Ne tako davno, vladar ju je nazivao svojom „Prolećnom ružom“, ali sada je odbijao čak i da je vidi na dvoru. Bila je primorana da ode u provinciju, prepuštajući svoj položaj drskoj skorojevićki Hurem. Tada nije mogla ni da zamisli šta joj je sudbina spremila.
Mahidevran Sultanija bila je jedna od najistaknutijih i istovremeno kontroverznih ličnosti na dvoru Sulejmana I. Ako ste gledali seriju „Sulejman veličnastveni“, verovatno ste imali pomešana osećanja prema ovoj ženi.
Huremina glavna rivalka, izgubila je bitku za vladarevo srce. Ali kakva je bila Mahidevran u stvarnom životu, a ne na filmu? I zašto njeno isključenje sa dvora nije bila njena najveća tragedija?
Konkubina u haremu
Kao i kod mnogih drugih sultanovih konkubina, poreklo Mahidevran ostaje misterija za istoričare. Dugo se verovalo da je pripadala porodici Beslenjejev Kanukov, ali ova pretpostavka nije dokumentovana.
Štaviše, neki izvori navode čoveka po imenu Abdulah kao Mahidevranovog oca. Neki istraživači veruju da se ovo ime uvek koristilo kada se odnosilo na robinju bez porodice.
Međutim, postoji i druga verzija: da je devojka poticala iz plemićke kavkaske porodice i da su je haremu iz političkih razloga dala rođena braća. Lesli Pirs u svojoj knjizi „Carica Istoka“ nudi zanimljivu hipotezu:
„Prema različitim izvorima, bila je iz Albanije, Crne Gore, Čerkezije ili sa Krima... Mletački ambasadori 1520-ih tvrdili su da je Albanka i Crnogorka, implicirajući da je oteta sa teritorije pod mletačkom kontrolom na istočnoj jadranskoj obali.“
Mahidevran se najčešće naziva Čerkezinjkom, ali vredi zapamtiti da je u prošlosti to često bio naziv koji se davao gotovo svim ljudima sa Severnog Kavkaza. Ispostavilo se da još uvek nema pouzdanih informacija o Mahidevranovom poreklu ili čak njenoj etničkoj pripadnosti.
Majka naslednika
Ipak, poznato je da je mlada devojka završila u Sulejmanovom haremu. U to vreme, on još nije bio sultan, već je obavljao položaj sandžak-bega (guvernera) Manise.
Do danas su sačuvani računi koji detaljno prikazuju troškove za Sulejmanove konkubine, i sudeći po njima, može se zaključiti da Mahidevran nije igrala glavnu ulogu na njegovom dvoru u to vreme. Primala je veoma skromnu platu i, po svemu sudeći, nije imala značajan uticaj.
Godine 1515, kada je Mahidevran verovatno imala petnaest godina, rodila je sina svog gospodara, koga su nazvali Mustafa. On je bio treći naslednik budućeg sultana, i stoga njegovo rođenje praktično nije imalo uticaja na status žene.
Ali sve se promenilo pet godina kasnije. Tada je umro prethodni vladar, Selim I. Novi sultan je bio Sulejman I, koji je, kao što znamo, zaradio laskavi nadimak „Veličanstveni“. Mahidevran je sada bila konkubina osmanskog vladara, ali godinu dana kasnije čekalo ju je još veće napredovanje.
Epidemije su bile prava pošast sultanovih harema i osmanskog dvora. Male boginje su se smatrale najstrašnijom od svih bolesti, ubijajući i robove i naslednike prestola. Tokom jedne takve epidemije, žrtvama su postala dva najstarija Sulejmanova sina.
Kako se ispostavilo, Mustafa je sada bio najbliži prestolu. Mahidevran, majka naslednika, odmah je dobila počasnu titulu baš-kadin (glavne žene). Sultan ju je favorizovao i, pričalo se, nazvao je „Prolećnom ružom“ svog harema.
Sultanova „prolećna ruža“
Činilo se da je sreća sada postala verni pratilac žene i da će njena budućnost biti srećna i bez oblaka. Međutim, Mahidevran je ubrzo shvatila da se na dvoru pojavila rivalka, odlučna da je izbaci iz vladarevog srca.
Kao što ste mogli pretpostaviti, govorimo o Hurem (Roksolani). „Sulejman Veličanstveni“ je prikazivao intenzivne strasti koje su besnele u haremu. Glavni sukob odvijao se između Mahidevran i Hurem, a došlo je čak i do tuča.
Uzgred, ovo nije plod mašte pisaca – takva epizoda se zaista dogodila u istoriji, ali u stvarnom životu, njene posledice po Mahidevran su se ispostavile mnogo ozbiljnijim nego što je prikazano u seriji.
Kulminaciju sukoba između dve žene slikovito je opisao mletački ambasador Bernardo Navagero. U svom izveštaju iz 1533. godine, on je ispričao borbu između Mahidevran i Hurem, pri čemu je ova druga vidljivo povređena – haljina joj je bila uništena, lice izgrebano, a nekoliko pramenova kose iščupano.
Kada je sultan pozvao Hurem, ona je odgovorila da ne može da se pojavi pred njim u takvom stanju. On joj je tada naredio da se odmah pojavi pred njim. Ogrebotine na ženinom licu su još uvek bile vidljive, a Sulejman je pitao odakle joj. Hurem je pokazala na Mazidevran, nakon čega je i ona pozvana kod vladara. Navagero je napisao:
„Mahidevran je rekla da je ona sultanova glavna žena i da ostale konkubine treba da je poslušaju, i da još nije dovoljno pobedila izdajničku Hurem. Sultan se naljutio na Mahidevran i učinio Hurem svojom omiljenom konkubinom.“
Kao što vidite, ovaj sukob nije dobro završio za Mahidevran. Štaviše, ona i njen sin Mustafa su prognani u Manisu. Povređena, odlučila je da će upravo ovde, u provinciji, početi novo poglavlje u njenom životu. Sada je njen sin postao Mahidevranina najveća radost i oslonac nade.
U nemilosti
S obzirom na to da je Mustafa bio najstariji od preživelih sultanovih sinova, njemu je, kao legitimnom nasledniku, trebalo dati položaj sandžak-bega Manise. Međutim, Sulejman je odlučio da otuđi ne samo nepoželjnu Mahidevran, već i njenog sina.
Vredi napomenuti da neki istoričari ovo vide kao delo lukave Hurem, koja očigledno nije želela da sin njene rivalke dođe na vlast. Štaviše, Hurem je imala svoje sinove, kojima je njihova majka sa sigurnošću krčila put do vlasti.
Ponekad se nailaze na tvrdnje da je Mahidevran, dok je bila u provincijama, kovala zaveru da svrgne sultana, sanjajući da vidi Mustafu kako zauzima Sulejmanovo mesto. Često je ova žena prikazana kao potpuno negativan lik, posedujući brojne negativne osobine (na primer, u delima Pavla Zagrebelnog).
Ali budimo objektivni. Prvo, Mustafa je već imao sva prava na presto kao najstariji sultanov sin. Drugo, nema dokaza da je Mahidevran kuvala zaveru protiv vladara. Poznato je da je ona podržavala svog sina, učila ga kako da upravlja dvorom u Amasiji, gde je bio poslat, a takođe mu je objasnila kako da stekne saveznike i zasluži poštovanje svojih podanika. Morate priznati, u tome nema ništa kriminalno.
Njena nada je sin
Vredi napomenuti da je Mustafa bio tretiran sa poštovanjem i naklonošću od najranijih godina. Kada je još bio veoma mlad, izaslanici u Osmanskom carstvu su primetili da je dečak inteligentan i odlučan, što je značilo da će biti dobar ratnik i mudar vladar.
Kako je Mustafa odrastao, postao je popularan među janičarima (veoma zastrašujućom silom), i mnogi ljudi su ga doživljavali kao naslednika prestola.
Naravno, Mustafina udaljenost od dvora umanjila je njegove šanse da postane sultan nakon očeve smrti. Međutim, svi na dvoru su se dobro sećali da je on bio Sulejmanov najstariji naslednik. Uzgred, pomenuti Navagero je napisao:
„Nemoguće je opisati koliko je on (Mustafa) voljen i željen kao naslednik prestola.“
Činilo bi se da je evo ga — gotovog i voljenog vođu koji je mogao da zameni vladara. Ali vlast je u to vreme pripadala sasvim drugoj „stranci“, kojoj su pripadali Hurem i njeni sinovi. I ako se ranije njen sukob sa Mahidevran svodio na izgrebano lice i počupanu kosu, sada su stvari postajale mnogo ozbiljnije.
Tragedija jedne majke
U poslednjim godinama vladavine Sulejmana I, borba za presto između njegovih sinova postala je sasvim očigledna. Odnos snaga očigledno nije bio u korist Mahidevran i njenog sina.
Od trojice pretendenata na presto, dvojica su bili Huremini sinovi. Ishod ove borbe nije se dugo očekivao. Godine 1553, tokom rata sa Persijom, Mustafa je uhapšen. Optužen je za zaveru sa ciljem eliminacije i ubistva tadašnjeg vladara. Mustafa je pogubljen, takoreći, bez suđenja ili istrage. Ko je izdao naređenje? Njegov otac, Sulejman I, naravno.
Kako je primetio mletački izaslanik Trevizano, ovaj masakr se mogao izbeći da je Mustafa poslušao svoju majku. Nekoliko dana ranije, Mahidevran je saznala za predstojeće hapšenje svog sina i poslala mu je upozoravajuću poruku. Ali bio je uveren da se niko neće usuditi da digne ruku na sultanovog sina.
Mahidevran je izgubila ne samo sina već i unuka — nekoliko dana nakon Mustafinog pogubljenja, pogubljen je i njegov sedmogodišnji sin Mehmed. I upravo ovo drugo pogubljenje daje povoda za spekulacije da, po svoj prilici, nije postojala nikakva zavera. Mustafa je verovatno jednostavno postao žrtva klevetnika i zlonamernika koji su nameravali ne samo da ga svrgnu sa vlasti već i da se obračunaju sa njegovim naslednicima.
Pogubljenje njenog sina i unuka bio je težak udarac za Mahidevran Sultan. Žena koja je ranije držala i moć i sultaninu ljubav izgubila je sve preko noći. Lišena je svih svojih izdržavanja i prodala je sve i najmanje vrednosti da bi izdržavala sebe i snaju.
Tek kada je Selim II postao sultan, Mahidevran je dobila udovičku penziju i kuću u Bursi. Ispostavilo se da je ova žena nadživela i svoju suparnicu, Hurem, i svu njenu decu. Međutim, to joj nije donelo sreću.