Behljulj Behljulji – ime koje publika nije mogla da zapamti. Mnogi ne znaju da Beki Bekić zapravo nije njegovo pravo ime. Rođen kao Behljulj Behljulji, shvatio je da publika teško pamti i izgovara to ime.
– Od malena su me zvali Beki, čak i mama. Dragan Aleksandrić i ja smo tada odlučili da dodamo i prezime. Njegova žena je slučajno rekla: „Jao, moj Bekić stigao“, i tako je ostalo – prisetio se pevač kako je 1984. godine nastalo umetničko ime koje pamti cela bivša Jugoslavija.
Detinjstvo u jednoj sobi sa dvadeset članova porodice
Bekić je odrastao u velikoj porodici u kojoj je, kako kaže, 20 ljudi živelo u jednoj sobi. Ipak, detinjstvo pamti po bliskosti, toplini i zajedništvu.
– Nas je bilo 12 rođenih, a još šestoro dece su moji roditelji usvojili i odgajili. Spavali smo svi zajedno, ništa nam nije smetalo, živeli smo kao da imamo osam soba. To je bila prava porodična ljubav – govori Beki sa emocijama.
Veze sa porodicom ne prekida ni danas
Iako su se braća i sestre rasuli po svetu, Beki naglašava da su i dalje povezani i da se redovno čuju.
– Hteo sam da organizujem da se okupimo jednom godišnje bez žena i muževa, samo mi braća i sestre. Da se smejemo, plačemo i podsetimo na detinjstvo. Ali, teško je sve uskladiti, rasuti smo – priznaje on.
Roditelji su mu branili muziku, ali nije odustao
Na početku karijere, Beki se suočavao sa otporom roditelja koji su imali drugačije planove za njegov život.
– Nije tada bilo prihvaćeno da sin postane pevač. Želeli su da završim školu i nađem siguran posao. I upisao sam Višu ugostiteljsku u Beogradu, ali je muzika pobedila – kaže kroz osmeh.
Ne naplaćuje svoje pesme
– Ja sve pesme kao napravim za sebe i onda kada se neko od pevača pojavi ja je poklonim.Ne prodajem pesme, prijateljima ne naplaćujem. Pesma treba da se da nekom pravom pevaču, da izađe i da se sluša, a to je uspeh za svakog autora da mu se pesma sluša i peva - rekao je Beki i dodao:
Talenat, upornost i velika duša
Beki Bekić je primer umetnika koji živi muziku, ali ne juri komercijalni uspeh. Njegova biografija, od detinjstva u skromnim uslovima, preko umetničkog sazrevanja, do poklanjanja svojih hitova kolegama, oslikava čoveka koji veruje da se uspeh meri ljubavlju, a ne novcem.
Njegov život i karijera podsećaju nas da istinske vrednosti ne blede sa godinama, i da umetnost bez duše – nije umetnost.