Jednom ocu, koji tada još nije znao da je postao roditelj, pre tačno 12 godina, stiglo je pismo koje je zauvek promenilo njegov život. Pismo je bilo adresirano na zatvor i nosilo njegovo ime, a njegova sadržina bila je šokantna i životno značajna. U njemu se nalazila ključna rečenica:
„Čestitam, postao si otac. Dete se nalazi u Zvečanskoj već dve godine.“
U tom trenutku, on nije mogao ni da pojmi koliko će te reči oblikovati sudbinu njegove porodice i otvoriti put dugoj i iscrpljujućoj borbi koja je tek počinjala.
Otac u zatvoru – suočavanje sa neočekivanom odgovornošću
U to vreme, Ivan je bio osuđen na 14 godina zatvora, a informacije iz pisma delovale su gotovo neverovatno. Njegova prva reakcija bila je kombinacija šoka i neizvesnosti. Shvatio je da mora da proveri autentičnost ovog saznanja pre nego što bilo šta preduzme.
„Proveriću sve, i ako se pokaže da dete stvarno postoji, uradiću DNK test da potvrdim očinstvo,“ rekao je svojoj majci, pokazujući pismo kao dokaz.
Život je, međutim, imao sopstveni tok. Dete, koje je tek rođeno i već dve godine boravilo u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, bilo je već uključeno u proces usvajanja. Iako je pravna stvar bila komplikovana, istina je stajala na strani krvi i ljubavi koju niko nije mogao da zaustavi.
Baka Marica – žena koja ne odustaje
Pune dve godine u pravnoj borbi, jedina osoba koja je pokazala neustrašivu odlučnost bila je Marica Milošević (72). Ona nije želela da se tek tako odrekne svog unuka – svoje krvi, svog naslednika i nastavnika svoje porodice.
Njena borba počela je onog trenutka kada je od sina, koji je tada bio u zatvoru, saznala da uopšte postoji unuk. Svaka prepreka, svaki birokratski korak, svaka komplikacija samo je učvrstila njenu odlučnost. Marica nije imala nameru da dopusti da dete, koje je ličilo na njenog sina i nosilo deo njene porodice, ostane daleko od nje.
„Priča bake Marice liči na scenario filma sa srećnim krajem, ali iza nje stoji bol, neprestana borba i ogromna nada.“
Njen životni put, ispunjen tragedijom, borbom i konačnom radošću, pokazuje koliko je ljubav prema porodici snažna i koliko snage jedna baka može imati kada je motivisana da spase ono što je najdragocenije.
Porodična tragedija koja je promenila sve
Baka Marica ističe da je njena porodica oduvek bila primer harmoničnih odnosa i solidarnosti. Međutim, prvi ozbiljni problemi počeli su kada je njena ćerka, tada tinejdžerka od 17 godina, dobila dijagnozu raka.
U toj teškoj borbi za ćerkin život, baka Marica i njen suprug nisu mogli da kontrolišu situaciju sa sinom. Kako priča:
„Kako je ona umrla, tako su počeli problemi. Sin je bežao iz kuće, tražio društvo na ulici, bio je u zatvoru, a kada je izašao, bio je sa gospođom koja je rodila njemu sina. Živeli su zajedno devet meseci pre nego što je opet završio u zatvoru. Mi ništa o njoj nismo znali.“
Ovi događaji su ostavili trag na Maricu, ali nisu ugasili njenu odlučnost da pronađe svog unuka.
Prvi kontakt sa unukom – šok i neverica
Nakon dve i po godine, Maricin sin u zatvoru je dobio pismo koje je promenilo sve.
„Ona je poslala pismo mom sinu da se njihov sin nalazi u Zvečanskoj, da se zove Predrag i da ga je odmah po rođenju ostavila. Sin me je odmah pozvao da odem i vidim šta se dešava. Bila sam u šoku, nisam verovala da imam unuka. Potvrdili su mi u Centru za socijalni rad da je to moj unuk.“
Ovaj trenutak predstavljao je početak neprekidne borbe bake Marice da Peđu dovede u svoj dom i obezbedi mu ljubav i sigurnost.
Prvi susret sa Peđom – emotivan trenutak
Susret sa unukom bio je za Maricu trenutak koji nikada neće zaboraviti:
„Odmah sam otišla u Zvečansku. Socijalni radnik mi je potvrdio situaciju i rekao da mu je čudno što niko nije došao dve i po godine. Dozvolio mi je da vidim svog unuka. Kada sam ga uzela u ruke, osećala sam se kao da sam dobila novi život. Kad tad nisam dobila infarkt, neću nikada.“
Peđa je od samog početka pokazao privrženost baki, pružajući joj snagu u njenim najtežim trenucima.
Duga borba za starateljstvo
Marica je odmah angažovala advokata, a pravna borba trajala je pune dve godine. Sud je na kraju donio odluku u njen korist, dodeljujući joj starateljstvo nad unukom.
Međutim, i tada problemi nisu prestali:
„Centar za socijalni rad je tražio DNK, nisu mi odmah davali dete, morali smo da dolazimo na upoznavanja, da ga uzimam ujutru pa vraćam uveče. Dva meseca su pravili problem.“
Marica je izdržala sve prepreke, ne odustajući od borbe za ljubav i sigurnost svog unuka.
Prilagođavanje unuka novom domu
Kada je Peđa konačno došao u njen dom, svet mu je bio potpuno nepoznat:
„Nije znao šta je frižider, tuš kabina, šporet… Ali, bog mi je uzeo ćerku, ali mi je dao unuka.“
Danas, Peđa ima 12 godina i vrlo je vezan za svoju baku:
„Sve me sluša, toliko je vredan, pre nego što ode u školu prvo pita da li treba da mi pomogne. Za njega moram da budem zdrava, ne smem da se razbolim. On je sve vreme bio uz mene.“
Njihov odnos je primer snažne porodične ljubavi i posvećenosti.
Finansijska skromnost, ali briga za unuka
Iako žive isključivo od bake Maricine penzije, ona se trudi da Peđa ima sve što mu je potrebno:
„Živimo od moje penzije. Mnogo para dajem za lekove, ali za unuka ostavljam da ima i za patike, užinu i sve što mu zatreba. On mora da ima sve što imaju druga deca.“
Njena posvećenost pokazuje da ljubav prema unuku prevazilazi materijalne prepreke.
Odnos unuka prema majci
Peđa nije u kontaktu sa svojom majkom. Kada ga neko pita za nju, odgovara:
„Moja majka je mrtva. Imamo samo baku i tatu.“
Čak i kada mu je majka pokušala poslati poruku i predstaviti se, Peđa je odlučno odbio kontakt, potvrđujući duboku povezanost sa bakom.
Priča bake Marice Milošević je inspirativna priča o snazi, ljubavi i neprekidnoj borbi za porodicu. Iako je život često neumoljiv i pun tragedija, njena istrajnost i posvećenost pokazuju da prava ljubav prema detetu ili unuku može prevazići sve prepreke.
Peđa danas ima dom pun topline i sigurnosti, zahvaljujući baki koja je spremna da učini sve kako bi mu pružila život kakav zaslužuje.
Peđa danas – tinejdžer sa velikim snovima
Peđa, unuk bake Marice Milošević, danas je tinejdžer koji pohađa školu i redovno trenira fudbal. Njegova priča i dalje nosi tragove prošlih nesreća, ali sada je fokusirana na život pun nade i mogućnosti. Iako još uvek nosi sećanje na period kada je bio u domu i na odsustvo majke, Peđa je odlučan da gradi svoj život.
„Ko god da ga pita za majku, kaže da je ona mrtva. Jednom mi je pokazao poruku od majke da je stigla. U poruci je tražila da se vide, predstavila se kao njegova majka, a Peđa je rekao: ‘Ko si ti bre, ti nisi moja majka, moja majka je mrtva. Imamo samo baku i tatu’“, priča baka Marica.
Ova odluka pokazuje koliko je snažna veza između bake i unuka i koliko je Peđa privržen Marici.
Škola i svakodnevni život
Peđa je učenik koji samostalno rešava sve školske zadatke. Iako matematika nije njegova omiljena oblast i nailazi na izazove, fizičko vaspitanje i sport su mu omiljeni predmeti. Marica ističe da njen unuk pokazuje veliku posvećenost i u školi i u životu:
„On ima želju da završi školu, da bude kao Ronaldo, da meni, baki, obezbedi sobu za spavanje i da dokaže svojoj školi, razrednom i direktoru, da kada bude igrao, može da im donese kartu za utakmicu.“
Njegova strast za fudbalom, kombinovana sa disciplinom u školskim obavezama, pokazuje da Peđa ima jaku motivaciju da uspeva u životu.
Trening i sportske ambicije
Peđa je talentovan fudbaler i redovno trenira, a trener ga opisuje kao izuzetno motivisanog i posvećenog ne samo sportu, već i životu uopšte:
„Talentovan je, uvek motivisan, ne samo za fudbal, nego i za životno iskustvo“, kaže trener, dok drugari dodaju da je Peđa odličan drug, a još bolji fudbaler.
Njegove sportske ambicije nisu samo igračke – on želi da svojim uspehom pokaže zahvalnost baki i doprinese zajednici u kojoj živi.
Najveća sreća bake Marice desila se kada je Peđa usvojen i prvi put odvela kući:
„Bog mi je ćerku uzeo, a dao mi je unuka! Kada me je video na dan usvajanja, zaleteo se i zagrlio me! Rekla sam mu da idemo kući! On je trčao po dvorištu i vikao da ide svojoj kući! I vaspitačice su počele da plaču! To je bila najveća sreća na ovom svetu.“
Marica je odlučna da unuka vaspitava da bude „dete za primer“. Njena posvećenost i ljubav pružaju Peđi stabilnost i sigurnost koju je dugo čekao.
Peđa se razvija u tinejdžera sa jasnim ciljevima, motivacijom i poštovanjem prema baki, dok Marica nalazi smisao i sreću u tome da ga usmeri ka boljoj budućnosti.