U septembru 2019. godine majka šestoro dece, 31-godišnja Ema Šols spavala je sama kod kuće sa decom kada je odjednom osetila vatru u prizemlju kuće, gde su bila dva njena mlađa sina.
– U tom trenutku nisam ni bila svesna koliko je situacija kritična. Jedino sam razmišljala kako da spasim svoju decu – započela je ona.
Tek što je počela da otvara ulazna vrata, usled prodora kiseonika, dogodila se eksplozija!
– Bacila sam se kao štit preko dečaka. Kada me je zahvatio plamen, kao da su mi cela leđa gorela. Ali sam nastavila. Izbacila sam dečake na ulazna vrata i zaključala ih da više ne uđu. Bili su prestravljeni – rekla je ona.
Ema se prodrala na decu koja su bila na spratu da izađu na terasu.
– Tada je vatra zahvatila celo stepenište. Za svaki korak koji sam prešla mislila sam “ ovo nije moguće”, ali onda sam shvatila da moram da stignem na sprat, jer je četvoro moje dece još uvek bilo gore. Bilo je toliko vruće da je koža počela da mi spada sa tabana i visi kao nit – rekla je hrabra majka.
Dok se Ema pela uz stepenice, svaki korak je goreo.
Ćerka Neli od 9 godina, skočila je sa sprata i otrčala do komšinice da potraži pomoć. Najstariji sin 11-godišnji Vilijam pokušao je da spusti merdevine kako bi oni koji su ostali mogli da izađu.
– Dečaci su se šokirali kada sam izašla na balkon. Krvarila sam i imala otvorene opekotine po celom telu. Koža na mojim grudima je počela da se ljušti, a kosa mi je bila kao komad uglja na glavi.
Ema je shvatila da njena najmlađa ćerka Moli, stara godinu dana, nije bila na balkonu.
– Mislila sam da, ako je još uvek unutra, verovatno više nije živa, ali moram da pokušam da je izvučem. Dečaci na balkonu pokušali su da spreče Emu da ponovo uđe u vatrenu stihiju, ali ona se odlučila na hrabar potez i uspela da se dovuče po podu u spavaću sobu.
– Bio je tako gust dim i tako je bilo teško da se diše. Bila sam užasno umorna, ali sam kroz dim mogla da vidim kako Moli stoji tamo u svom krevetiću i place. Bila je prestravljena. Onda sam odjednom dobila takvu ogromnu snagu i uspela sam da ustanem i podignem je. Na sebi sam imala samo svoju spaljenu kožu, bez ćebeta, bez zaštite. Tu smo bili samo ja i moje majčino srce – rekla je dirljivo ova majka.
Na balkonu je njen sin Vilijam držao merdevine.
– Kada sam sišla niz merdevine sa Moli, kao da su mi se stopala zalepila za svaku stepenicu. Samo sam krvarila. Na poslednjem koraku, Ema se srušila. Onda, kao da je sav bol odjednom nagrnuo. Tako je strašno bolelo. Spasila sam svu decu i mislila da bih sada mogla da umrem – rekla je ona.
Ali pre nego što je stigla hitna pomoć i pre nego što se onesvestila, Ema je obećala svom najstarijem sinu Vilijamu, da će se uskoro vratiti kući.
Šestoro dece je preživelo bez ikakvih povreda. A Ema je bila na respiratoru tri nedelje, lebdeći između života i smrti.
Kada se probudila u bolnici, njeno prvo pitanje upućeno doktorima bilo je:
"Da li su moja deca dobro?"
Njen podvig joj je doneo titulu Heroine godine u Švedskoj, ali za mnoge je to predstavljalo nešto dublje:
"Nepokolebljivu snagu ljubavi majke koja je sposobna da izazove smrt kako bi zaštitila ono što najviše voli."
Stil / Objektiv