Moždani i srčani udari dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji, a kardiolog dr Petar Borović u emisiji "150 minuta" na Prvoj objasnio je zašto promene vremena predstavljaju dodatni rizik i na šta moramo da obratimo pažnju.
Srčani udar i unos vode
- Znate šta, 46 odsto stanovnika Srbije ima povišen pritisak. To je strašan procenat, 47 odsto ima povišene masnoće. Ako se ta dva faktora poklope, rizik od srčanog i moždanog udara naglo raste. A najveći problem je što većina ne pije dovoljno vode, rekao je dr Borović.
Prema istraživanjima, čak 80 odsto ljudi u Srbiji ne unosi dovoljno tečnosti.
- Organizam vapi za vodom da se ne bi stvorio ugrušak. Stariji ne piju, a pritom jako sole hranu. To je pogubna kombinacija, naglasio je kardiolog.
Kako vreme menja naše telo
Promena sa 35 stepeni na 18 utiče na jonsku koncentraciju i vlagu u vazduhu, a to može posebno pogoditi osobe sa anemijom ili povišenim pritiskom.
- Pred oluju ide front pozitivnih jona, to su teški i neprijatni joni. Životinje se sklanjaju, a i ljudi osećaju tegobe. Zbog toga je važno da hranom snizimo pritisak i masnoće, da bi organizam mogao da podnese takve nagle promene, objasnio je dr Borović.
Simptomi infarkta koje ne smemo da ignorišemo
Najviše srčanih i moždanih udara dešava se u ranim jutarnjim časovima. Kod nekih ljudi simptoma nema - svaki četvrti srčani bolesnik nema nikakva upozorenja. Kod drugih srčani udar daje signale:
- bol u levom ramenu koji se spušta niz ruku
- bol u vilici ili stomaku
- iznenadna slabost ili vrtoglavica
- Odmah se ide kod lekara, nema čekanja. Ako se to dogodi u automobilu - stati i pozvati pomoć. Pravilna ishrana, redovna šetnja, duboko disanje i dovoljno vode su osnova prevencije, poručuje kardiolog.
Srce pamti svaku našu naviku - i dobru i lošu. Zato voda, hrana, mir i redovni pregledi nisu luksuz, već spas.
(Stil/ Ona)