"Pre tri godine, otkrila sam da je čovek koga sam volela i kome sam verovala 20 godina imao ljubavnicu sa strane poslednjih 10 godina, kada je pogrešio i ostavio joj ovu poruku na mom računaru:
"Volim te i oduvek sam te voleo."
Šok.
Pored svih različitih vrsta pogrešnih postupaka koji su uključeni u Majkovu izdaju, u ovom konkretnom slučaju postoji dodatni sloj gluposti: ja sam pisac. Dakle, deceniju vodiš tajnu ljubavnu aferu iza leđa žene koja zarađuje tako što piše o aferama koje je sama raskrinkala.
Šta bi moglo poći po zlu?
Kada sam se suočila sa Majkom, lagao je i rekao mi da to nije ništa. Ali čak i koliko god Majk bio vešt i iskusan lažov, nije mogao da opravda „Volim te i oduvek sam te voleo“. Na kraju je priznao.
I dok mi je objašnjavao da su on i Megi zapravo ludo zaljubljeni otkako su se prvi put sreli pre 30 godina, i kako, iako je ona sada i sama udata, telefoniraju, šalju poruke i krišom prave „izlete“ po hotelskim sobama poslednjih deset godina, razmišljala sam: „Ovo je užasno. Ovo je razarajuće. I neverovatno. I grozno. I... ovo je neverovatan materijal za priču.“
Bila sam u šokiranju, užasnuta i slomljena. Ali znala sam da ću pisati o tome.
Zašto? Ja sam pisac. To je ono što radim. Pišem o svemu što mi se dešava. Tako se nosim sa tim i tako razumem svoj život. Godinama pišem o tome koliko je Majk divan. Pojavljivao se iznova i iznova u mojim esejima. Pričala sam svetu koliko je smešan, pametan i pun ljubavi. Koliko sam ga volela. Koliko smo se nas dvoje zabavljali zajedno.
Jednom sam se čak pojavila u emisiji „Today Show“, gde me je Savana Gatri intervjuisala o eseju koji sam napisala za Njujork tajms, u kojem je Majk bio predstavljen, bio je sjajan, pun ljubavi i podrške. Kada se ispostavilo da je gospodin Divnisve vreme bio gospodin Preljubnik, zašto ne bih i o tome pisala?
Ali zar to nije previše lično? Previše privatno? Zar ne bi trebalo da tako nešto držim pod tepihom? Na šta odgovaram: Gorušica.
„Gorušica“ Nore Efron jedna je od mojih omiljenih knjiga. Efronin muž ju je prevario dok je bila trudna. Kada ju je ostavio, bila je slomljena. Ali je to iskustvo pretvorila u urnebesni komični roman. Postao je bestseler. Čak je snimljen i film u kojem ju je igrala Meril Strip.
Za čitaoce poput mene, Karl Bernštajn nije herojski reporter Vašington posta koji je pomogao da se otkrije priča o zataškavanju Votergejta. On je lažljivi kreten koji je izdao Noru Efron. Nora se poslednja smejala.
Nije imao seksualne odnose sa tom ženom.
Kada me je Majk uverio da on i Megi nikada nisu imali seks, ispostavilo se da je zapravo mislio da su sve radili zajedno, osim što su zapravo imali odnos. Pomislila sam: „To je toliko glupo da je smešno.“
Pa sam napisala humorističan članak o tome. Izazvao je sjajan odziv čitalaca, posebno od žena (i muškaraca) koji su bili izdani. Nastavila sam da objavljujem eseje o mojoj vezi sa Majkom i kako se završila, a čitaoci su mi nastavili zahvaljivati.
Majk je besan na mene što nisam ćutala. Tako je, čudno, i njegova bivša žena, koja me je kritikovala na Fejsbuku što sam „širila celu tu prljavu priču po celom internetu“. Jedna od mojih prijateljica je odgovorila ovim citatom En Lamot: „Ti si odgovorna za sve što ti se dogodilo. Ispričaj svoje priče. Ako ljudi žele da pišeš sa toplotom o njima, trebalo je da se bolje ponašaju.“
Još jedna prijateljica je istakla da je Majk sve vreme znao da sam autobiografska spisateljica. „Ako je želeo da čuje samo učtivu tišinu o vašoj vezi nakon što vas je izdao, definitivno je izabrao pogrešnu devojku.“ Niko ne tera Majka ili bilo koga drugog da čita ono što pišem o njemu. (I, naravno, promenila sam imena.) Svakodnevno vidim priče na mreži koje odlučujem da ne čitam. Da je Majk želeo da napiše esej o meni, podržala bih njegovo pravo da to uradi, ali sigurno ne bih čitala taj esej.
Kontrola narativa.
Saznanje da je muškarac koga sam volela godinama zaljubljen u drugu ženu zaista me je bolelo. Ali pisanje mi je pomoglo. Pomoglo mi je da se nosim sa onim što se dogodilo, da to stavim u perspektivu i da to prevaziđem. I, kao što je Đina Bareka jednom primetila u časopisu „Psychology Today“, „Kada događaj pretvorite u priču, to više nije nešto što se samo dogodilo. Postaje privrženo tebi. Postaje tvoje. Ti ga kontrolišeš.“
Potvrda i podrška koju sam dobila od čitalaca bila je utešna i ohrabrujuća. Ali to ne menja ono što mi se dogodilo. Svim srcem bih volela da je Majk bio onaj voljeni, pouzdan čovek za koga sam mislila da jeste i da nisam morala da pišem o ovoj užasnoj izdaji. Ali jesam. A ako ste slučajno izdavač? Radim na romanu. Veoma je sličan „Gorušici“, ali se dešava u eri Fejsbuka. Ima sve: Ljubav, izdaju, idiotsko ponašanje, puno humora i mnogo sočnih detalja koje nisam unela u eseje.
Pozovi me.
(Autor je Roz Voren, književnica koja ima svoju kolumnu u Njujork Tajmsu)