Sveštenik Gojko Perović je poznat kao otac koji širi reč Božiju sa takvom jasnoćom da svima bude lepo kada ga slušaju. Ovom priliko prenosimo njegovo tumačenje Svetog pisam i rečenice "Čini dobro čak i onima koji ti čine zlo."
"Treba da činimo dobro i onima koji nama čine zlo. I da blagosiljamo i one koji nas progone i kunu i koji nam žele sve najgore. Lepo je to čuti, ali i ludo je to čuti, ludo za ovaj svet.
Meni je jedan majstor na Cetinju rekao: "Slušaj pope, mene su moji stari naučili, pa i ja tebi da kažem: Sa ljudima ljudski, a sa fukarom fukarski... To ti je zlatno pravilo. Ima ljudi koji ne razumeju, bez grube reči. Ako budeš lepo s neljudima, to oni ne razumeju. Biće teško tebi, a njima ništa nećeš dokazati." I braćo i sestre, ne treba to da vam ponavljam, to se svako od nas uverio da je to tačno.
Ako ćemo ovaj život da doživimo kao trgovinu - kako ću nešto da skupim, da zaradim za sebe - onda ćemo se ovog držati. To je merilo ovoga života.
A ako je cilj ovog života da nešto zaradim, da to zarađeno umnožim, misli se na materijalno, na ljudsku falu: "Ja tebi Serdare, ti meni Vojvodo." E onda je to tako...
Ali ako se samo malo zapitamo - Ko to nama govori da "ljubimo neprijatelje svoje?" Ako oponašamo Boga nebeskoga koji obasjava svaku dušu na ovom svetu, pa da i mi tako obasjavamo svaku dušu, bez obzira kako se neko prema nama ponaša.
Jer cilj ovoga i nije u tome da nas ljudi hvale, nego da prenosimo silu večnoga života.
Ona se prenosi verom u onog koji je jedini vaskrsao iz mrtvih, onoga koji jedini ima život i traži od nas da u njega verujemo, i traži od nas da se njime pričešćujemo....
Ali skoro da ništa nismo napravili ako se posle toga pričešća se i dalje ponašamo kao da se nismo pričestili, nego i dalje: "Ti meni 5 evra, ja tebi 5 evra..."; "Ja tebi vazda čestitam rođendan, ti meni nikad," "Tu ti je moja ograda, nemoj slučajno preko nje." "Ja se tebi uvek javim, ti meni nikad..."
Posle pričešća bi trebalo da se ponašamo kao da smo i mi vaskrsli sa Isusom. Pa kako? Lepo, ljubi onog koji tebe ne ljubi, ko tebi da jednu haljinu, ti njemu daj dve, ko te potera da sa njim ideš kilometar, ti idi dva...To jeste ludo skroz! Niti mogu da idem dva kilometara, a kako da mu dam dve haljine kad imam ovu jednu.. Ali sve što imam dao mi je Bog i što kaže ona narodna poslovica, imaćeš na kraju onoliko koliko si dao, a ne onoliko koliko si negde skupio....
Obično te pare - sve propadne. A kada daješ - vrati ti se.
Ja sam tako prirustvovao jednoj sahrani gde ukućani nisu imali lepo mišljenje o pokojniku, a onda su došli neki ljudi koji su govorili: "Da njega nije bilo mi bismo pomrli od gladi." Znači taj čovek je radio sve ono što ga niko od nas ne bi savetovao. Svi bismo mu govorili nahrani tu decu, čuvaj ženu, a ne daj komšiji.... Ali eto, kad je on umro, njegovoj porodici je bilo dobro, jer on nije pravio kalkulacije tokom svog života, nego je radio onako od srca i kako bog zapoveda - sve mu se vratilo, ali na njegovim najmilijim.
Znači jeste ludo skroz ovo i jeste neshvatljivo - ali neka nas u ovoj nauci, ako bez ovoga ne uradimo - ništa nismo zaradili."