Marija Montesori, rođena 31. avgusta 1870. u Italiji, ostavila je dubok trag u istoriji svetske pedagogije. Njeno ime vezuje se za revolucionarni metod obrazovanja dece koji se i danas primenjuje širom sveta. Ipak, iza blistave karijere i priznanja stoji i složena, često kontroverzna lična priča – o ženi koja je rušila barijere, borila se za emancipaciju, ali i decenijama skrivala postojanje sopstvenog deteta.
Od umetničkih snova do medicine
Kao devojčica, Marija je maštala o glumi, ali ju je kasnije privukla matematika i inženjerstvo. Na kraju se odlučila za medicinu – odluku koja je u to vreme bila gotovo nezamisliva za žene. Postala je jedna od prvih studentkinja Medicinskog fakulteta u Rimu, gde je nailazila na podsmeh muških kolega. U svojim zapisima priznala je da joj je bilo teško da posmatra obnažena tela na časovima anatomije, ali istrajnost je dovela do uspeha. Diplomirala je 1896. godine sa tezom iz neuropsihijatrije.
Nakon studija zaposlila se na psihijatrijskoj klinici, gde je upoznala mladog lekara Đuzepea Montesana. Njihova strastvena, ali nikada javno priznata veza, odredila je tok njenog privatnog života.
Tajni porođaj i skriveno dete
Dana 10. marta 1898. Marija je rodila sina – Marija Montesori mlađeg. Kao neudata žena u strogoj i osudjujućoj sredini, odlučila je da dete poveri na čuvanje porodici sa sela. Montesano je odbio brak i ubrzo se oženio drugom ženom, što je Mariju duboko povredilo.
Sina je posećivala povremeno, isprva u tajnosti, a kasnije jednom nedeljno. Mali Mario znao je Mariju samo kao "tetu", koja mu je donosila toplinu, znanje i pažnju. Tek kada je napunio 14 godina i ostao bez hraniteljke, Marija ga je dovela da živi s njom, i dalje pod izgovorom da je njen nećak.
Putovanja i profesionalna slava
Godine 1915. Marija vodi sina u SAD, gde u San Francisku predstavlja svoj inovativni pedagoški metod. Mario se zaljubljuje u Ameriku, ostaje neko vreme, a sa 19 godina stupa u brak sa Helen Kristi i postaje otac četvoro dece. Kasnije se rastaje i ponovo ženi, ali ostaje blisko vezan za Mariju, prateći je u radu i putovanjima.
Njihova saradnja postaje neraskidiva – 1929. osnivaju Association Montessori Internationale (AMI), organizaciju koja i danas čuva i širi Montesori metod.
Sukob sa Musolinijem i egzil
Isprva slavljen od strane Benita Musolinija, Montesori metod ubrzo dolazi u sukob sa fašističkim režimom. Pedagogija zasnovana na slobodi i poverenju nije se uklapala u autoritarne ideje tog vremena. Kada je izjavila da su "deca rođena čista i nemaju šta da oproste", direktno je osporila crkvenu dogmu.
Musolini ju je prezrivo nazvao "dosadnjakovićkom", a Marija napušta Italiju. Sa sinom prelazi u Španiju, zatim u Englesku, Holandiju i na kraju Indiju, gde je tokom Drugog svetskog rata bila stavljena u kućni pritvor. Na njen 70. rođendan britanske vlasti su joj omogućile najlepši poklon – da javno bude uz sina, prvi put priznatog kao njenog.
Otkrivanje istine i nasledstvo
Mario je dugo verovao da mu je Marija tetka, a saznanje da mu je zapravo majka izazvalo je šok i gorčinu. Vremenom je prihvatio istinu i ostao uz nju do kraja života. Marija ga je zvanično priznala tek u testamentu.
Nakon njene smrti 1952. godine, Mario preuzima vođenje AMI-ja i nastavlja da širi Montesori metod širom sveta. Njihov dom u Amsterdamu, gde su živeli posle povratka iz Indije, danas je muzej posvećen njenom radu. Mario je preminuo 1982. godine, u 82. godini života.
Majka, sin i pedagoški paradoks
Priča o Mariji i Mariju Montesori pokazuje koliko su privatne odluke i žrtve oblikovale javno delo. Ona je svom sinu uskratila majčinsku blizinu da bi sačuvala ugled i ideje koje su promenile svet, a upravo je taj sin postao njen najverniji saradnik i naslednik.
Montesori metod danas živi u hiljadama škola širom sveta, kao trajni dokaz da i iza najvećih ideja stoje lične borbe, tajne i – ljubav.