Početkom dvadesetog veka, seljak se jednog dana vraćao kući sa njive. Prolazeći pored močvare, iznenada začu poziv u pomoć. Seljak potrča za tim glasom i ugleda dečaka kako se bespomoćno batrga u močvarnom tlu. Čovek nađe neku granu i pomože dečaku da izađe na suvo. Dečak, je još jecao i drhtao kada je izašao napolje.
"Dođi kod mene kući. Moraš da se smiriš i ugreješ,"reče seljak.
"Ne mogu, otac me čeka. Verovatno je mnogo zabrinut,"reče dečak i otrča.
Ujutru seljak vide dva čistokrvna konja sa kočijom kako prilaze njegovoj kući. Dobro obučeni gospodin izađe iz kočije:
"Jeste li vi juče spasili mog sina?"
"Da, jesam," odgovori seljak.
"Koliko ti dugujem?"
"Nemojte da me vređate, gospodine. Ništa mi ne dugujete. Uradio sam ono što bi svaka normalna osoba uradila!"
"Ne, ne mogu to ostaviti tako, jer ipak je to moj sin. Reci mi brzo bilo koji iznos!"
"Ne želim više o tome da pričam - zbogom!," seljak se okrenu i ode. A onda je njegov sin istrčao iz kuće.
"Ovo je tvoj sin?" upita gost.
"Da," ponosno reče seljak, gladeći dečaka po glavi.
"Hajde da uradimo ovako: odvešću tvog sina sa sobom u grad i platiću njegovo obrazovanje. Ako je plemenit kao njegov otac, onda ni ti ni ja nećemo zažaliti zbog svoje odluke."
Prošlo je nekoliko godina. Sin seljaka završio je srednju školu, zatim medicinski univerzitet, a ubrzo je njegovo ime postalo svetski poznato. Taj dečak se zvao Aleksandar Fleming - čovek zadužen za pronalazak penicilina.
Međutim no što je još interesantnije jeste da je pre rata sin tog istog gospodina, onaj isti dečak koga je seljak spasio iz blata, završio u jednoj londonskoj klinici sa najtežim oblikom upale pluća. Šta mislite šta mu je ovog puta spaslo život? Penicilin, koji je otkrio Aleksandar Fleming zahvaljujući dobročinstvu njegovog oca.
Ime gospodina koji je platio Flemingovo obrazovanje je bilo Randolf Čerčil, a njegov sin je bio Vinsent Čerčil, koji je kasnije postao premijer Engleske.
Možda se upravo ovih događaja prisećao Vinsenst Čerčil kada je rekao: "Ono što ste učinili vratiće vam se!"