Pravoslavna tradicija i crkveni kanoni ponekad mogu delovati strogo, pa čak i neljudski, posebno u situacijama kada je u pitanju smrt dece ili tragični događaji. Ipak, pravila Srpske pravoslavne crkve nisu pitanje empatije, već poštovanja verskog zakona. Profesor Dimitrije Kalezić, verski analitičar i bivši profesor Bogoslovskog fakulteta, objašnjava razloge zbog kojih nekršteni i određene kategorije pokojnika ne mogu biti ispraćeni uz opelo sveštenika.
Crkveno pravilo: nekršteni ne mogu imati opelo
Strogo pravilo crkve je da nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz opelo sveštenika, čak i ako se radi o detetu.
Razlog: nekršteni nisu članovi verske zajednice, nemaju crkveno ime i nisu upisani u crkvene spise.
Važno pojašnjenje: Ovo nije pitanje bezosećajnosti. Sveštenici i crkva ne žele da umanje značaj života, već moraju da poštuju kanone vere.
Dr Kalezić napominje da je u ovakvim situacijama najbolje razgovarati sa porodicom, pružiti im podršku i objasniti razloge izostanka sveštenika sa sahrane.
Primer: Vest iz mesta Radičević kod Bečeja izazvala je pažnju javnosti kada je dvogodišnji dečak, tragično nastradal u udesu sa kvadom, sahranjen bez sveštenog opela.
Ispraćaj samoubica i ubica
Situacija je slična i kod samoubistava, jer preuzimanje života vlastitim rukama predstavlja, prema crkvenim kanonima, najveći smrtni greh.
Samoubistvo: Sveštenik ne prisustvuje sahrani samoubice, jer osoba prekida odnos s Bogom i ne može se pokajati za svoj čin.
- Sveštenik ne prisustvuje pokopu samoubica jer to je najveći smrtni greh koji se može počiniti. Oduzeti sebi život znači prekinuti odnos s Bogom, a crkva ne pravda nasilno oduzimanje sopstvenog života. On se, za razliku od ubica, ne može pokajati za nedela i to je razlog zašto ubicama prisustvujemo na ispraćaju - grešni su, a opelo i se obavlja nad grešnicima - naveo je on i istakao da u pojedinim škakljivim situacijama ipak postoje odstupanja.
Ubistvo: Ubice, iako grešne, mogu imati opelo jer crkva priznaje mogućnost pokajanja.
Izuzeci: Ako postoji lekarski nalaz koji ukazuje na mentalnu bolest pokojnika, episkop može odobriti naknadno opelo.
Stav SPC prema kremaciji
Ranije je bilo nezamislivo da se sveštenik pojavi na kremaciji, jer pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela. Telo se "predaje zemlji na čuvanje".
Vremenom, stav SPC se delimično promenio:
Patrijarh German je 1973. godine razgovarao o mogućnosti sahrane kremiranih vernika uz verski obred.
Danas, uz proceduru i dozvolu eparhije, sveštenik može služiti opelo, ali samo ako kremacija nije bila želja pokojnika već odluka porodice.
Napomena dr Kalezića: Ako je pokojnik pre smrti izabrao kremaciju, opelo se ne obavlja – situacija se poistovećuje sa pravilima za samoubice.
Kada sveštenici ne drže opelo
- Pokojnik nije kršten.
- Pokojnik je izvršio samoubistvo (osim ako episkop ne odobri na osnovu lekarskih dokaza).
- Pokojnik je kremiran po svojoj volji.
Zaključak
Pravoslavna tradicija i kanoni Srpske pravoslavne crkve jasno definišu ko može biti ispraćen uz opelo. Iako pravila ponekad deluju strogo, ona imaju duboko versko značenje i cilj – očuvanje reda i kontinuiteta vere. U teškim trenucima, razgovor i podrška porodici su jednako važni kao i poštovanje kanona.