Provela je osam godina boreći se da snimi film iz snova — a onda je Harvi Vajnstin pokušao da ga uništi ukoliko se ne pokori njegovim zahtevima. Ipak Salma Hajek je uspela da ga završi i zauvek promenila Holivud.
Početkom 1990-ih, Salma Hajek je stigla u Los Anđeles sa uspešnom glumačkom karijerom u Meksiku iza sebe — i sva vrata u Holivudu su se zatvorila pred njom.
Direktori kastinga su joj više puta govorili: nema tržišta za latinoameričke glavne glumice. Njen akcenat je bio „previše gust“. Njen izgled je bio „previše etnički“. Uloge koje su joj bile dostupne bile su sobarice, devojke članova bandi ili neimenovani sporedni likovi.
„Rekli su da nema tržišta za moje lice, moje ime, moj glas“, kasnije se prisetila.
Ali Hajek je imala nešto što Holivud nije očekivao: apsolutno odbijanje da prihvati njihova ograničenja
Naučila je engleski gledajući američku televiziju. Prihvatala je svaku ulogu koju je mogla da dobije. Radila je sa rediteljima poput Roberta Rodrigeza koji je video njen talenat. Do kraja devedesetih, pojavila se u filmovima „Očajnik“, „Od sumraka do svitanja“ i drugim filmovima koji su dokazali da može da se nosi sa velikim latnom.
Ali postojala je jedna uloga koju je želela više od bilo koje druge: Frida Kalo.
Meksička slikarka koja je svoj bol pretvorila u umetnost, koja je prkosila konvencijama o lepoti i ženstvenosti, koja je živela, volela i stvarala po svojim žestokim uslovima. Hajek je videla sebe u Fridinoj priči – još jedna žena kojoj je rečeno da se ne uklapa u kalup, koja je sebe učinila nemogućom za ignorisanje.
Osam godina se borila da se film snimi. Postala je producentkinja – učeći se poslovnoj strani Holivuda jer niko nije hteo da snimi film za nju. Pronašla je lokacije, okupila ekipu, obezbedila prava na Kaline slike i pisma. Uložila je sopstveni novac u razvoj.
Konačno, krajem devedesetih, Miramaks je pristao da ga producira, ali postojala je jedna caka: Harvi Vajnstin bi nadgledao produkciju. Ono što je usledilo bila je noćna mora o kojoj je Hajek ćutala petnaest godina.
Prema njenim rečima, objavljenim u kolumni Njujork tajmsa iz 2017. godine, Vajnstin ju je više puta seksualno uznemiravao. Kada je odbila njegova udvaranja, on joj je uzvratio. Pretio je da će obustaviti produkciju. Smanjio je finansiranje. Postavljao je nerazumne zahteve sa ciljem da je ponizi.
Zatim je usledilo njegovo najsurovije oružje: insistirao je na dodavanju gole scene koja nije bila u scenariju – nepotrebne scene koju je Hajek smatrala eksploatatorskom i nepotrebnom za priču. Ona je odbila. Pretio je da će uništiti ceo film ukoliko ne posluša.
Hajek je bila u zamci. Nakon osam godina rada, nakon što je uložila sve što je imala – finansijski i emocionalno – u prikazivanje Fridine priče na ekranu, Vajnstin je imala moć da sve uništi. Snimila je scenu. I kasnije ju je opisala kao jedno od najtraumatičnijih iskustava u svojoj karijeri. „Nije bila senzualna scena“, napisala je. Na setu je imala ono što je opisala kao nervni slom, nekontrolisano jecajući.
Ali je završila film.
„Frida“ je premijerno prikazana 2002. godine uz kritičko priznanje. Osvojio je šest nominacija za Oskara i dva Oskara. Salma Hajek je dobila nominaciju za najbolju glumicu – postavši jedna od prvih latinoameričkih glumica nominovanih u toj kategoriji.
Film je bio trijumf. Hajek je stvorila najuspešniji latinoamerički biografski film u istoriji Holivuda, donoseći umetnost i priču Fride Kalo milionima ljudi širom sveta. Ali cena je bila ogromna.
Petnaest godina, Hajek je ćutala o tome šta je Vajnstin uradio. Nastavila je da radi, gradi karijeru, postajući jedna od retkih latinoameričkih producenata u Holivudu. Stvorila je „Ružnu Beti“, revolucionarnu seriju koja je stavila latino ženu u centar američke televizije i bavila se pitanjima standarda lepote, imigracije i identiteta.
Borila se za jednake plate pre nego što je to postalo široko rasprostranjen pokret. Producirala je filmove i emisije koje su u fokus stavljale žene drugih rasa. Koristila je svaki delić moći koji je stekla da otvori vrata koja su joj bila zatvorena.
Zatim, 2017. godine, kada je pokret #MeToo dobio na zamahu i desetine žena su iznele optužbe protiv Vajnstina, Salma Hajek je prekinula ćutanje.
Njen kolumna je bio poražavajuća – detaljno je opisivala godine uznemiravanja, odmazde i zlostavljanja. Opisala je kako je Vajnstin pokušao da slomi njen duh, kako je koristio svoju moć da kazni njen otpor.
„Godinama“, napisala je, „govoreno mi je da sam srećna što sam u prostoriji. Ali ja sam bila ta koja je izgradila tu prostoriju.“
Uticaj je bio dubok. Ovde je bila glumica A-liste, uspešna i poštovana, koja je otkrila da je čak i na vrhuncu moći bila žrtva najozloglašenijeg holivudskog predatora. Njena priča je pomogla drugim ženama da pronađu hrabrost da progovore.
Ali priča Salme Hajek nije samo o preživljavanju zlostavljanja. Radi se o tome šta je uradila sa moći koju se tako teško borila da stekne.
Van ekrana, ona je živela svoja uverenja. Godine 2009, tokom misije UNICEF-a u Sijera Leoneu, susrela se sa majkom koja nije mogla da proizvede mleko za svoju izgladnelu nedelju dana staru bebu. Hajek, koja je u to vreme dojila svoju ćerku, zatražila je dozvolu da sama doji bebu.
„Beba je bila veoma gladna i izuzetno uznemirena“, rekla je kasnije,objasnila je: „Ako imate mleko i možete ga dati, trebalo bi.“
Finansirala je skloništa za žrtve porodičnog nasilja u Meksiku. Zalagala se za obrazovanje i pristup zdravstvenoj zaštiti žena u nedovoljno usluženim zajednicama. Koristila je svoju platformu da pojača glasove koje Holivud tradicionalno ignoriše.
Kada je Harvi Vajnstin konačno osuđen i izrečena mu je zatvorska kazna 2020. godine, to je označilo kraj jedne ere – pad čoveka koji je decenijama terorisao žene. Svedočenje Salme Hajek bilo je deo slučaja koji ga je srušio.
Ali za Hajek, prava pobeda nije bila Vajnstinova osuda. Bilo je to ono što je izgradila uprkos njemu. Snimila je film o kome je sanjala. Otvorila je vrata drugim latino glumicama i stvaraocima. Odbila je da bude ućutkana, omalovažena ili uništena.
Danas, kada Salmu Hajek pitaju šta ju je održavalo tokom godina odbacivanja, diskriminacije i zlostavljanja, njen odgovor se vraća na Fridu Kalo – ženu čiju se priču toliko borila da ispriča: „Frida me je naučila da možeš biti slomljen, a ipak stvarati. Možeš biti spaljen, a ipak stvoriti nešto lepo.“
Salma Hajek nije samo preživela najgore periode Holivuda, ona ga je transformisala – jedan hrabar izbor, jedan čin prkosa, jedno otvaranje vrata. Dokazala je da žena za koju su govorili da „nema tržište“ može da stvori sopstveno tržište. Glumicu koju su pokušavali da ućutkaju mogla je postati nemoguća za ignorisanje. Latinoamerikanka kojoj su govorili da ostane u pozadini mogla je da kontroliše centar kadra.
I što je najvažnije, dokazala je da čak i kada moćni muškarci pokušavaju da vas slome, ne mogu vas sprečiti da stvorite nešto izvanredno. To nije samo holivudska priča. To je dokaz moći odbijanja da prihvatite tuđa ograničenja u svom životu.
Salma Hajek je izgradila prostoriju. A onda se pobrinula da i druge žene mogu da uđu.