"Muškarac je sporedan ženi. Najvažnija su deca. Tako priroda funkcioniše. U svakom slučaju, muškarac će uvek biti suvišan ženi ako njeno dete živi pored nje.
Tako se desilo i meni.
Pre oko četiri godine, upoznao sam ženu izuzetne lepote, inteligencije i sposobnosti. Ja imam 48 godina, ona 44.
Još je mlada, veoma strastvena prema seksu, voli kuvanje, svoj dom i sport. Upoznali smo se na fizikalnoj terapiji, gde smo ona i ja bili zbog nekog bola u leđima.
Počeli smo da ćaskamo, otišli smo zajedno u banju i ostali tamo pet dana. Osećao sam se prijatno sa njom jer se ona pobrinula za svu hranu.
Ja sam platio smeštaj i prevoz tamo i nazad.
Na kraju krajeva, čovek koji se približava 50-oj godini želi udobnost jer se svakodnevni život i posao ne spajaju dobro. Bio sam jako umoran od svakodnevnog života tada.
Godinama sam radio kao šef odeljenja u fabrici koja je bila deo državne korporacije. Plata je dobra, dovoljna za život. Kada sam se venčao sa njom dao sam joj karticu sa novcem. TO mi je bilo zgodno jer sam tako imao nadzor koliko troši i na šta daje pare.
Ona radi u bolnici kao viša medicinska sestra sa nejasnim radnim rasporedom. Imaju manjak osoblja, a plata nije dovoljno dobra za to radno vreme, ali bio sam srećan jer sam imao osećaj da sam dobio svog ličnog medicinskog radnika. Za mene i za moje roditelje to je bilo fantastično jer je sada ona mogla da daje roditeljima inekcije i nisam morao da plaćam dodatnu medicinsku sestru.
Često smo išli u banje na odmor, a kada bi nam se vikendi poklapali, putovali bismo po regionu, razgledali znamenitosti, i tada bismo živeli drugu mladost, valjali bismo se gde god smo mogli, u autu, po hotelima, u šumi.
Uživali smo u životu.
A onda se sve promenilo.
Moja žena ima dvoje odrasle dece. Najstarija ćerka joj se rano udala i retko je viđamo.
Njen sin ima 19 godina, student je prve godine i živeo je sa devojkom u domu.
I tako, nakon što smo živeli par godina mirno i srećno, a onda je došao trenutak kada se njen sin vratio kući. Rekao je da ga je devojka napustila i da će sada živeti sa majkom.
A onda se dogodila metamorfoza. Moja žena je postala drugačija.
U početku me krivila za sve, a ja sam to uzimao sa rezervom. Takve su žene, to je njihova priroda. To je smisao njihovih života i suština njihovog opstanka.
Njen sin se ponašao kao gazda kuće, a ja sam primetio da mu majka mnogo toga dozvoljava. Na primer, nikada nije iznosio smeće. Sve kućne poslove namenjene njemu, obavljao sam ja.
Ona mu je davala novac, vodila računa o njemu maksimalno.
Pošto je imala moju karticu i kupovala namirnice njome, primetio sam da se količina namirnica koju je kupovala povećavala. To jest, nije trošila svoj novac, već samo moj.
U redu, razumem. Privremeno je, moraćemo da izdržimo.
Jedne večeri sam sedeo sa njenim sinom i rekao mu kako mora da učestvuje u životnim obavezama u kući. "Nisam ti ja sluga, ne mogu da radim poslove koji su tebi namenjeni." Klimuno je glavom i obećao da će pomoći.
Njegova majka je čula njegov razgovor i nasrnula na mene. Kao majka kokoška počela je da viče: „Zašto dosađuješ mom sinu?“
Kažem joj da nema sukoba, razgovaramo kao muškarci, dogovaramo se kako ćemo živeti zajedno.
Rezultat je bio skandal.
Oko tri dana kasnije, počeo je da ćaska telefonom sa nekim i glasno se smeje, dok sam ja pokušavao da spavam mirno, uostalom svako jutro sam ustajao rano zbog posla.
Tada sam ustao i pokucao njegova vrata tražeći da bude tiši. Onda je njegova majka dotrčala i počela da me grdi što se iživljavam nad njenim sinom.
Momak je često bio pijan, lenj, ništa nije radio, nije učio. Hranu koju bi ona spremila za nas dvojicu, on bi pojeo dok bih se ja vratio sa posla, tako da sam danima jeo samo jaja ili palentu.
Osetio sam se kao stranac u spostvenoj kući. Kao da sam tu samo da bih plaćao životarenje nekom besposličaru.
Nisam imao kud: spakovao sam stvari i otišao kod mojih roditelja.
Prošla su tri meseca kada me je nazvala žena: "Sin se odselio, možeš da se vratiš".
Rekao sam joj da zaboravi moj broj telefona, jer mi takav zajednički život ne treba. Bolje je biti sam."