Ljubiša Samardžić, jedan od najvoljenijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, preminuo je 8. septembra 2017. godine u Beogradu, u 81. godini života. Iza njega su ostali deseci nezaboravnih uloga, legendarni osmeh i glas koji je govorio srcem. Otišao je tiho, dostojanstveno, baš onako kako je i živeo – kao gospodin, umetnik, otac, suprug i prijatelj.
Tragedija koju nikada nije preboleo
U vreme snimanja "Nebeske udice" porodica Samardžić doživela je tragediju. Dragan se razboleo od leukemije, nakon čega je ubrzo i preminuo u 34. godini života. Ljubiši je život stao na trenutak, međutim uz pomoć svoje žene Mirjane (Mire) Samardžić uspevao je da se podigne i krene dalje.
– Sve smo učinili da pobedimo tu opaku bolest. Supruga Mira stalno je brinula o njemu, a ja sam danonoćno radio, snimao i slao novac klinici u Londonu. A kad je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati, da će mi srce prepući, da će i meni uskoro doći kraj. Taj bol je bio ogroman, nezamisliv, ne postoji ništa strašnije za čoveka, nego da sahranjuje sopstveno dete. Tu su i ona grozna pitanja koja čovek sebi postavlja u takvim trenucima – zašto to našoj porodici da se desi, jesmo li u nečemu pogrešili… Bio je to košmar iz koga danima i noćima nisam mogao da izađem, emotivno i fizički sam potpuno pao, izgubio sam volju za bilo čim, sve dok me nije prenula i trgnula moja supruga Mira. Rekla mi je: “Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš, jer ćeš u tome naći smisao opstanka”. I bila je u pravu – rekao je glumac jednom prilikom.
Borba sa bolešću
Samardžiću je 2014. godine dijagnostikovan tumor na mozgu, a lekari su mu tada davali svega nekoliko meseci života. Ipak, kao i mnogi junaci koje je tumačio na filmu, Ljubiša nije odustajao. Prošao je kroz teške operacije i dugotrajan oporavak. Bio je lečen u Srbiji, ali i u inostranstvu – uključujući Nemačku i Italiju, gde je dobio dodatna mišljenja i terapije.
Inačw, glumac je otkrio da ima bolest nakon što je počeo da oseća neuobičajene simptome – pre svega vrtoglavice, gubitak ravnoteže i probleme sa govorom. Ovi znaci su ga zabrinuli, jer su bili nagli i sve izraženiji, pa je odmah potražio lekarsku pomoć.
Nakon serije pregleda, uključujući magnetnu rezonancu, ustanovljeno je da ima tumor na mozgu, a dijagnoza je bila veoma ozbiljna – agresivan oblik, sa lošom prognozom. Lekari su mu u početku davali svega nekoliko meseci života, ali Ljubiša nije gubio veru.
Podvrgao se hitnoj operaciji, a potom je krenuo na intenzivnu terapiju, uključujući zračenje i lečenje u inostranstvu – pre svega u Nemačkoj i Italiji, gde su mu rađene dodatne intervencije i pružena najnaprednija onkološka nega dostupna u tom trenutku.
Uprkos teškoj dijagnozi, nikada nije javno govorio o svojoj bolesti – želeo je da bude poznat po radu, a ne po bolesti, i zato je njegova borba ostala uglavnom privatna, sve dok nije preminuo 2017. godine.
Poslednji dani
Ljubiša Samardžić je poslednje mesece života proveo uglavnom u krugu svoje porodice, okružen ljubavlju. Nije želeo sažaljenje, niti da se u medijima piše o njegovoj bolesti. Nije voleo spektakl oko patnje – do samog kraja ostao je dostojanstven i miran.
Prema rečima njegove porodice, poslednje dane proveo je razmišljajući o filmu, glumi i životu. Bio je svestan da se kraj približava, ali ga je dočekao pomiren sa sobom i svetom. U poslednjim trenucima uz njega su bili najbliži – supruga, deca i unuci.
Poslednja želja
Ljubišina poslednja želja bila je da se njegov rad pamti kroz filmove, a ne kroz bolest ili smrt. Tražio je da ga sahrane tiho, bez pompe i medijske buke, i da mu se oda poštovanje kao umetniku koji je ceo život dao publici. Želeo je da ga se ljudi sećaju po ulogama: Šurda, doktor Mladen, inspektor Boško Simić, i mnoge druge koje su ga učinile besmrtnim.
Nije želeo veliku komemoraciju – već da njegovi filmovi ostanu da govore umesto njega.
Njegova poslednja želja bila je da bude sahranjen tiho, bez pompe i medijske buke, što je i ispoštovano. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, a na ispraćaju su prisustvovali članovi porodice, prijatelji i kolege
Zaveštanje
Ljubiša Samardžić je ostavio iza sebe ogroman opus: više od 70 filmskih i televizijskih uloga, desetine režiranih i produciranih filmova, i neprocenjiv trag u kulturi Balkana. Dobitnik je svih najvažnijih nagrada – od Zlatne arene do NIN-ove nagrade za režiju, i priznanja iz cele bivše Jugoslavije.
Ali ono što je još važnije – ostavio je toplinu, humor i ljudskost, po čemu su ga pamtile sve generacije.