Ponekad se ponašamo čudno, potpuno nesvojstveno našim karakteristikama. Postavlja se pitanje: odakle potiču ove naizgled strane osobine? Možda su to naši geniili naše vaspitanje. Nije slučajno što deca, poput neke vrste ogledala, savršeno odražavaju ponašanje svojih roditelja. Međutim, posledice takvog vaspitanja moraju se rešiti: istraživanja pokazuju da nerešen problem u životu osobe može negativno uticati na njenu decu.
Ovo su neke od osobina osoba koje su odrastale uz toksične roditelje:
Pomažu drugima na štetu sopstvenih interesa
Kao deca, često smo svedoci porodičnih svađa. Roditelji raspravljaju ili čak detaljno objašnjavaju uzroke sukoba svom detetu. Često se čuju fraze poput: "Možeš li da zamisliš šta je tvoj otac uradio?". Međutim, roditelji se obično ne trude da saslušaju mišljenje svog deteta. A i nije im potrebno.
Na kraju, autoritarni stil roditeljstva negativno utiče na samopoštovanje deteta: od malih nogu uče da saosećaju i preuzimaju probleme drugih, dok zanemaruju sopstvene interese i, kao rezultat, razvijaju nisko samopoštovanje. Zašto bi mučili roditelje svojim problemima kada se oni već bore?
Za supružnike biraju tirane i ljude sa teškim karakterom
Deca zavise od svojih roditelja i vole ih, bez obzira na to koliko su im teške ličnosti. Vremenom se dete navikne i prihvati očev ili majčin surov temperament. A u budućnosti, kada porastu, nesvesno ih privlače tirani, despoti i zlostavljači.
Takvim ljudima je potreban pritisak jer su navikli na njega. Dozvoljavaju da se prema njima loše postupa i ne primećuju manipulacije.
Ne mogu da izraze svoja osećanja
Ljudi koje odgajaju strogi, autoritarni roditelji imaju poteškoća u izražavanju emocija i mogu razviti tzv. afektivne poremećaje. Lako je zamisliti: kao deca, bili su grdjeni zbog bilo kakvog ispoljavanja osećanja. Na primer, često su slušali rečenice poput: "Nema razloga za plač“ ili "Prestani da plačeš odmah, kad bi samo bilo razloga za plač".
Kao rezultat toga, u odraslom dobu takve osobe nisu u stanju da kažu voljenima kako se zaista osećaju i često doživljavaju neobjašnjiv bes i anksioznost.
Krive druge za svoje neuspehe
Ponekad, u svom besu, roditelji krive decu za sopstvene probleme. Možda će reći stvari poput: "Zbog tebe nemam karijeru" ili "Tvoja škola je razlog zašto smo svakodnevno zaglavljeni u saobraćaju". Tako od detinjstva usvajamo "istinu": "Problemi su uvek tuđa krivica".
U stvari, to nije tačno. Svako od nas ima svoje mišljenje, a kriviti sebe za tuđe greške nikako nije dobra ideja. Ali ni stalno kriviti druge.
Samokritični su i imaju nisko samopoštovanje
Toksični roditelji imaju tendenciju da oštro kritikuju svoju decu i postavljaju im nerealno visoke zahteve. Njihovo ponašanje navodi dete da veruje da nije dovoljno dobro. Na primer, majka može da nauči ćerku da nosi široku odeću jer veruje da je uska čini debelom. Pozivajući se na sopstveno iskustvo, ona usporava razvoj svog deteta govoreći: "Skini to, ja znam bolje."
Zbog toga, čak i kao odrasli, takvi ljudi stalno teže da postignu nešto kako bi zaslužili odobrenje roditelja, što možda nikada neće dobiti. Kao rezultat, često kritikuju sebe – svoj izgled, način na koji vaspitavaju svoju decu ili svoj život uopšte.
Imaju problema sa poverenjem
U detinjstvu, roditelji često podrivaju poverenje svoje dece. Na primer, obećaju da ih neće grditi, a onda ih ipak kazne. Ili, majka pozove dete na razgovor, ohrabri ga da podeli svoje najdublje misli, a zatim ga izgrdi. Još gore, obeća da neće nikome reći, a onda prekrši obećanje. Kao rezultat, dete gubi poverenje čak i u najbliže ljude.
Teško donose odluke
Previše zaštitnički i autoritarni roditelji preuzimaju sve na sebe. U takvom domu često se čuju rečenice: "Idi, ja ću to" ili "Ne umeš ti ništa, pusti mene". Od malena dete uči da nije sposobno ni za šta i da samo majka zna pravi odgovor.
Kada odraste, muči se da donosi čak i jednostavne odluke i postaje zavisno od drugih: traži savet pri najmanjoj životnoj teškoći, žudeći za saosećanjem i podrškom okoline.
Plaše se da napuste svoje partnere, čak i kada je veza osuđena na propast
Psihijatar Ričard Fridman tvrdi da ljudi odrasli u toksičnim porodicama imaju tendenciju da "spašavaju" veze, čak i one koje očigledno nisu vredne truda. Drugim rečima, sama ideja o razdvajanju ili razvodu za njih je nezamisliva. U takvim situacijama, lekar savetuje da se odmaknete i dobro razmislite da li se ta veza zaista isplati.