Televisijski studio, 1959. Karl Jung, u 83. godini, suočen je sa večnim pitanjem novinara: "Dakle, verujete u Boga?"
Jung se osmehnuo, zastao, pa rekao: "Ne verujem. Znam."
Ove reči dolaze od čoveka koji je bio Frojdov kolega, osnivač sopstvene škole psihologije i doktor medicine. Šta je videlo njegovo oko koje nauka obično ne priznaje?
Nesreća koja je promenila život
Zima 1944. Jung ima 68 godina. Lom noge dovodi ga u bolnicu, gde doživljava srčani udar. Tadašnja medicina nije mogla mnogo, a Jung provodi nedelje na ivici života i smrti, doživljavajući nešto što će pamtiti do kraja života.
Putovanje iznad Zemlje
Dok gubi svest, iskustvo nije san ni delirijum – ono je realnije od svega što poznajemo. Jung vidi Zemlju izdaleka, prepoznaje kontinente, okeane i planinske lance – neverovatno jasno, decenijama pre nego što su astronauti to i videli.
Lebdi i nailazi na ogromnu kamenu stenu sa uklesanim hramom. Spreman je da uđe, da otkrije smisao života, ali se tada pojavljuje figura – njegov lekar, okupan zlatnim sjajem. Misli se prenose direktno:
"Ne možete doći ovde. Šalju vas nazad. Nemate pravo da napustite Zemlju."
Jung oseća čist bes, jer je svet koji je napustio delovao nadrealno i savršeno u poređenju sa bolničkom stvarnošću.
Predviđanja koja su se obistinila
Jung predviđa smrt svog lekara. 4. aprila 1944. lekar dobija groznicu i ne ustaje više. Njegove vizije ne prestaju – svake noći putuje kroz druge svetove, susreće arhetipove, bogove i mitološke scene. Bolnički svet deluje kao zatvor.
Biblioteka mrtvog prijatelja
Nakon smrti prijatelja, Jung ga vidi u viziji kako ga vodi do biblioteke sa pet crvenih knjiga – sve tačno onako kako je kasnije pronašao. Slično se događa i sa rođakom – Jung predoseti smrt pre nego što stigne vest.
Psiha izvan vremena
Jung zaključuje da deo psihe postoji van linearnog vremena. Nesvesno može predvideti budućnost i znati ono što je ljudskom umu nedostupno. Smrt i iskustva bliske smrti ukazuju na postojanje svesti izvan tela, nezavisne od fizičkog sveta.
"Skloniji sam verovanju da nešto od ljudske duše ostaje i posle smrti… Ono što ostaje je duboko, kolektivno nesvesno – arhitektura psihe koja traje."
Dva sveta u kojima živimo
Svet prostora, vremena i uzročnosti – svakodnevni svet u kojem živimo.
Svet psihe – van prostora i vremena, dostupan kroz snove, trans i blisku smrt.
Jung nas nije tražio da mu verujemo na reč. On nas je podsticao da posmatramo, razmišljamo i istražujemo svoja iskustva, da ne ignorišemo taj drugi svet.
Poslednji intervju
Dve godine pre smrti, u televizijskom intervjuu, Jung odgovara: "Ne verujem. Znam."
Vera je za one koji ne znaju. Jung je video i znao je. Njegova sigurnost nije zasnovana na religiji, već na neposrednom iskustvu i uvidu u prirodu svesti.
Zaključak
Karl Gustav Jung je umro 1961. godine, u 85. godini. Njegovo iskustvo pokazuje da život nakon smrti možda nije kraj, već prelaz u nešto šire – iskustvo koje ljudska svest retko opaža, ali koje oblikuje naše razumevanje psihe i postojanja.
"Dok smo ovde, u ovom sivilu, možda bi trebalo da živimo život koji nas neće stideti onoga što nas čeka dalje."