Činjenica poznata već više od dva veka glasi da gde god da se nalazite u svetu, žene u proseku žive duže od muškaraca.
Primarni razlog za ovo dugo izmiče naučnicima, ali međunarodni tim istraživača sada tvrdi da je debata konačno zatvorena. Oni navode da je glavni, ali ne i jedini razlog nešto što se naziva "teorija heterogamnog pola".
Muškarci se nazivaju "heterogamnim polom" jer njihovi polni hromozomi nisu isti, imaju jedan X i jedan Y. Međutim, to ih stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na žene, koje imaju dva X hromozoma.
Zbog svojih XY hromozomima, muškarci su podložniji štetnim genetskim mutacijama i bolestima, i samim tim u proseku umiru ranije.
"Verujemo da je heterogamni pol delimičan odgovor", rekao je dr Fernando Kolčero, autor studije sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu u Nemačkoj za "Dejli mejl".
"Otkrili smo da postoje i faktori koji su tesno povezani s našom evolutivnom istorijom i koji takođe doprinose", rekao je dr Fernando Kolčero.
Još od 1740-ih poznato je da žene u proseku žive duže od muškaraca, što je obrazac koji je konzistentan u gotovo svim zemljama i istorijskim periodima.
Trenutno, prosečan globalni životni vek iznosi 73,8 godina za žene i 68,4 godine za muškarce, prema podacima sajta "Our World in Data".
Iako se brojevi tokom godina menjaju, žene uvek imaju višu prosečnu starost. Taj trend može se uočiti i van ljudske vrste, kod nekih naših najbližih rođaka u životinjskom svetu. Ženke sisara, poput pavijana i gorila, takođe obično žive duže od mužjaka, navodi međunarodni tim stručnjaka.
Međutim, kod drugih klasa životinja situacija je obrnuta. Na primer, kod mnogih ptica, insekata i reptila, mužjaci žive duže, što donekle komplikuje sliku.
Kako bi došli do suštine razlike u životnom veku, istraživači su proučavali zapise za 528 vrsta sisara i 648 vrsta ptica u zoološkim vrtovima širom sveta. Kao i kod ljudi, 72 odsto sisara pokazalo je prednost u životnom veku kod ženki, dok je kod 68 odsto ptica prednost bila na strani mužjaka, pokazalo je istraživanje.
Kao glavno objašnjenje za ovaj obrazac kod sisara, istraživači ukazuju na hipotezu heterogamnog pola. Istraživanja sugerišu da posedovanje dva X hromozoma štiti ženke od štetnih mutacija, nudeći im prednost za preživljavanje.
Za razliku od ženki, mužjaci nemaju drugi X hromozom da nadoknadi štetni "alel" (varijanta genetskog zapisa na određenom regionu hromozoma).
"U suštini, ako imate dve kopije istog gena, to je bolje nego jedna", objasnila je autorka studije dr Johana Štark sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju za pomenutu britansku publikaciju.
Takođe je moguće, dodala je, da Y hromozom često sadrži duge delove repetitivne DNK, koji mogu biti štetni. Tim priznaje da postoje i drugi, manji faktori koji objašnjavaju zašto ženke sisara žive duže od mužjaka.
Prvi je "seksualna selekcija", odnosno sposobnost da se uspešno pronađe partner i pobedi konkurencija. U životinjskom svetu, mužjaci su evoluirali tako da razviju upadljive karakteristike koje privlače ženke, poput velike telesne mase, šarenog perja ili čak "oružja" kao što su rogovi i kljove.
Iako te osobine mogu povećati reproduktivni uspeh, istraživači smatraju da dolaze po cenu skraćenog životnog veka.
"U teoriji, one su veoma skupe za proizvodnju i održavanje, a takođe su povezane s većom sklonošću mužjaka da se bore kako bi monopolizovali ženke", rekao je dr Kolčero.
Sledeći faktor, smatra tim, može biti roditeljska briga.
Istraživači su pronašli dokaze da pol koji više ulaže u podizanje potomstva obično živi duže.
Ženke sisara, koje su najčešće primarni staratelji, verovatno su evoluirale tako da prežive dok njihovo potomstvo ne postane samostalno ili polno zrelo. Jedna od dugotrajnijih teorija je i da pritisci okruženja, poput predacije, patogena i teških klimatskih uslova, oblikuju razlike između polova, ali nova studija pronašla je malo dokaza za to.
Istraživači su koristili populacije u zoološkim vrtovima da bi testirali tu ideju, gde su takvi pritisci uglavnom odsutni, ali su otkrili da razlike u životnom veku opstaju čak i u tim zaštićenim uslovima.
Poređenje populacija u zoološkim vrtovima i u divljini pokazalo je da su razlike često manje u zoološkim vrtovima, ali da retko potpuno nestaju. Sveukupno, nova studija, objavljena u časopisu "Science Advances", pokazuje da su razlike u životnom veku među polovima duboko ukorenjene i u genetici i u evolutivnim procesima.
Razlike između polova nisu samo proizvod okruženja, već deo ljudske evolutivne istorije, i najverovatnije će nastaviti da postoje i u budućnosti.
Ipak, dr Kolčero kaže da verovatno postoje i socijalni i bihevioralni faktori koji nisu razmatrani u ovoj studiji, a koji takođe mogu igrati ulogu.