od toga šta je uopšte izazvalo upalu pluća, a tretmani mogu da budu sledeći:
- Antibiotici: „Ako je neko relativno zdrav i dobije bakterijsku upalu pluća, obično je lečenje ambulantno i to antibioticima. U težim slučajevima, potrebno je intravenozno davanje antibiotika u bolnici.
- Odmor: Zdravstveni radnici obično preporučuju odmor i što više tečnosti ako je virusna upala pluća. U slučaju virusne obostrane upale pluća, možda neće biti potrebni nikakvi lekovi
- Antivirusni lekovi: U teškim situacijama, može da pomogne antivirusni lek kao što je remdesivir
- Antifungici: Antifungalni lek može da pomogne u lečenju gljivične upale pluća. I, kao i antibiotici, u slučaju težeg oblika dvostruke pneumonije, biće potrebno intravenozno davanje leka
- Pomoć za disanje: Veća je verovatnoća da će pacijentima sa upalom pluća u oba plućna krila biti potreban dodatni kiseonik ili eventualna podrška mehaničkog ventilatora.
Stil / Kurir / E klinika