Moj najbolji prijatelj se ženi svojom drugom ženom, koja mu je bila ljubavnica dok je još bio u braku sa prvom ženom. Zamolio me je da mu budem kum, a ja sam odbio.
Rekao sam mu da ne želim to da uradim jer mi se čini kao da podržavam njihovu „legalizovanu“ preljubu.
On je godinama varao svoju pokojnu ženu sa sadašnjom verenicom. Njegova žena je umrla prošle godine i sada je slobodan da se oženi ljubavnicom, a od mene traži da budem tamo da to proslavim sa njim? Ali meni to jednostavno deluje pogrešno.
Moje odbijanje ga je razočaralo i rekao je da samo želi da njegov najbolji prijatelj bude tu za njega, a ne da ga osuđuje. Takođe je branio činjenicu da su imali vezu dok je još bio u braku kao nebitnu jer su oboje sada sami i slobodni da se venčaju.
Ne slažem se sa njim uprkos činjenici da štaviše ja nisam ni toliko voleo njegovu pokojnu ženu, ali to ne znači da bih podržao svog najboljeg prijatelja u prevari, još manje to ne znači da ću se osećati prijatno gledajući ga kako se ženi bivšom ljubavnicom.
Ne znam šta bi neko drugi uradio na mom mestu, ali ja stojim čvrsto iza svoje odluke, pa makar ga izgubio kao prijatelja, mada sudeći po njegovim postupcima, verovatno već jesam, jer to nije onaj isti čovek kakav je bio kad smo se sprijateljili.