Savelij, đak prvak, živeo je sa roditeljima i još dvojicom braće u malom selu u Vladimirskoj oblasti. Roditelji su mu bili imućni, a jedan od braće se već bio osamostalio, bio je uzor mlađima. Sve je delovalo idilično u njihovom domu sve do 28. septembra 2023. godine.
Naime, mališan je nakon manje od mesec dana od polaska u školu - nestao i to dok se vraćao kući. Niko nije znao šta se desilo, niti je mogao da pretpostavi. Hiljade ljudi su počele da ga danonoćno, ali dva mesece potrage nije dalo aspolutno nikakve rezultate. Polako su počeli da veruju da dečak više nije među živima, mada je roditelima unutrašnji osećaj govorio drugačije.
Šta se desilo tog dana kada je nestao?
Nema škole tamo gde porodica živi, ali školski autobus svakodnevno vozi decu do susednog sela i nazad. Od autobuske stanice do njihove kuće je kratka pešačka udaljenost.
Tog dana, Savelij i još petoro dece iz sela vraćali su se kući iz škole. Savelij je putovao sa drugom. Stigli su do kuće njegovog prijatelja, oprostili se i dogovorili se da prošetaju nakon što završe domaći zadatak.
Od svog doma Savelij je imao još svega 350 metara, ali tamo tog dana nije stigao.
Majka osetila da nešto nije u redu
Njegova majka se zabrinula za sina, obično je uvek dolazio kući na vreme. Počela je da ga traži po celom selu, posećujući kuće njegovih prijatelja. Komšije su se pridružile potrazi. Svi su bili sigurni da će ga pronaći svakog časa. Ali već se smrkavalo, a Savelija nigde nije bilo.
Te večeri, roditelji su pozvali policiju i odmah mobilisali potragu. U roku od nekoliko sati, oko 300 ljudi je stiglo u selo i počelo svuda da ga traži.
Mislili da se izgubio u šumi
Preovlađujuća teorija je bila da se Savelij izgubio u šumi. Kasnije se ispostavilo da je ova pretpostavka bila potpuno netačna.
Policija i volonteri su pretražili selo i okolnu šumu. Ali nije bilo ni jedne oznake, ni jednog traga. Psi vodiči su stigli da pomognu, ali ni oni nisu ništa otkrili.
Ronioci su stigli na lice mesta ujutru i počeli da pretražuju lokalne vode. Ni oni nisu pronašli dečaka.
Briga roditelja postaala sve veća
Roditelji su bili u šoku i duboko zabrinuti za svog sina. Kao što je uobičajeno u takvim situacijama, istražitelji su ih ispitivali. Tokom pretresa, bilo im je zabranjeno da kontaktiraju bilo koga.
„Osećam se kao da je samo san. Da ću otvoriti oči, i ugledati ga... Čekamo...“, govorila je dečakova majka.
Potraga je nastavljena bez prestanka i danju i noću
Prečešljano je celo selo, sve vodene površine, polja i okolna šuma. Spasioci su koristili kvadrokoptere, čije je podatke prikupljala i analizirala neuronska mreža.
Snimljeno je 50.000 fotografija područja oko sela. Pregledali su ih program i ljudski posmatrači, ali Savelij nije bio na njima.
Sumnjalo se na saobraćajnu nesreću
Postalo je jasno da se dečak nije izgubio u šumi; nešto drugo se dešavalo. Sledeća popularna teorija bila je saobraćajna nesreća. Krivudav put prolazi kroz selo. Šta ako je neko udario Savelija i ubio ga, a zatim negde sakrio njegovo telo?
Sve ivice puta su pregledane, svaki kvadratni centimetar.
Jedina kamera u selu je na prodavnici. Koristeći je, policija je identifikovala sve vozače koji su prolazili kroz selo u oba smera tokom tog perioda. Svi ovi vozači su provereni.
Policija nije uspela da identifikuje samo jedno vozilo - crni Reno Logan. Vozač tog automobila stavljen je na poternicu.
Do trećeg dana, selo je bilo puno dobrovoljaca, kojih je sada bilo preko hiljadu. Ljudi nisu bili ravnodušni; požurili su i pridružili se dobrovoljačkim jedinicama.
Vojska se pridružila potrazi
Dovedeni su konjički odredi i ponovo su počeli da pretražuju polja. Vid sa konja je bio mnogo bolji.
Tokom prva tri dana, svaka kuća u selu je pregledana i svi stanovnici su ispitani. Sva trava je pokošena, toaleti, pa čak i lokalno jezero je ispumpano.
Tri dana nakon svih provera i istražnih radnji, Savelijevim roditeljima je dozvoljeno da učestvuju u potrazi. Odmah su se pridružili potrazi. Mama je hodala kroz šumu, vrišteći, dozivajući ga. Ali niko se nije odazivao...
Petog dana, dobrovoljci su nastavili da pretražuju polja. Jedna grupa je prijavila da je osetila miris leša. Otkriven je svež grob.
Policijski službenici su brzo stigli na lice mesta i počeli da kopaju. Pronašli su vreću sa telom. Otvorivši je, spasioci su pronašli telo psa. Svi su odahnuli s olakšanjem.
Prošle su dve nedelje potraga je obustavljena
Dve nedelje je nekoliko hiljada ljudi tražilo Savelija, ali to nije moglo trajati zauvek. Kako iskustvo pokazuje, deca za kojima se toliko dugo traga nalaze se mrtva — žrtve zločina ili smrti u divljini.
Štab za potragu za Savelijem je zatvoren. Sada je potraga bila prepuštena isključivo policiji i Istražnom odboru. Više nije bilo nade da će dečak biti pronađen živ.
Posle 2 meseca pojavio se prvi trag
Istraga je zaključila da je dete odvedeno iz sela. Ali gde i od koga? Dva meseca nije pronađen nijedan trag. A istražitelji su i dalje pokušavali da pronađu vlasnika tog crnog Reno Logana... Izgledalo je da niko drugi ne može biti umešan.
I ispostavilo se da su istražitelji bili u pravu.
Dva meseca nakon Savelijevog nestanka, putem policijske Interpolove telefonske linije primljena je poruka sa zahtevom za proveru kuće u tom području. Iz kuće su presretnute sumnjive poruke u kojima se tvrdilo da neko drži dete u podrumu.
Spasilačka ekipa je brzo poslata iz Moskve u selo, koje se nalazilo 20 kilometara od naselja u kojem je Savelij nestao.
Specijalna operacija
Počela je operacija pretresa kuće. Bilo je ključno da se sve uradi brzo i ispravno. Šta ako je kriminalac zaista držao dete? Bilo je ključno da ne stigne da mu naudi.
Vlasnik je bio kod kuće i odmah je priveden. Policija je počela pretres kuće i pronašla malog dečaka u podrumu.
Bio je to Savelij, koji je nestao pre dva meseca!
Policajci su plakali od radosti. Nisu mogli da veruju da je Savelij pronađen živ. Čitav Vladimir i okolne oblasti tragali su za njim dva meseca. Svi su znali za njega. Dečak je bio u normalnom stanju.
Istražni komitet je odmah pozvao roditelje i obavestio ih da je Savelij pronađen i da je živ. Roditelji su bili u šoku; već su počeli da uče da žive bez sina. Radost je bila neopisiva, emocije preplavljujuće.
Odmah su seli u auto i odvezli se do sina. Susret mame, tate i Savelija — plakali su, grlili i ljubili sina, ne mogući da veruju svojoj sreći.
Savelija je kidnapovao i držao u zatočeništvu dvadesetšestogodišnji Dmitrij Kopilov. Istražitelji su kasnije otkrili da je on oteo dečaka na skretanju blizu autobuske stanice i naterao ga da uđe u svoj crni Reno Logan .
Seljanima nikada nije palo na pamet da bi ovaj tihi komšija mogao biti otmičar dece. Možda je zato niko nije ni primetio njegov automobil — isti onaj koji je imao Savelijev otmičar.
Držao ga je u podrumu, ali mu nije naudio. Barem nije imao vremena, iako je nameravao.
Kopilov je svojim komšijama vrlo malo pričao o sebi: majka mu je umrla kada je imao sedam godina, a bio je invalid trećeg stepena sa „mentalnim problemima“, što je zahtevalo da stalno uzima lekove. Kopilov je bio nezaposlen. Rekao je komšijama da prima invalidsku penziju od 16.000 rubalja. Neko vreme je Kopilov renovirao kuću, zatim instalirao internet, ali inače, prema rečima stanovnika Makarihe, nije radio ništa posebno, osim što je često izlazio u svom Renou.
Kopilov je u početku držao Savelija u podrumu, ali ga je mesec dana kasnije doveo kući. Nije dirao dete, ali je sa njim razgovarao o zabranjenim temama i gledao filmove za odrasle u njegovom prisustvu. Čekao je da dečak odraste.
Koristio je Tor pretraživač da bi komunicirao sa istomišljenicima, govoreći im da namerava da odgaja dečaka dok ne napuni 14 godina, a zatim da ga ubije.
Kazna od 20 godina
Ispostavilo se da Savelij nije jedina Kopilovljeva žrtva. Čak je čudno što ga nije ni dodirnuo. Istražitelji su otkrili da je počinio seksualne napade na dvoje dece 2014, 2015. i 2019. godine, snimajući i distribuirajući snimke. Pregledom je utvrđeno da je uračunljiv i osuđen je na 20 godina zatvora.
Psiholozi su dugo radili sa Savelijem nakon incidenta i u međuvremenu se dobro oporavio.