"Dođi da ti gledam u dlan" Naučno objašnjenje kako gatara hipnotiše običnu osobu u gužvi i izmami joj novac

Svi se dobro sećamo pesme Jovana Jovanovića Zmaja "Ciganin hvali svoga konja". Upravo je ta pesma okarakterisala sposobnost Roma da prodaju svoju robu kao prvoklasnu, uprkos stanju u kojem se ona nalazi.

Tu sposobnost mnogi nazivaju "Romskom hipnozom", dok su psiholozi ubeđeni da Romi bolje poznaju psihologiju ljudi, kao da su magistrirali tu granu medicine, piše dzen.ru

Malo stručnjaka sa visokim obrazovanjem iz psihologije može uticati na ljudsku svest tako efikasno kao žena obučena u suknju i sa zavezanom maramom, rešena da uzme pare.

Oni biraju mesta gde uvek ima mnogo ljudi - železničke stanice, pijace, stajališta za prevoz - i sa neverovatnom veštinom posmatraju gomilu tražeći svoju žrtvu. Među brojnim prolaznicima brzo odrede ko je pogodan za manipulaciju, a ko ne.

Gatara je u stanju da odmah primeti one koji imaju poteškoća u životu - bilo da se radi o problemima u porodici, na poslu ili finansijskim problemima. Upravo ti ljudi postaju njihove glavne mete. Oslabljeni i umorni od briga, lako se otvaraju za komunikaciju, počinju da veruju i rado dele svoje probleme ne razmišljajući o posledicama. Gatara, koja ima dobro poznavanje psihologije i retke moći zapažanja, igra na ranjivosti takvih ljudi, dovodeći ih do odluke koja je za njih biti korisna.

"Dođi da ti gledam u dlan," rečenica je kojom prilaze tim ljudima.

Ako čovek već ima problema, uradiće sve da sazna kada će toj agoniji doći kraj. Isto, ako imaju dilemu, verovali ili ne - ponadaće se da će im ta žena u dlanu pročitati sudbinu.

Oni koji su postali žrtve takvih vrsta ljudi napominju da, uprkos tome što su bili svesni šta se dešava - videli, čuli i čak osetili sve oko sebe - nisu mogli da ne poslušaju uputstva tih prevaranata. Kao da su ušli u drugi svet, izgubili su dodir sa stvarnošću i našli se potpuno zadubljeni u fantaziju koju im je ta osoba stvorila.

Dok mnogi ovu moć pripisuju nadnaravnim moćima, američki naučnik Milton Erikson tvrdi da je u pitanju hipnoza.

Ovaj pristup aktivno koriste psihoterapeuti širom sveta, a sastoji se od toga da specijalista, postavljajući sugestivna pitanja, postepeno uranja osobu u trans kako bi postigao željeni efekat.

Tokom takve hipnoze aktivira se desna hemisfera mozga, koja je odgovorna za kreativnu i intuitivnu percepciju, a leva hemisfera, koja kontroliše logiku i razum, prelazi u „pozadinu“. Ovo omogućava hipnotizeru da utiče na nečije misli i ponašanje, a da ga ne učini svesnim šta se dešava.

Sa sigurnošću se može reći da gatare nemaju nikakve natprirodne moći ili magične sposobnosti. Njihovi „trikovi“ su pre rezultat promišljene i izbrušene prakse, bliske naučnim metodama. Da bi uspešno radili na ulici, iskusni prevaranti često pripremaju zamene za sebe, birajući najenergičniju i najpametniju decu.

Ako ste ikada primetili Rome koji prose okružene bučnom prljavom decom, možda ste primetili da među njima često ima devojaka koje prolaze, da tako kažemo, kurs mladog prevaranta.

Oni koji prose, često vode svoju decu sa sobom kako bi mogle da posmatraju rad i da nauče zamršenosti ovog zanimanja. Na ovaj način kod dece razvijaju komunikacijske veštine, uče ih da se ne plaše ljudi i upoznaju ih sa osnovama manipulacije kako bi i ubuduće mogli da nastave sa ovim poslom.

Pa kako to rade?

Ljudi koji prose, uvlačeći slučajne prolaznike u svoje hipnotičke mreže, koriste mnoge trikove da ih zbune. Jedna od ovih tehnika je kontinuirani govor sa posebnom talasastom intonacijom. Ovaj stil komunikacije utiče na ljudsku psihu, stvarajući osećaj anksioznosti i dezorijentacije. Osoba ne može da se koncentriše ni na jednu misao i stoga ne može doneti informisanu odluku.

Pored toga, Romi često menjaju redosled reči u rečenicama, iskrivljuju naglasak i uvode nepoznate fraze u svoj jezik. Ovo primorava osobu da provede više vremena za obradu informacija, što ga još više zbunjuje.

U ovom trenutku, takva osoba prilazi veoma blizu, gleda u oči i čak može dodirnuti sagovornika - uhvatiti ga za ruku ili staviti ruku na rame. Ovaj fizički kontakt briše granice između njih, stvarajući osećaj da je sagovornik već „jedan od nas“ i da ne treba da se plaši. Oni prelaze na neformalno „ti“ i počinju velikodušno da koriste ljubazne izraze kao što su „draga“, „dušo“, čime uspostavlja blizak kontakt od poverenja.