Kada nas boli telo, bilo da je reč o povišenoj temperaturi, bolnom zubu ili povredi zgloba, svi znamo šta treba da uradimo – odlazimo kod lekara. Međutim, kada je reč o mentalnom zdravlju, mnogi ljudi ignorišu signale koje im telo i um šalju. Stalna nervna napetost, anksioznost, nesanica i osećaj stresa često se potcenjuju uz misli poput: "Samo sam umoran", "Mogu sam da se nosim s tim" ili "Nisam dovoljno loše da idem kod psihijatra".
Istina je – ignorisanje mentalnih poteškoća može biti jednako opasno kao ignorisanje fizičkih povreda. Baš kao što ne biste sami lečili slomljenu nogu, tako ne treba zanemarivati psihičke probleme. Psihijatar je stručnjak koji može da proceni vaše stanje, utvrdi uzroke problema i ponudi efikasne metode lečenja.
Mitovi i istina o poseti psihijatru
Mnogi veruju da se kod psihijatra ide samo u slučaju ekstremnih problema poput halucinacija ili akutne psihotičnosti. To je netačno. Psihijatar je lekar koji se bavi širokim spektrom mentalnih i emocionalnih poremećaja – od anksioznosti i depresije do problema sa stresom, nesanicom ili gubitkom kontrole nad emocijama.
Ako vaše svakodnevno funkcionisanje, odnosi, koncentracija ili raspoloženje trpe, poseta psihijatru je opravdana i korisna.
5 znakova da je vreme za posetu psihijatru
1. Problemi sa snom
Ako imate poteškoće sa uspavljivanjem, budite se umorni, osećate se neosveženo ili imate nemirne, uznemirujuće snove, to može biti signal da postoji osnovni problem sa mentalnim zdravljem.
Kada treba potražiti pomoć:
- produženi problemi sa uspavljivanjem
- osećaj hroničnog umora ujutru
- uznemirujući snovi
- stalna napetost i nervoza
- smanjena koncentracija i vitalnost
2. Promene u apetitu
Neočekivane promene u apetitu ili težini – bilo da jedete mnogo više nego obično ili gubite apetit – mogu biti znak mentalne ili emocionalne neravnoteže. Istraživanja pokazuju da u 70% slučajeva problemi sa apetitom imaju psihološku, a ne fiziološku osnovu.
3. Stalno loše raspoloženje
Svi povremeno doživljavamo promene raspoloženja, ali ako osećate tugu, apatiju, razdražljivost, gubitak interesa za uobičajene aktivnosti, unutrašnju prazninu ili stalni umor tokom dužeg perioda, to je znak da je vreme za konsultaciju sa stručnjakom.
4. Iznenadna ljutnja i iritabilnost
Napadi besa, povećana anksioznost, panika ili osećaj da vas emocije kontrolišu, umesto da vi kontrolišete njih, mogu biti znakovi emocionalne neravnoteže. Psihijatar može pomoći da se identifikuju uzroci, odaberu metode samoregulacije i povrati unutrašnja stabilnost.
5. Fizički simptomi bez jasnog uzroka
Hronični bolovi, glavobolje, napetost mišića, osećaj nelagodnosti koji ne prolazi nakon odmora, smanjena vitalnost i problemi sa koncentracijom – sve to može biti povezana sa stresom, anksioznošću ili dubljim emocionalnim problemima. Ako su lekarski testovi normalni, fokus na mentalno zdravlje je ključan.
Kako potražiti pomoć?
Mentalno zdravlje zahteva pažnju i negu, baš kao i fizičko. Ako prepoznajete bilo koji od ovih znakova kod sebe, ne odlažite posetu stručnjaku.