Voditeljka informativnog programa, dnevnika i brzih vesti Kurir televizije Marija Baralić govori za Stil o svom povratku na televizijske ekrane nakon tri godine pauze. O razlozima za to, ali i o najvećem hrišćanskom prazniku, Božiću, vrlo bitnom za nju i njenu porodicu...
Duže vreme vas nije bilo pred gledaocima Kurir televizije. Koji su razlozi za to i kakvo se osećate povodom povratka na male ekrane?
- Tri godine nisam pred kamerama Kurir televizije, jer sam želela da se posvetim porodici i majčinstvu. U tom periodu dobila sam dve ćerke i zaista uživam s njima. Ipak, ljubav prema studiju i prezentovanju vesti nikad nije prestala. Neopisivo se radujem povratku i druženju s našim gledaocima. Nadam se da me nisu zaboravili.
U studio se vraćam nakon praznika, tako da još uvek nisam osetila kako će to zaista izgledati u praksi. Verujem da će biti izazovno, u nekim trenucima i naporno, ali uz ljubav koju imam prema ovom poslu, kao i podršku najbližih, nadam se da ću sve uspeti da prevaziđem. Oduvek sam volela izazove, a ovo će ipak biti možda najteži do sada. Ono što mi pruža osećaj sigurnosti jeste činjenica da u našoj redakciji vlada porodična atmosfera, neguje se empatičan pristup svakom zaposlenom, tako da verujem da će i prema mojoj trenutnoj situaciji biti tako.
Kako je biti majka dvoje dece i deo tima informativnog programa ovako velike medijske kuće, konkretno Kurir televizije?
- Iskreno, dogodila mi se jedna velika promena identiteta. Možda će zvučati kao kliše, ali sve ono što sam mislila da je bitno odjednom je postalo nebitno. Vreme s decom je zaista dragoceno i, nažalost, veoma brzo prolazi. Svakog dana me uče strpljenju, bezuslovnoj ljubavi, ali i tome koliko možemo naučiti kroz igru. Da život zaista ne treba shvatati toliko ozbiljno i da ono što je najbitnije stane u dve ruke.
Koliko i kakvih promena je u vaš život doneo dolazak dece?
- Koliko god da je ovaj period težak s njihovom razlikom od 16 meseci, verujem da je najlepši i trudim se da uživam u svakom trenutku. Sem u nespavanju, na to se jos uvek nisam navikla.
Da li je moguće u potpunosti se izolovati iz sveta medija u trenucima kada privatni život to zahteva?
- Verujem da, kada su druge privatne stvari u pitanju, ume da bude teško. U mom slučaju, a to je trudnoća, bilo je moguće. Zahvaljujući i mojim kolegama, koji su mi izašli u susret u svakom smislu, uspela sam da se totalno izolujem. U međuvremenu sam se odselila iz Beograda, tako da sam na miru uživala i uživam u majčinstvu.
Ovo je doba godine kada proslavljamo dva velika praznika, Novu godinu i Božić. Koji od vas zahteva veću posvećenost?
- Proslava Nove godine mi je tek po dobijanju dece postala interesantna, budući da je njima sve to zanimljivo, a do tada nisam praktikovala neko veliko slavlje, uglavnom u krugu dragih ljudi. Božić je već praznik kojem se mnogo radujem još od detinjstva. Za mene je to poseban period godine, kad sve miriše na ljubav, mir i spokoj.
Kakve uspomene i sećanja na ove praznike nosite iz detinjstva?
- Kažu da mirisi imaju moć da nas najbrže vrate u prošlost, tako da, kada razmišljam o praznicima iz detinjstva, mogu da osetim miris hrane koja se sprema na šporetu, česnice koju bi majka stavila rano ujutru da se peče, miris kolača koji se širi celom kućom... Zapravo, pravi miris sreće i bezbrižnosti. Zahvaljujući mojim roditeljima, svaki od ovih praznika je proslavljen onako kako dolikuje, a pre svega je bio ispunjen ljubavlju i pažnjom, a to sam sada i ja prenela na svoju porodicu.
Šta je od tih običaja, odnosno navika ostalo kao imperativ?
- Prvenstveno na Badnji dan unosimo badnjak i slamu, dolazi nam položajnik, a potom imamo ručak s porodicom, na kojem česnica zauzima glavno mesto. Tada, naravno, svako prikazuje šta je izvukao, a novčiću se ipak svi najviše obradujemo. Što se tiče Božića, odlazimo u crkvu na iznošenje plastanice, to je jedan divan događaj, kojem se ove godine posebno radujem jer će mu obe ćerkice prisustvovati.
Trudite li se da i na decu prenesete neku dosadašnju praksu, kakav je uopšte vaš odnos prema tradicionalnim vrednostima kad je njihovo vaspitanje u pitanju?
- Još uvek su male, ali već sada pričamo o značaju vere i molitve, o praznicima koje moramo da poštujemo, uglavnom o onome što mogu slikovito da im objasnim. Svakako, ono što želim da im prenesem u toku odrastanja jeste da poštovanje drugih ljudi, kulture kojoj pripadaju, moral i vera moraju da budu imperativ ukoliko žele da se ostvare kao ispravni i dobri ljudi.
Božićna trpeza je nešto što je prisutno u svakoj kući tokom najvećeg hrišćanskog praznika. Koliko napora ulažete u njeno pripremanje i šta je na njoj neizostavno? Da li sami sve pripremate?
- Doskoro je mama bila zadužena za božićnu trpezu, a sestra i ja smo bile glavni pomagači. Sada kada imam svoju porodicu, vidim koliko uživanja donosi spremanje trpeze, tako da mi ništa ne pada teško. Spremanje česnice je glavni čin jer ona simbolizuje sreću, i nju spremam sama. Ostatak jela zavisi od toga ko šta voli da jede, pa tako pripremamo.
Budući da označava kraj posta, bitno je da božićna trpeza bude raskošna, da ima raznovrsnih ukusa.
Koja bi bila vaša poruka gledaocima Kurir televizije u ovom trenutku, pred vaš povratak u studio, kad će vas gledati svakodnevno?
- Želim vam da Novu 2026. dočekate sa osmehom na licu i okruženi svima onima koje volite, a ja ću se potruditi da vas dočekam sa osmehom na malim ekranima i sa što manje loših vesti. Gledamo se uskoro, a do tada - srećna Nova godina i božićni praznici!
Autor: Aleksandra Majdarević Stamatović