Svi znamo koliko je dobar danski odgoj dece i njihov hygge, ali u čemu je tajna njihovog dobrog vaspitanja i šta ih čini najsrećnijim ljudima na svetu? Danci svoju decu vaspitavaju da budu srećna, samopouzdana i uspešna, zbog čega se već više od 40 godina zaredom nalaze pri vrhu liste najsrećnijih ljudi na svetu.
U popularnoj knjizi ",Danski odgoj dece", dve autorke, majka Džesika Džoel Aleksander i psihoterapeutkinja Iben Dising Sandal, su objasnile šest ključnih principa srećnog vaspitanja, odnosno kako i dete i roditelj tokom vaspitanja mogu biti srećni i zadovoljni.
1. Play – Igra
U Danskoj se deca igraju samostalno, što im omogućava da otkriju svoje interese i želje, a to na kraju vodi ka tome da rade ono u čemu uživaju. Roditelji su uvek prisutni, ali ih ne kontrolišu. Pustiti decu da se igraju sama (bez mešanja odraslih) zapravo gradi njihovo samopouzdanje više nego učestvovanje u aktivnostima koje vode roditelji.
Istraživanja pokazuju da igra omogućava deci da iskoriste svoju kreativnost dok razvijaju maštu. To je važno za zdrav razvoj mozga i povećava poverenje u sopstvene sposobnosti, što je temelj za sreću.
Kako to primeniti:
- Odvojite vreme za igru koja ne uključuje ekrane.
- Dajte im igračke koje razvijaju maštu i podstiču kreativnost.
- Podstaknite decu da se igraju napolju (npr. beru cveće, idu na igralište, prave sneška belića, pomažu u vrtlarstvu).
2. Authenticity – Autentičnost
Danci su iskreni prema svojoj deci, i kada se radi o dobrim i lošim stvarima. Biti iskren i autentičan prema deci pomaže im da razviju snažan unutrašnji kompas jer uče da veruju sebi i svojim emocijama. Učenje iskrenosti kod sebe i dece pospešuje razvoj snažnog karaktera. I ne zaboravite – sasvim je u redu osećati sve emocije.
Različite vrste pohvala različito utiču na decu i njihov doživljaj sebe. Pretjerane pohvale za beznačajna dostignuća ili pohvale zbog inteligencije (umesto zbog truda) mogu učiniti decu nesigurnom i nesklonom preuzimanju rizika. S druge strane, pohvalama „procesa“, odnosno truda i zalaganja, umesto nepromenljivog mentalnog sklopa, podstičemo formiranje razvojno orijentisanog mentalnog sklopa koji doprinosi upornosti, samopouzdanju i otpornosti dece.
Istraživanja pokazuju da će deca kojoj se stalno govori da su pametna verovatno lako odustati kada naiđu na težak zadatak. Fokusiranjem na proces, dete ostaje motivisano i uči da vidi realnost kakva jeste.
Kako to primeniti:
- Budite iskreni. Ako vas dete vidi uznemirenog, tužnog ili uplašenog i pita za to, recite istinu.
- Deca su pametna i primetiće ako lažete. Na primer: "Da, mama se jako uplašila kada si pobegao na ulicu, zato sam vikala."
3. Reframing – Preoblikovanje
Danski roditelji neugodne situacije pokušavaju preoblikovati. Ovo je moćan način koji deci pomaže da promene pogled na život. Način na koji gledamo na stvari utiče na to kako ih doživljavamo. Realni optimisti ne ignorišu negativne informacije, već se fokusiraju na druge dostupne informacije kako bi stvorili bogatiju i lepšu priču o sebi, svojoj deci i životu uopšte.
Preoblikovanjem situacija menjamo percepciju sveta i činimo život svoje dece – ali i svoj – srećnijim.
Kako to primeniti:
- Kada dete kaže: "Ne mogu ovo da uradim", odgovorite: "Još nisi naučio."
- Fokusirajte se na akciju, a ne na dete. Na primer: "Prestani zadirkivati brata, to ga uznemirava" umesto "Šta nije u redu s tobom?"
4. Empathy – Empatija
Empatija je jedna od ključnih ljudskih sposobnosti. U Danskoj je temeljna vrednost učiti decu kako je drugima. Čak i u školama deca uče empatiju. Praktikovanje empatije uči decu poštovanju drugih i sebe, a to pomaže i u prevenciji nasilja. Manje osuđivanja i sramoćenja vodi boljem razumevanju sopstvene i tuđe ranjivosti, jača međusobnu bliskost i stvara dublje odnose.
Kako to primeniti:
- Pokušajte razumeti, umesto osuđivati: "Vidiš, on plače. Moguće da je gladan" umesto "Kako je ovo dete loše odgojeno!"
5. No Ultimatums – Bez ultimatuma
Ultimatumi podstiču borbu za moć i mogu dovesti do gubitka kontrole nad sopstvenim ponašanjem. Mnogo roditelja viče ili pribegava fizičkom kažnjavanju kako bi disciplinovalo decu. Time gubimo kontrolu, a od dece očekujemo da je nikad ne izgube. Ultimatumi takođe prekidaju povezanost sa detetom, što je ključno za motivaciju.
Zamenite strah (pretnje i ultimatume) poverenjem i bliskošću. Deca koja imaju poštovanje i razumevanje roditelja i pomaže im se da razumeju i poštuju pravila, razvijaju snažniji osećaj samokontrole i odrastaju u srećnije i emotivno stabilnije odrasle osobe.
Kako to primeniti:
- Pokušajte da pomažete i usmeravate, a ne da grdite.
- Izbegavajte pristup "Zato što sam tako rekla".
- Izbegavajte ultimatume i pretnje. Recite "ne", ali uvek ostanite smireni.
6. Togetherness i hygge – Zajedništvo
Hygge je bitan deo danskog roditeljstva. Učeći decu kako da provode kvalitetno vreme sa porodicom i prijateljima, razvijaju snažan osećaj zajedništva i opuštenosti. Stvaranje prijatne atmosfere kod kuće, zajedničko kuvanje i jelo, druženje – mali svakodnevni užici – čine danske porodice srećnim.
Kako to primeniti:
- Isključite telefone i igrajte se.
- Odvojite vreme za porodicu, čak i 10 minuta dnevno je važno.
- Sagradite s decom tvrđavu od jastuka, spakujte malu košaricu za piknik i odvedite ih napolje, piše Danish Mom.
(Stil/ Najžena)