Anđelu su kao bebu ostavili u porodilištu, a danas je Srbija slavi: Samo Bog i ja znamo koliko mi je bio težak svaki dan

Njena životna priča nadmašuje i najuzbudljivije filmske scenarije, čak i one koje je Holivud pretočio na platno. Ako postoji neko čiji put do vrha može da se poredi sa legendarnim Rokijem, onda je to definitivno srpska reprezentativka i svetska šampionka u boksu – Anđela Branković.

Rođena 1998. godine u Novom Sadu, Anđela je napuštena u porodilištu odmah po rođenju. Njena sudbina mogla je da bude potpuno drugačija, ali život je za nju imao druge planove. Prebačena je u dom za nezbrinutu decu u Rumi, gde je provela prve mesece života, preživela bombardovanje Srbije 1999. godine i potom, 2000. godine, pronašla svoj pravi dom. Ljudi puni ljubavi, njeni novi roditelji, videli su u njoj nešto posebno i odlučili da joj pruže sve što je potrebno za srećno detinjstvo i uspešnu budućnost.

„Verujem da je sve Božije davanje, da nas On vodi kroz život i pokazuje pravi put. Milion puta sam se uverila u to tokom svojih 26 godina. Danas stojim ovde kao svetska šampionka u boksu, ali kada pogledam iza sebe, znam koliko je svaki dan mog života bio borba. Samo Bog i ja znamo sve kroz šta sam prošla. Usvojiti dete je čin ogromne hrabrosti i ljubavi, i nikada neću prestati da budem zahvalna mojim roditeljima na svemu što su učinili za mene“, započinje priču jedina zlatna bokserka Srbije i sveta u istoriji.

Put do titule nije bio lak. Kao devojčica, Anđela je pokazivala neverovatnu snagu i borbeni duh. Umesto da životne prepreke vidi kao nepremostive, ona ih je koristila kao podstrek da postane jača. Prvi put je ušla u boksačku salu kao tinejdžerka i odmah je znala – to je njena sudbina. Treninzi su bili iscrpljujući, protivnici sve jači, ali ona nikada nije odustajala.

Njena posvećenost sportu i nepokolebljiva želja za uspehom doveli su je do svetskog trona. Postala je simbol borbe ne samo u ringu već i u životu. Njena priča inspiracija je za mnoge – kako za mlade sportiste, tako i za sve one koji se suočavaju sa životnim izazovima.

„Boks me naučio disciplini, izdržljivosti i veri u sebe. Ali život me naučio najvažnijoj lekciji – da nikada ne smemo dozvoliti da okolnosti odrede ko smo. Mi biramo svoj put, mi se borimo za svoje mesto pod suncem. I ja sam dokaz da je sve moguće kada imate srce šampiona“, zaključuje Anđela Branković, ponos Srbije i simbol nepobedivog duha.

Nekada ostavljena beba u porodilištu, danas sportska, bokserska heroina planete! Tokom intoniranja himne Srbije kada je sa zlatom oko vrata stajala i pevala „Bože pravde“ suze su krenule niz lice Anđele, srpskog anđela i duboko ganule sve kako u hali „Čair“ tako i širom Srbije i sveta koji su ovaj momenat gledali sa malih TV ekrana.

“Pobedničko postolje i to što je cela hala koja je puna pevala Bože pravde zajedno sa mnom to je nešto što će večno živeti samnom, Trenutno sam puna utisaka, ali mislim da bih najviše izdvojila iz svega što se događalo od priprema do ovog zlata, izdvojila bi malu crkvu pored hotela Splendid gde smo bili na pripremama. Ta crkva u malom šumarku, bukvalno predivna, to je crkva Svetog Apostola Tome, to jedna od najlepših uspomena za mene u proteklih mesec dana. Ne bih sada znala ni koga da izdvojim, puna sam utisaka, mislim da nisam ni svesna šta se dešava, ali kroz koji dan ću sigurno biti” – rekao je srski boks anđeo Anđela Branković.

Anđela je na Prvenstvu Evrope u hali “Aleksandar Nikolić” osvojila bronzu u kategoriji do 57 kg. Pre više od deceniju krenula u pobedničke pohode sa boks rukavicama, nizala pobede i medalje, ali je imala i pauzu od tri i po godine kako zbog povrede tako i studija, završila je čuveni DIF kao jedan od najboljih studenata ikada sa prosekom od 9,8. Na nagovor selektora svih srpskih ženskih boks reprezentacija Mirka Ždrale napustila je Novi Sad, preselila se u Zvornik i u klubu “Obilić” postala pravi srpski ženski Obilić. Po povratku u ring nizala je mečeve, pobede, iskovala bronzu na šampionatu “Starog kontinenta”, sada i svetsko zlato!

“Sve devojke koje su napravile takođe istorijski rezultat na ovom Svetskom prvenstvu su naše heroine, imamo pet bronzanih medalja, pored mene i mislim da je to samo prikaz koliko se dobro radi i koliko profesionalno radi naš stručni tim sa nama i koliko se devojke, ne samo ja, nego sve zajedno odričemo i dajemo da bismo napravile ovaj rezultat. Ovaj rezultat nije samo moj i sigurno nije samo njihov već je zajednički”- zaključila je šampionka sveta u boksu Anđela Branković.

Bravo Anđela, bravo Anđele!

Stil/Bokserski savez Srbije