Tog dana 1984. godine u Moskvi policajci su jurili kriminalca po imenu Boguljčak kroz park "Losini ostrvo". I taman kad su pomislili da ga nikad neće pronaći, iznenada im je sam Boguljčak izašao u susret. Držao je dete u naručju, a na njegovoj jakni su bili tragovi krvi. Pre nego što je mogao da progovori, jedan od policajaca je besno izvukao pištolj i ubio ga, misleći da je on povredio mališana. Kriminalac se istog momenta srušio na zemlju, pokušavajući da spreči dete da padne... Polcajce je začudio ovaj prizor, ali ih je i dalje držao gnev jer su znali da je pred njima bio razbojnik. Boguljčak je preminuo na licu mesta, a dete su preuzeli nadležni organi.
Ispostavilo se da je to dečak od oko pet godina. Bio je bez svesti. Tek tada je policija primetila da je dečak ima ranu koja nije bila sveža. Stigla je hitna pomoć i istražni tim. Mališan je odveden u bolnicu, a forenzički stručnjaci su pregledali područje i potvrdili ono što je već bilo jasno: Boguljčak nije napao dete. Našao ga je u šumi, nije mogao da ga ostavi, pokupio ga je i otišao u policiju po pomoć. Izabrao je da spase dete pre sopstvene slobode. U žaru potere, policajci su izgubili nit o tome šta se dešava i otvorili su vatru.
Šta se, zapravo, desilo i ko je ranio dečaka?
Dok su se lekari očajnički borili za dečakov život, policajci su pokušavali da shvate šta se dogodilo i kako je malo dete završilo samo i povređeno u šumi. Njegova povreda nije bila slučajna, već namerna. Udaren je nečim teškim. Ubrzo su pronašli oružje - čekić sa slomljenom drškom u blizini. Mesto incidenta bilo je na maloj udaljenosti od najbližih kuća.
Policija je počela da pretražuje ove stambene zone, pokušavajući da utvrdi dečakov identitet i da li ga roditelji traže. Međutim, lokalni stanovnici nisu znali ništa, a niko nije kontaktirao policiju u vezi nestanka deteta. Policajci su odlučili da prošire potragu na sam park.Toplo vreme je stiglo u Moskovsku oblast, sneg se topio i pokušaj je izgledao beznadežno, ali sreća je bila na strani policajaca.
Prvi dokaz
Ubrzo su otkrili nešto što bi moglo da pomogne u istrazi - slomljenu dršku čekića!
Istu onu koju su ranije pronašli. Na njoj nije bilo otisaka prstiju, ali je bio urezani inventarski broj. Sve što je preostalo bio je mukotrpan rad na pronalaženju kompanije kojoj je čekić pripadao.
Nova misteriozna tragedija
Prošlo je nekoliko dana dok je istraga o incidentu sa dečakom bila u toku. Zatim je policija Babuškinskog okruga primila poziv o napadu u stanu. Policajci koji su stigli otkrili su uznemirujuću scenu: tela tri osobe su očigledno bila u stanu nekoliko dana. Osobe koje su bile ubijene su: Natalija Kirejeva, njen suprug Vladimir i njihov stariji rođak, veteran Drugog svetskog rata Arkadij Kirejev.
Vladimirova majka Ala Kirejeva pozvala je policiju. Prema njenim rečima, vratila se iz pansiona u Moskovskoj oblasti i zatekla stravičan prizor.
Forenzički stručnjaci su zaključili da su počinioci koristili nož i čekić. Motiv nije bio poznat. Stan je bio u neredu, što sugeriše pljačku, ali oduzimanje života cele porodice zbog nekoliko komada nakita i male količine novca zvučalo im je neubedljivo. Dok su pregledali stan, jednog od detektiva privukla je fotografija deteta. Uzeo ju je i zaledio se – bio je to dečak pronađen u parku! Sada je njegovo ime otkriveno: Kolja Kirejev. I postalo je jasno zašto niko nije prijavio njegov nestanak - skoro cela njegova porodica je poginula, a baka mu je bila na odmoru.
Nije bilo sumnje da ove slučajeve treba spojiti, jer supočinilac ili počinioci očigledno isti. Stručnjaci su utvrdili vreme smrti Kirejevih, što je stvorilo novu misteriju. Izgledalo je da je najstariji, Arkadij Kirejev, prvi napadnut, a zatim Natalija i Vladimir samo nekoliko sati kasnije. Detektivi su bili zbunjeni.
Nadali su se da im dečak može otkriti više detalja, ali poslednje čega se sećao jeste da je šetao sa bakom. Postojala je velika verovatnoća da mu je mozak oštećen i da će ostati invalid.
Čudno ponašanje dečakove bake
Ispitali su Alu Kirejevu, Koljinu baku, koja je pozvala policiju. Ona je insistirala da porodica nema neprijatelja, niti vrednih stvari. Po njenom mišljenju, jedini mogući motiv za zločin bila je mentalno bolesna osoba.
Detektivi su primetili da je Ala nervozna i nemirna. Još ih je dečakova rečenica da se seća samo šetnje sa bakom dodatno podstakla da drže Alu na oku. S jedne strane, izgubila je porodicu i njene emocije su bile razumljive. S druge strane, za svaki slučaj, proverili su njen alibi, koji je potvrđen; Ala je zaista bila u internatu.
U tom trenutku, konačno su locirali preduzeće na koje je bio registrovan pronađeni čekić sa slomljenom drškom. Ispostavilo se da je to jedan od objekata za obuku i proizvodnju (UPC). Prepoznali su čekić kao onaj koji je nestao pre nekog vremena. Malo je verovatno da je neko van škole ukrao čekić i da je to bio učenik, pa su odlučili da istraže nastavnike.
Preokret u slučaju
Izvesni Anton Vodopjanov privukao je pažnju organa reda. Prema rečima njegovih kolega, u poslednje vreme je postao nervozan i plašljiv, i uz flašu votke rekao je jednom od svojih prijatelja da zaslužuje da bude iza rečetaka. Sve je ostavilo u čudu neočekivano priznanje čoveka koji je poštovao zakon, bar je tako izgledalo!
Odlučili su da ispitaju Vodopjanovljeve komšije, a onda se desilo nešto zanimljivo. Dok je detektiv izlazio iz ulaza u zgradu u kojoj je živeo Vodopjanov, iznenada je naleteo na Alu Kirejevu. Ona je prebledela, promrmljala da kasni i brzo otišla. Kirejeva je živela na potpuno drugoj adresi. A policajci su počeli da sumnjaju da je ovo dvoje ljudi povezano.
Razgovarali su i sa kolegama Ale Kirejeve na njenom radnom mestu. I saznali su nešto zanimljivo. Ala se nedavno promenila – odjednom je počela da obraća više pažnje na svoj izgled i odeću. Izgledalo je da ima dečka. Da li je to mogao biti Anton Vodopjanov? Ala je imala 52 godine, a Anton je bio oko 10 godina mlađi.
Detektivi su odlučili da Vodopjanov mora biti pritvoren. Međutim, on nije bio kod kuće. Niti je bio na poslu. Ni sama Kirejeva nije bila kod kuće. Službenici reda su pretpostavili da je par osetio da im se istražitelji približavaju i pobegao.
Epilog koji je zaprepastio i policajce
Kako su policijske patrole nadgledale ceo grad, posebno park, pimetili su čoveka koji pokušava da gurne umotan tepih u vodu. Ispostavilo se da se u tepihu nalazilo telo Ale Kirejeve. Tokom ispitivanja, Vodopjanov je odmah sve priznao i ispričao priču koja je zaprepastila čak i iskusne policajce...
Ala Kirejeva nije bila previše oduševljena kada je njen sin Vladimir doveo svoju novu suprugu Nataliju, koja je već imala sina Kolju, u njihov dvosoban stan. Živeli su kao pas i mačka. Mali Kolja je najviše patio – majka ga nije želela, očuh ga nikada nije prihvatio, a Ala ga nije mogla podneti. Pogotovo kada ju je zvao „bako!“
Ala nije želela da ostari, trudila se da ostane mlada, izluđivalo je što je neko zove babom. Kada je upoznala Antona Vodopjanova, među njima su odmah sevnule ljubavne varnice. Ala je bila presrećna. Želeli su da žive zajedno, ali nje stan je već bio pun, a Anton je živeo kod rođaka.
I polako, zlokobna misao je počela da se formira u Alinom umu. Mislila je da zaslužuje konačno da bude srećan, zato je želela da otera porodicu iz stana. Smatrala je ako se reši deteta, da će se rešiti i snaje koju nikako nije volela.
Sa reči je prešla na delo. Izabrala je trenutak kada su Natalija i Vladimir bili na ručku sa prijateljima i otišla je u šetnju parkom sa Koljom. Dečak je bio oduševljen što njegova uvek nezadovoljna baka konačno nalazi vremena za njega. Trčao je srećno, nesvestan svega oko sebe. Takođe nije primetio kako baka vadi čekić iz torbe... Pošto je učinila zločin, nije očekivala da će se stara drška polomiti i da će čekić odleteti u sneg. Tražiti ga blizu dečaka bilo je opasno, pa je požurila, usput bacajući dršku. I to je bila još jedna greška - detektivi su pronašli i čekić i dršku. Treba napomenuti i njenu lukavost: čekić je uzela iz Antonovog stana sa namerom da umeša svog momka u zločin.
Žureći kući, Ala Kirejeva je brzo počela da se pakuje kako bi otišla u internat i obezbedila alibi. Ali njen vremešni rođak Arkadij, primetio je krv na njenoj odeći i zahtevao objašnjenje. Ala je paničila i zgrabila još jedan čekić... Nevina žena se preko noći pretvorila u zlobnicu. Nakon toga, pozvala je Antona i sve mu ispričala. On je dotrčao do nje i zajedno su počeli da prevrću stan naglavačke, kako bi prva pomisao policije bila da je reč o pljački. U međuvremenu su se Natalija i Vladimir vratili kući i zatekli ih na delu. Tada je Vodopjanov paničio i zgrabio nož i usmrtio ih.
Ala je otišla u pansion, ostavljajući Antona samog sa grižom savesti. Nekoliko dana kasnije, Ala se vratila i pozvala policiju, kada je saznala da je Kolja preživeo. Bila je potpuno na ivici, plašeći se da će sve reći. Ali dečak se nije sećao da ga je upravo ona napala.
Međutim, to Ala nije znala, u panici je dotrčala do Antona, shvativši da će uskoro biti uhapšeni. Ne želeći da idu na doživotnu robiju, Anton je usmrtio Alu, ali nije uspeo sebi da oduzme život. Policija ga je preduhitrila i uhapsila.
Kolja Kirejev se na iznenađenje lekara, potpuno se oporavio, godinu dana kasnije. Brigu o njemu preuzela je Natalijina sesta, a dečak je konačno pronašao kraj nje svoj mir.