Halid Bešlić do zadnjeg momenta nije se predavao, verovao je da će pobediti opaku bolest, a svi koji su bili uz njega u poslednjim danima divili su se neverovatnoj snazi pevača. Nikada nije bio čovek koji kuka, već onaj koji se bori. Upravo kao borac je i napustio ovaj svet.
Vlado Pejić, bivši načelnik policije, bio je prijatelj Halida Bešlića više od 65 godina, od prvih školskih dana. Otkako su se upoznali, više se nisu razdvajli. Poslednje 2 decenije bio je i njegov vozač. Uz svog druga, kojeg je odavno gledao kao člana porodice, bio je sve vreme dok se borio za život, uvek mu se nalazio pri ruci, te je svedočio neverovatnim situacijama.
- Voleo je noćni život i ujutru da odspava. Budio se oko 11 sati, već oko pola 12 bih stigao kod njega, sedamo u kola. U autu je imao poseban ritual, uvek sam u kaseti držao beli luk, domaći iz njegovih Vrapaca. On bi očistio jedan mali čen, progutao bi ga kao lek i zalio belom vodom. To je bilo svaki dan, e onda bismo išli na posao, jer on je nazivao tako našu obavezu da odemo do njegove pumpe i motela. U motelu je imao svoju sobu i ja apartman, odatle smo svuda kretali. Za njega je reč bila zakon, nije mu bio potreban ni notar, ni advokat. To je najpošteniji čovek kojeg sam poznavao. I kada je prenaglio nekada i obećao nešto na njegovu štetu, nije negirao, sve bi uradio onako kako je obećao - govorio Vlada kroz suze, smeh i uzdahe.
Sve što je zarađivao, ulagao je u nekretnine.
- Dobro je posao odradio. Kupio je i benzinsku pumpu i motel i dole na moru je napravio objekat. Ali to je sve stekao svojim radom. Dizao je i velike kredite da bi to sve otplatio. Velike rate su bile, morao je dosta da peva i nastupa. I taman kad je sve to završio - ode. U posledne vreme običao je i predeo gde je čuvao goveda. Tamo se nalazi i njegova stara kuća i čuvena kruška. Čak ni njegov otac nije znao da mu kaže koliko je stara. Trebalo bi da ima preko 200 godina.
Sa slašću pojeo plodove svoje stare kruške
Svakodnevno je sa Halidom bio u komunikaciji dok je bio u bolnici, ili je išao u posetu, ili su pričali preko video poziva.
- Stalno sam sa njim bio na vezi. I njegovi meštani, prve komšije, su me zvali da mi kažu da hoće da ga obiđu. BIlo je vrlo specifično kad mogu posete, kad lekari dozvoljavaju ili ne, kad prima terapije. Zvao sam ga uveče da mu to kažem i on je odmah rekao da dođu sutradan. I ispred sela su došli Daliborka i njen muž šumar, oni i brinu o toj Halidovoj staroj kući, i doneli su mu 6-7 tih slatkih kuršaka, vunene čarape ispletene od vune iz Vrapaca i 3, 4 glavice domaćeg belog luka. Sedeli smo u parku ispred bolnice, Dino ga je izveo. Rapitivao se o ljudima, raspričali smo se bili. I dve kruške je pojeo sa slašću. Pa je uzeo čarape i rekao da nema mekše vune nego one iz Vrapaca. Poslednjih 30 godina spavao je u vunenim čarapama. I kad bismo kretali na put, prvo je pakovao njih i beli luk.
Otkrio je da ga je sin Dino vodio na PET/CT snimanje u Zagreb, tada se saznala prava dijagnoza, kao i da mu nije ostalo puno vremena.
- Sin ga je vodio na sve žive preglede, u Zagrebu je išao na neko specijalno snimanje, tada je otkriveno o čemu se radi. U Zagrebu su mu rekli da su oni učinili što su mogli, savetovali su mu da Halida odvede u Sarajevo u bolnicu i da proba sve druge načine lečenja. Dino mu nije odmah sve rekao, okolišao je. Ali, Halid je imao ogledao, video je da je počeo počeo da žuti, bio je žut i zelen, menjao je boju. I niko od nas nije mogao više da ga laže. Video je sebe. Tada mu je sin rekao da nešto nije u redu sa jetrom - rekao je Vlado, njegov drug iz detinjstva koji se nije odvajao od Halida i dodao da je bio neverovano jak:
- Nije ni smršao, bio je onakav kakvog ga znamo, samo je promenio bio malo boju. Osetio je to pre nas svih, ali je bio je stabilan, nije se dao. I nije se bojao smrti. Mnogi su dolazili da ga obiđu, nikoga nije odbio. Ljudi su avionom dolazili da ga vide i vraćali se. Pričao je i razmišljao kao da nije bolest. Brinuo se kad koga treba da pokupim ili smestim u hotel na spavanje.
Pre nego što je otišao u bolnicu, ugovorio je sa jednom firmom iz Bosne ugradnju solarnih panela, hteo je da ih stavi na krov hotela i pumpe, da bi smanjio troškove grejanja i struje.
- Ljudi iz te firme su došli i to postavili, dok je Halid bio u bolnici, a njega je sve interesovalo, tražio je sve da mu slikam. Brinuo je da majstorima ništa ne fali, govorio mi je da im po dva puta nosim hranu, sokove.To je bila oko 150.000 maraka investicija, kada su završili, vlasnik firme mu je poslao dopis da ga oslobađaju 50.000 maraka, znači trebao je da plati 100.000 maraka. Znači, oni su osetili Halidovu dobrotu, eto i njemu neko nešto da pokloni, stalo je on kroz život darovao - govorio je Vlado i zaključio kroz suze:
- Eto šta imamo, imamo da ga nemamo, a to nije pošteno.
Prvi alarm da nešto nije u redu
Kako je "Kurir" saznao, Halid je bio odveo na pregled suprugu Sejdu, koja se već neko vreme bori za svoje zdravlje, i ne sluteći da je i njegovo zdravstveno stanje loše. Član porodice pevača je istakao da je Bešlić sve vreme bio uz suprugu, brinuo je o njoj, nije je ostavljao u teškoj borbi, pa je uvek išao i kod lekara s njom.
- Kad su Sejda i Halid otišli kod lekara zbog njenog pregleda, tada je doktor rekao njemu da mu on izgleda loše i da preporučuje da i pevač obavi sve preglede. Halid je pristao i tada se otkrilo njegovo pravo stanje i uspostavljena je dijagnoza da boluje od kancera jetre. Bio je to šok za celu porodicu. Posvetio se terapijama, ali mu je i pored toga najviše bilo stalo do Sejdinog zdravlja. Do poslednjeg dana je brinuo o njoj - priča izvor za "Kurir" i dodaje:
- Halid je znao svoju dijagnozu, ali mu niko nije rekao kako zapravo stoje stvari i da je više organa zahvaćeno. Halid i Sejda su bili smešteni u istoj bolnici, soba do sobe. Sve se nekako brzo izdešavalo, pa Halid je pre samo manje od dva meseca imao onakav koncert u Banjaluci, ali je tada i sam priznao da se ne oseća dobro. Jedva se kretao. Ubrzo nakon toga je završio u bolnici - rekao član porodice Bešlić za "Kurir".
Menjali mu krv na 2 dana
Porodica muzičke legende je na sve načine pokušavala da pomogne i spase život svom voljenom Halidu.
- Porodica je preko prijatelja stupila u kontakt s raznim lekarima iz inostranstva koji su komunicirali s doktorima iz Sarajeva i stalno su bili na vezi i pokušavali na sve načine, pomoću lekova i terapija, da spasu život Halidu. Ovaj vid lečenja pomogao je pevaču da nema bolove, da bude svestan i komunikativan do poslednjeg trenutka, a kada je došao momenat da napusti ovaj svet, lekari su se pobrinuli da i to prođe bezbolno, maltene je zaspao i tako izdahnuo. Nije se mučio - kaže izvor Kurira i dodaje da je jedan vid lečenja posebno pomogao Halidu.
- S obzirom na to da je bolovao od jetre, logično da mu je krvna slika bila loša, pa su lekari morali da mu menjaju krv da bi izdržao proces lečenja koji je bio težak. Krv mu je menjana na svaka dva dana, i to je davalo odlične rezultate. Halid se osećao dobro, bio lepo raspoložen, ali iz dana u dan njegovo zdravstveno stanje je bilo sve ozbiljnije. Brojne metastaze u telu bile su jače od njega i on to nije mogao da izdrži - zaključio je izvor za "Kurir".
Bešlić je poslednji koncert održao u Banjaluci 15. avgusta 2025. godine, kada je osetio tegobe, a potom je primljen na lečenje u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu. Tokom kasnije hospitalizacije se ispostavilo da ima čitav niz bolesti od problema sa krvnim sudovima i arteroskleroze do raka bešike, jetre i otkazivanja bubrega. Halid Bešlić je posle 53 dana lečenja preminuo 7. oktobra iste godine oko 13 sati u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu u 72. godini života.