Milena radi kao sistem administrator u firmi čije sedište je u Rimu. Pre 3 godine joj se pružila priliku da ode na usavršavanje koje je prvo trebalo da traje godinu dana, nakon čega bi imala priliku, ako joj se dopadne, da ostane tamo i da radi.
"Moja ljubavna priča sa Italijom počela je još u srednjoj školi. Pored engleskog, italijski je bio jezik koji smo mogli da učimo. Čim sam došla na prvi čas, oduševila sam se njihovim jezikom, a tokom godinam sam počela da učim o njihovoj kulturi i sve sam više bila oduševljena", započinje ona priču.
Oduvek je maštala da će živeti u Italiji i kada joj se ukazala prilika nije puno razmišljala, prihvatila je ponudu, spakovala kofere i preselila se u Rim.
Zamišljala je da će joj život biti poput onog sa filma, a evo šta je zapravo dočekalo tamo.
Ono što je prvo šokiralo su papreno skupe cene stanova. "Za pristojno mesto za život moraćete da izdvojite 700 i 1.200 evra. Cene namirnica se kreću kao i kod nas, s tim što su restorani i kafići skuplji. Za porodicu rekla bih da je oko 3.000 evra mesečno ok, ali znam neke što žive i sa dosta manje."
S obzirom da tečno govori italijanski, nije imala nikakve probleme, ali kaže da se oni koji misle da će se sporazumevati na engleskom, grdno varaju. "Engleskinemaju pojma i ne žele da ga govore, čak ni ono osnovno, tako da obavezno morate barem malo pričati italijanski, naročito ako želite bolji posao."
Ono što ju je oduševilo je kvalitet života rođenih Italijana
Mnoge njihove navike i tradicije koje doprinose dugovečnosti uvela sam i u svoju svakodnevicu. Evo nekoliko razloga zašto je kvalitet životaovde neverovatan.
Šetnja kad god su u prilici
U manjim gradovima i mestima često možete videti Italijane kako bez žurbe prolaze glavnom ulicom. Na posao i sa posla idu pešaka kad god su u prilici. Umesto da sede u kafićima predugo, radije kupuju kafu za poneti i ispijaju je dok uživaju u laganom hodu po gradu.
„Aperitivo“
Navika Italijanaje da skoro svako veče izlaze u grad, naročito kada je lepo vreme. Slobodne sate retko kad provode zatvoreni u četiri zida. Radije biraju da su u kontaktu sa ljudima. Kada padne mrak na ulicama ćete videti sve kategorije ljudi, od roditelja sa malom decom,do baka i deka.
Jedu domaće kad god su pu prilici
Zbog načina na koji su italijanski gradovi i sela planirani, oni su često okruženi poljoprivrednim područjima koja proizvode hranukoju Italijani jedu.
U Italiji postoji duboko poštovanje prema odmoru
Zaposleni sa punim radnim vremenom u Italiji imaju minimum četiri nedelje godišnjeg odmora, ali i slodobne dane kada su državni praznici.
U Italiji postoji duboko poštovanje prema odmoru. Ljudi razumeju da je posao samo deo onoga što jesmo. Znaju da je vreme provedeno sa porodicom i prijateljima temelj dugog, srećnog i ispunjenog života.
"Zapravo, mislim da je ovo ključ srećnog života Italijana", zaključuje ona.