„Šta radiš ovde?“ Dušanov glas je bio pun panike, a ja sam stajala na vratima dnevne sobe, držeći ključeve u ruci. Sat je otkucavao 19:37, i umesto da sedim u tramvaju na putu kući s posla, odlučila sam da uzmem taksi i iznenadim ga večerom. Nisam ni slutila da će me čekati iznenađenje koje će mi promeniti život.
Sanja, njegova koleginica s posla, sedela je na kauču. Kosa joj je bila raščupana, a košulja poluraskopčana. Dušan je stajao pored nje, bled kao zid u našoj spavaćoj sobi. Osećala sam kako mi srce lupa u grlu i kako mi se ruke tresu. „Ivona... nije ono što misliš...“ promucao je.
Nisam mogla ni reč da kažem. Samo sam ih oboje posmatrala, kao da gledam lošu sapunicu na TV-u. U tom trenutku, sve slike našeg braka - naše venčanje, rođenje naše ćerke Lare, naši zajednički odmori - proleteli su mi pred očima. „Sanja... možeš li nas ostaviti nasamo?“ rekla sam tiho, ali čvrsto.
Sanja je uzela torbu i brzo prošla pored mene, izbegavajući moj pogled. Dušan je seo na ivicu kauča i pokrio lice rukama. „Ivona, molim te... nisam želeo da ovo saznaš. Sve je krenulo nizbrdo kada si počela da radiš duže... Osećao sam se usamljeno...“
„Sam?“ prekinula sam ga, glasom oštrim kao nož. „A ja? Jesi li ikada razmišljao o tome kako se osećam? Svaki dan trčim s posla do Lare, kuvam, perem, brinem se o svemu! I još uvek imam snage da te volim!“
Dušan je ćutao. Suze su mi navrle na oči, ali nisam želela da plačem pred njim. „Koliko dugo ovo traje?“ upitala sam.
„Nekoliko meseci...“ tiho je priznao. „Nisam želeo da te povredim. Sanja je bila moje rame za plakanje... ali ona mi ne znači ništa kao ti.“
Te noći nisam spavala kod kuće. Otišla sam kod sestre Mire. Dočekala me je raširenih ruku i napravila mi čaj od kamilice bez pitanja. „Znaš, Ivona“, rekla je dok smo sedele na balkonu i gledale svetla grada, „muškarci su često kukavice kada je u pitanju priznavanje kako se osećaju. Ali moraš da odlučiš šta želiš za sebe i Laru.“
Narednih dana, Dušan me je stalno zvao. Lara je pitala gde je tata i zašto mama plače. Nisam imala snage da joj kažem istinu. U vrtiću su vaspitačice primetile da sam umorna i rasejana. Na poslu sam pravila više grešaka nego ikad pre.
Jedne večeri, dok sam sklapala Larine igračke, našla sam crtež: ona, Dušan i ja držimo se za ruke pod velikim suncem. Srce mi se ponovo slomilo. Da li sam spremna da uništim njenu sliku o porodici zbog Dušanove izdaje?
Mesec dana kasnije, pristala sam da razgovaram sa njim u Tašmajdanskom parku. Sedeli smo na klupi dok su deca trčala oko nas.
„Ivona, znam da nema opravdanja za ono što sam uradio“, rekao je tiho. „Ali volim tebe i Laru više od svega. Spreman sam da učinim sve da ti dokažem da mi ponovo možeš verovati.“
Dugo sam ga gledala bez reči. Bes i tuga su se borili u meni, ali i sećanje na sva lepa vremena koja smo imali. „Dušane, poverenje se ne vraća preko noći“, konačno sam rekla. „Ali zbog Lare... spremna sam da pokušam. Ali pod jednim uslovom: idemo zajedno na bračno savetovanje. I nema više laži.“
Složio se bez razmišljanja.
Prošli smo kroz mnogo teških razgovora i još težih tišina. Bilo je dana kada sam želela da sve bacim iza sebe i odem zauvek. Ali bilo je i trenutaka kada sam osećala da možda možemo ponovo izgraditi nešto vredno.
Mira je bila moja najveća podrška. „Nije tvoja krivica što se ovo dogodilo“, često mi je govorila. „Ali imaš pravo da izabereš svoj put, bez obzira na to šta drugi misle.“ Mama mi je zamerila što sam mu oprostila: „Ivona, jednom preljubnik – uvek preljubnik!“, vikala bi dok smo pili kafu u njenoj kuhinji u Višnjičkoj banji. Ali nisam želela da živim po tuđim pravilima.
Danas, godinu dana kasnije, još uvek učimo kako da budemo porodica nakon izdaje. Lara nas često pita zašto više ne vičemo jedan na drugog i zašto je tata češće preuzima iz vrtića. Ponekad se uhvatim kako gledam Dušana i pitam se da li ću ikada moći potpuno da mu oprostim.
Ali znam jedno: nisam ista žena koja je otvorila vrata svog stana tog četvrtka uveče bez upozorenja.
Možda nikada neću zaboraviti šta se dogodilo, ali mogu da biram kako ću živeti svoj život.
Pitam te: Da li bi mogla da oprostiš izdaju zbog deteta? Ili bi išla svojim putem bez obzira na sve?