.
Tanasko Rajić (1756–1815), Karađorđev barjaktar i ustanički starešina, jedan je od najprepoznatljivijih simbola Drugog srpskog ustanka. Njegova herojska smrt u Boju na Ljubiću, kada je, ostavši potpuno sam, branio topove do poslednjeg daha, ušla je u legende i istorijske spise kao čin koji je podigao moral ustanicima i učvrstio ugled kneza Miloša u narodu.
Rođen je u selu Stragari pod Rudnikom 1754. godine. Njegovi najbliži potomci tvrde da je rođen 31. januara po starom, odnosno 11. februara po novom kalendaru, na Svetog Atanasija zimskog po kome je dobio ime Atanasko, tj. Tanasko.
Brak sa Janjom
Žena Tanaska Rajića se zvala Janja, ali su je od milošte zbog starosti zvali baba-Janja.
Njegov praunuk je pesnik Velimir Rajić. Po njemu se zove OŠ „Tanasko Rajić” Čačak. Najpoznatiji je po pesmama Zavet i Na dan njenog venčanja. Pesma Na dan njenog venčanja (u nekim izdanjima pod naslovima Na dan tvog venčanja i I srušiše se lepi snovi moji) doživela je nekoliko muzičkih obrada, a najpoznatija je ona koju izvodi Zvonko Bogdan. Umro je za vreme Prvog svetskog rata u Gornjem Milanovcu u 36. godini.
Pre tri godine okupili su se u rodnom mestu Tanaska svi njegovi potomci.
Krenula sam da istražujem naše korene još kada sam bila devojka, želela sam da znam rodbinu svoga oca jer je on jedinac i nikada nije znao dedinu rodbinu. Konačno sam uspela nešto da uradim uz pomoć svojih rođaka koji su sada došli ovde, prvi put sam u manastiru i ovde se oseća neka posebna energija, ali pre svega velika čast kada smo došli ovde na mesto gde se nalazi glava našeg slavnog pretka - rekla je za RINU Jelena Rajić iz Beograda i dodala:
- Nakon obilaska manastira obišli smo brdo Ljubić na kom je naš predak nastradao. Pokretanje manifestacije Carski i Tanaskovi dani je zaista fenomenalna stvar, nadam se da će postati tradicija i održavati se još mnogo godina jer slave srpsku istoriju, junaštvo i viteštvo. Drago mi je i što je ovo bila jedinstvena prilika da se okupimo jer nas veže zaista jedna neraskidiva nit.
Hrabro se suprotstavio Sali-agi i postao barjaktar ustaničke Srbije
U njegovom kraju po svireposti je bio poznat Turčin Sali-aga. Tanasko Rajić se udružuje sa svojim prijateljima u nameri da potuče Sali-agu.
Pre početka ustanka drugovao je sa svojim zemljakom Janićijem Đurićem, kasnije Karađorđevim sekretarom. Sa njime se i orodio oženivši jednog od svojih sinova sa Perunikom, mlađom Đurićevom sestrom.
Veče uoči Sretenja 1804. godine prispeo je Tanasko u Orašac zajedno sa Karađorđem, Stanojem Glavašem, Janićijem Đurićem i još šezdesetak naoružanih Šumadinaca. Sutradan, na oraškom zboru birao se predvoditelj srpski. Tanasko je sa svojim Šumadincima uglas povikao: „Đorđija za vođu!“ Karađorđe je crveno-belu zastavu predao Tanasku Rajiću. Tim činom Tanasko je postao barjaktar ustaničke Srbije.
Opsada Rudnika
Po izbijanju ustanka, Tanasko je otišao u svoje rodno selo i tamo prikupljao i organizovao ljude za opsadu Rudnika koja je usledila. Tanasko je bio ogorčen na Sali-agu i obećao je da će ga lično ubiti i spasti Rudnik zuluma. Ustanička vojska sa Tanaskom na čelu je 2. marta 1804. opkolila grad i zatražila predaju Sali-age. Turci su ovo odbili, pripremajući se za borbu, očekujući pomoć Kučuk-Alije iz Beograda. Tanasko Rajić je komandovao napadom. U međuvremenu Turcima su stigla pojačanja iz Čačka, pa se razvio jak boj na prilazima gradu. Tanasko Rajić je tada ranjen u ruku, Turci su bili poraženi, a njihovi konji i naoružanje zaplenjeni.
U stvaranju prvih državnih vlasti Tanasko nije učestvovao. Sve vreme ostao je samo vojnik i to veoma hrabar. Kada su mu Šumadinci isporučili Sali-agu, Tanasko je isukao svoju sablju pred klečećim Turčinom i rekao da će ispuniti svoje zaveštanje. Sali-aga je posečen.
Neslaganje sa Karađorđem
U daljim vojevanjima Karađorđa, Tanasko Rajić učestvuje protiv Alije Gušanca na Moravi kada je sa svojom vojskom utvrdio Crni vrh kod Jagodine i sačekao Gušanca. Gušanac je pobegao iz boja, a njegova vojska je razoružana. U ovoj borbi je Rajić ranjen. Pored Tanaska Rajića u boju se istakao i Jovan Kursula. Nakon ovih uspeha, dolazi do trvenja između Tanaska i Karađorđa. Uzroci su bili političke prirode, jer ustanicima nije odgovarao Karađorđev centralizam. Tanasko Rajić odlazi u svoje selo. Tu je ostao sve do 1813. godine. Kada je Srbija dopala teškoća, Tanasko je pružio Karađorđu ruku pomirenja i otišao u njegov štab u Jagodini, kako bi mu pomogao da brani Srbiju. Posle propasti ustanka, Tanasko Rajić se ponovo vratio u svoje selo i gledao tursku osvetu.
Podržao i Drugi srpski ustanak
Iako je bio tada već u godinama, Tanasko Rajić je odmah podržao Milošev Drugi srpski ustanak i krenuo opet da se bori. Kao glavni komandant ustaničkih snaga, Tanasko Rajić je bio rešen da protera Turke iz Čačanske nahije.
Do presudnog boja je došlo na brdu Ljubiću, 6. juna 1815. godine. Turski zapovednik Imšir-paša je krenuo da razbije srpske položaje nedaleko od Čačka. Spremajući se za odsudnu borbu, srpski ustanici su u žurbi utvrđivali šančeve na Ljubiću, oko kilometar i po severno od Čačka, gde se Imšir-paša smestio.
Borba je započeta u jutarnjim časovima prepadom Turaka na srpske položaje, a ustanici su se na početku boja držali hrabro. Tanasko Rajić je komandovao baterijom topova na obližnjem brdašcu. Pred početak bitke, Tanasko Rajić je postao kapetan u vojsci Miloša Obrenovića. Vešto je rukovao topovima. Na samom početku boja, Tanasko Rajić je precizno tukao turske položaje, pa su Turci opkolili njegov položaj. Situacija je postala teška, ali se Tanasko nije nijednog trenutka odvajao od svojih topova.
On je bodrio ustanike rečima; „Ta stan'te braćo, ako Boga znate! Što ste se tako preplašili. Ta i iz Turaka teče krv, kao i iz nas. Zar ostavljate topove, a ne znate kako smo ih želeli i za njima uzdisali", prenosi Vikipedija.
Kad su Turci sasvim prodrli u šančeve gde se Tanasko Rajić nalazio, prestao je da komanduje paljbom, izvadio kuburu, popeo se na jedan top i počeo da puca u Turke sa rečima
„Ovih topova ne ostavljam, dok me Turci svega ne iseku.”
Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade po rečima očevidaca. U ovoj bici je poginuo i zapovednik turske vojske Imšir-paša, a srpska vojska se posle Tanaskove pogibije konsolidovala i uspešno dobila boj, nakon čega su se Turci povukli u Čačak. Glava Tanaskova je uzidana, zaslugom igumana voljevačkog Maksima, pored zida, kod leve pevnice crkve manastira Voljavča.
Jedini potomci Tanaska Rajića
U dva trošna kućerka žive direktni potomoci slavnog Tanaska Rajića. Od nekada čuvene i mnogobrojne familije ostali su samo Momčilo i Sneža. Nasuprot pričama o slavnom pretku i legendama i silnom hajdučkom blagu, ovi poslednji izdanci Tanaskove loze žive skromno, povučeno i tiho u selu Stragari.
- Imamo ovce, koze i kokoške, po neku svinju, tome pridodajemo malo radove u poljoprivredi koliko da imamo za život. Jedan penzija koju smo nasledili od majke i naš trud su dovoljni da danas živimo skromno. Da imamo da se obučemo i prehranimo, mi se ne žalimo - kazao je Momčilo.
Od čuvenog ratnika i njihovog pretka nije im ostalo mnogo. Osim priča o slavnim danima Tanaskovog vojevanja, oni su nasledili hrabrost i ljubav prema otadžbini. Ono što je tužna slika iz ovog sela jeste što do kuće velikog junaka u kojoj danas žive njegovi jedini potomci vodi jako loš prilazni put. Ispod kuće građene pre više od dva veka, ostao je i podrug koga je slavni barjaktar lično sazidao, spreman da i danas primi ustanike.
- U samom podrumu nalaze se dve puškarnice da ukoliko neprijatelj krene na njega, da ima sigurno sklonište. Grede koje služe kao krov su ručno tesane Tanaskovom rukom i s obzirom da su jako velike sigurno je imao i pomoć pri gradnji - priča za "Rinu" Momčilo.
Čuveni Tanasko Rajić ušao je u legendu i svaki udžbenik srpske istorije čuvajući trešnjev top na ustaničkom brdu Ljubiću. Dok se njegova vojska, pred najzdom Turaka razbežala, on topove nije hteo da ostavi.
- Dok je imao snage branio ih je do poslednjh daha, kada je posustao, ubili su ga i isekli na komade za osvetu, jer je mnogo Turaka pobio, pa tako i mi, ako treba išli bi u borbu, ali ne želimo to nikome. Nije nas strah da poput našeg slavnog pretka uzmemo "sablju" i branimo Srbiju, dodaju potomci slavnog Tanaska.