Melisa Suzana Hajsmitnestala je kao beba 1971. godine, kada ju je iz porodičnog stana u Fort Vortu u Teksasu odvela žena koja se lažno predstavila kao dadilja. Imala je samo 21 mesec. Roditelji su je tražili decenijama, nadajući se čudu – i dočekali su ga 51 godinu kasnije.
Njena porodica nije ni slutila koliko im je zapravo bila blizu. Melisa Suzana je sve ove godine živela u istom gradu u kojem je oteta, ali pod drugim imenom – Melani. Odrasla je ne znajući da njeni biološki roditelji nikada nisu prestali da je traže.
Preokret se dogodio zahvaljujući genetskom testiranju koje je povezalo DNK Melisine dece sa DNK njenih bioloških roditelja. Njeni brat Džef, koji je rođen nakon otmice i nikada je nije upoznao, kontaktirao je njenu porodicu, a zatim i Melisu lično. Isprva nije poverovala: "Moliću se za vas, ali ne mislim da sam vaša ćerka", odgovorila je.
Sve se promenilo kada je njen suprug pronašao Fejsbuk stranicu koju je porodica Hajsmit godinama vodila u potrazi za njom. Videla je slike bebe i počela da sumnja… Odlučila je da uradi DNK test. Rezultat je potvrdio ono što više nije mogla da porekne – ona jeste izgubljena ćerka.
Melisa je u intervjuu za CBS rekla da joj je žena koja ju je odgajala priznala da ju je kupila u baru 1972. godine za 500 dolara (oko 400 evra). Znala je da je reč o bebi koju su roditelji tražili.
"Srce će mi pući od emocija", rekla je Melisa, koja sada planira da vrati svoje pravo ime. Njeni roditelji, Alta i Džefri Hajsmit, tokom intervjua nisu krili suze.
"Dan kada sam je ponovo videla bio je najlepši dan mog života", rekla je njena majka.
Brat Džef istakao je da će sada ceo slučaj predati policiji.
"Pronaći je posle 51 godine… To je ostvarenje sna". rekao je.
Melisina majka Alta imala je samo 22 godine kada je stavila oglas u novine da traži bebisiterku. Dogovorila je susret sa ženom koja se javila, ali se ona nije pojavila. Nekoliko dana kasnije, nazvala je ponovo i rekla da dolazi po bebu. Alta je bila na poslu, pa je cimerka predala Melisu ženi koja je izgledala uredno, nosila bele rukavice i činila se pouzdanom. Ali, nikada je nije vratila.
Nakon više od pola veka – porodica je opet na okupu. Ispod godina bola i potrage, ostala je vera – i ljubav koja nikada nije nestala.