Evo kako ćete sprečiti narcisa da vas uništi: Ako ignorišete sledeće znake, lako će vam od života stalno praviti pakao

Biljana Oljača, autorka knjige "Narcisi i manipulatori", više od decenije proučava narcisoidno-manipulativni poremećaj ličnosti u želji da pronikne u sam uzrok takvog destruktivnog ponašanja. Kako se bavi odnosima sa javnošću preko 20 godina, kroz karijeru je sretala razne ljude, a posebno su je intrigirali oni koji omalovažavaju tuđi uspeh u želji da istaknu svoja dostignuća.

Sa Biljanom smo razgovarali o narcisima, te nam je, između ostalog, detaljno objasnila na koji način mogu sve uticati na nas, kako najbolje da se odbranimo od njih, i da li za takve ličnosti postoji lek.

• Za početak, objasnite nam šta je ono što je najkarakterističnije za narcise?

- Osobe koje imaju narcisoidne crte ličnosti ili narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše pre svega nerealno visoko mišljenje o sebi. Oni misle da su posebni, bolji od drugih, da imaju prava koja drugi ljudi nemaju... Otuda potiče to njihovo nadobudno, bahato, i nipodaštavajuće ponašanje i stav, jer oni sve druge ljude oko sebe doživljavaju kao nižu klasu, dok sebe doživljavaju kao kraljeve. Međutim, to je samo jedan privid, jedna lažna slika koju oni grade ceo život kako bi prikrili svoju nesigurnost i ogromnu unutrašnju prazninu (narcis je miš koji stoji ispred ogledala i u ogledalu vidi lava) - objašnjava Biljana za "Stil" i dodaje:

- Za njih je karakterističan i nedostatak empatije, jer su oni oštećeni u emocionalnoj sferi, pa su ljubav poštovanje, uvažavanje njima potpuno nepoznate kategorije. Emocije koje kod njih preovlađuju su: zavist, bes, ljutnja, osuda... Ima još mnogo osobina koje karakterišu narcisa ali zadržaću sa ne ove dve osnovne. O mnogim drugim karakteristikama narcisa detaljno sam pisala u svojoj knjizi ’’Narcisi i manipulatori’’.

• Da li se narcis postaje ili rađa?

- Narcisi se ne rađaju oni se stvaraju. Samo jedan jako mali procenat osoba sa narcisoidnim poremećajem ličnosti je ovaj poremećaj dobio genetskim putem. Najveći broj narcisa je stvoren u primarnoj porodici. Narcisi su ’’proizvod’’ disfunkcionalnig porodica. To su osobe koje su u periodu najranijeg detinjstva do sedme godine života imale majku koja je hladna, emocionalno nedostupna, majku koja detetu nije pružila dovoljno ljubavi, pažnje, emocionalne validacije. Jer odnos sa majkom u tom periodu je ključan za razvoj ličnosti deteta. Ponekad su to majke koje od svojih majki nisu dobile tu ljubav i pažnju, pa ono što one same nemaju ne mogu da prenesu ni na svoje dete (transgeneracijska trauma). Sa druge strane majke koje prezaštićuju svoju decu, koje svojoj deci svakodnevno rečima i delima šalju poruku da su bolji od drugih takođe stvaraju polodno tlo za nastanak narcisoidnog poremećaja ličnosti kod tog deteta kasnije u životu.

• Postoji li više vrsta narcisa, po čemu se razlikuju?

- Da, postoji mnogo vrsta narcisa, i nisu svi narcisi oni doterani, nafrakani, koji mirišu na kilometar... To su takozvani otvoreni ili grandiozni narcisi. Njih je lako prepoznati (i zato se i zovu ’’otoreni’’ narcisi) jer se njihova narcisoidnost jasno vidi u njihovom izgledu, stavu, načinu komunikacije. Međutim, mnogo češći na našim prostorima su takozvani tihi, skriveni ili žrtveni narcisi. To su ljudi za koje na prvi pogled ne biste u životu posumnjali da imaju veze sa narcisoidnošću: tihi, povučeni, čak ponekad i neugledni. Ono što je za njih karakteristično je da se oni konstantno svojoj okolini predstavljaju kao žrtve, stalno kukaju na sve i svakoga a sebe predstavljaju kao jadne i nemoćne. Međutim takvih se pazite najviše. Baš ti koji se stalno predstavljaju kao žrtve su najčešće najveći perfidni psihički i emotivni zlostavljači - kaže Biljana i ističe koji je najveći strah narcisa:

- Oni se samo kriju iza maske žrtve da ne bi bili razotkriveni, jer je najveći strah jednog narcisa da bude razotkriven. Oni najčešće u komunikaciji sa drugim ljudima koriste manipulaciju zvanu ’’projekcija’’, pa sve ono što su oni pripisuju svojoj žrtvi (sopstvene osobine projektuju na žrtvu). Krijući se iza te uloge žrtve oni uspeju mnoge da izmanipulišu, i uspeju da privuku pažnju na sebe što i jeste njihov primarni cilj. Oni na taj način od drugih ljudi traže pažnju koju su trebali a nisu dobili u svojoj primarnoj porodici. I kao što otvoreni ili grandiozni narcis pažnju drugih privlači savršenim izgledom, hvalisanjem, upehom u poslu, tako skriveni narcis pažnju drugih privlači svojim kukumakanjem i glumljenjem žrtve. Oni su čak spremni i da izmisle neku bolest koju uopšte nemaju da bi se ljudi na njih sažalili i pružali im pažnju koja je za narcise važnija od kiseonika. Ima još mnogo vrsta narcisa ali ovo je neka najosnovnija podela.

• Da li postoji pozitivna strana narcizma?

- U svakom čoveku postoji doza narcizma koja nam je vrlo često korisna i na kraju krajeva potrebna. Dok svojom narcisoidnošću na bilo koji način ne ugrožavamo ljude oko sebe to je zdrava narcisoidnost. Kada svojom narcisoidnošću počnemo da ugrožavamo ljude oko sebe to onda prelazi u poremećaj ličnosti i to je ona negativna strana narcizma.

Tako da je kod narcizma jedina pozitivna stvar taj zdravi narcizam, sve što prelazi tu granicu je poremećaj ličnosti i tu kada biste lupom tražili ne biste našli ništa dobro. Najopasnije kod ljudi sa ovim poremećajem ličnosti je što se oni vrlo vešto kriju iza maske normalnosti, završavaju visoke škole, rade najčešće na veoma visokim pozicijama, imaju porodice i vrlo često su to ljudi kojima se oni koji ih ne poznaju dovoljno iz daljine dive. Ko su oni zapravo zna onaj najbliži krug ljudi oko njih, pred kojima ne moraju da glume.

• Po kojim znacima ih prepoznajemo? Šta nikako ne smemo ignorisati?

- Prva i najvažnija ’’crvena zastavica’’ koju ne smemo ignorisati je naš osećaj kada se nađemo u društvu tih ljudi, tačnije naša intuicija. Intuicija nas uvek nepogrešivo upozorava (onaj osećaj u želudcu ili stomaku, nelagodnost, napetost...) da treba da se klonimo te osobe, ali mi često našu intuiciju ne poslušamo. Znate da ponekad kada samo uđete u prostoriju u kojoj je jedna toksična osoba vi osetite neku nelagodnost, ne morate sa njom ni da pričate jer energija govori mnogo više od reči - rekla je Biljana za naš magazin i posebno se osvrnua na hvaljenje:

- Hvalisanje je jedan od jasnih znakova da imate posla sa narcisoidnom osobom. Sve što urade oni, njihova deca, njihovi partneri je najbolje, najlepše, nikada tako nešto na ovom svetu nije postojalo dok se oni nisu rodili... Naravno, malo karikiram, ali zaista oni kada krenu da se hvale nekim običnim stvarima predstave to kao da su vlasnici stambenog kompleksa na Beverli Hilsu. Skloni su preterivanju, preuveličavanju, patološki su lažovi, veoma vešti manipulatori... Tome kako ih prepoznati posvetila sam posebnu pažnju u mojoj knjizi ’’Narcisi i manipulatori’’, jer ako ih prepoznamo na vreme nećemo im dozvoliti da nas uvuku u svoju narcističku mrežu, i uštedećemo sebi godine i godine nemira, tuge i preispitivanja.

A kako da se prepoznate manipulatore i zaštitite se od njih pročitajte na ovom linku.

• Kako utiče na dete ako su roditelji narcisi?

- Najgora situacija je ako je majka narcis, jer kao što sam ranije naglasila majka ima ključnu ulogu u formiranju ličnosti deteta. Ako je majka narcisoidna ona dete doživljava samo kao svoj produžetak, i takve majke decu rađaju samo da bi ispunile i tu ulogu u životu i kao takve po njihovom mišljenju bile društveno prihvatljivije. Sve ljude oko sebe, čak i sopstvenu decu, narcisi doživljavaju i upotrebljavaju samo kao sredstva za ostvarivanje njihovih ličnih ciljeva. Kako se ta deca osećaju, da li pate, da li su tužna ili nesrećna to narcisoidnog roditelja uopšte ne zanima. Ako se dete i požali, biće ućutkano još jednom u nizu narcisovih manipulacija. Zato takva deca kasnije u životu postaju jako nepoverljiva prema svima i svakome, nikada ne traže pomoć od drugih jer su u ranom detinjstvu naučili da nemaju na koga da se oslone (čak nekada emocionalno nezreli roditelji kakvi su narcisi očekuju od svoje dece da deca validiraju njihova osećanja – zamena uloga roditelj/dete), postaju povučena, nesigurna, nesrećna jer su u primarnoj porodici bili toliko emotivno povređeni (neviđeni) da i kasnije u životu svet smatraju opasnim mestom. Tretman koji su imali u primarnoj porodici se na negativan način odražava kasnije u životu i na njihove odnose sa drugim ljudima, i naravno na njihove partnerske odnose.

• Ako nam je partner narcis, kakav to može uticaj imati na nas?

- Svaki narcis bilo da je rođak, prijatelj, šef, radni kolega ili partner ima poguban uticaj na svoju najbližu okolinu. Oni su toksični ljudi koji omalovažavanjem, obezvređivanjem, umanjivanjem vaših dostignuća, perfidnim provociranjem, skrivenim ili otvorenim uvredama žele da srozaju samopouzdanje i saopoštovanje žrtve, da je unište kao ličnost da bi sa njom takvom kasnije mogli beskrajno da manipulišu - ispričala nam je Biljana sa akcentom na činjenicu da sa takvim osobama mir nije moguć:

Sa partnerima narcisima nikada nećete imati mir jer oni su ljudi koji sa sobom nose nemir. Ako nemaju razlog da dramu naprave, oni će razlog izmisliti i dramu svakodnevno (nakada i više puta) napraviti kako bi vam kroz tu dramu i provokaciju ’’objasnili’’ još jednom da ste krivi, nedovoljni, loši i da treba da budete srećni što je on tako ’’divan’’ pristao da bude sa vama jer se sami nikada ne bi snašli, a drugi niko vas ne bi hteo. E to su standardne rečenice koje ćete čuti od narcisa, rečenice koje oslikavaju njihovu zlobu i zlonamernost, i želju da žrtvu ubede da je niko i ništa, da je bezvredna i ništavna. Žrtve koje nisu mentalno ekstremno jake, vremenom u ove laži i izmišljotine počinju da veruju.

• Da li je narcizam težak i za osobu koja tu crtu ličnosti poseduje?

- Narcisi su u stvari duboko nesrećni ljudi. Jedna od zabluda vezana za narcise je da narcisi vole samo sebe. Istina je da narcisi ne vole ni sebe, jer nemaju kapacitet da vole. Nije uopšte lako ceo život se kriti iza mnogobrojih maski, i skrivati svoju pravu suštinu što je u stvari ono oko čega se narcisi najviše ceo život trude. Žele da ljudi iz njihove okoline o njima imaju mišljenje kao o divnom, požrtvovanom čoveku/ženi koji je uvek spreman da pomogne, priskoči, nađe se u nevolji. I oni su zaista prema ljudima iz šire javnosti jako susretljivi, ali svoje pravo lice pokažu kada se vrata kuće, stana ili radnog prostora zatvore. I zato žrtva i kada smogne snage da se nekome požali na tretman koji doživljava od narcisa/narcise žrtvi niko ne veruje!

• Postoji li lek za narcise?

- Naučno je dokazano da kada bi se narcis javio psihologu ili psihoterapeutu (što je ekstremno redak slučaj, javljaju se samo kada su uslovljeni) i kada bi stručna lica sa njima radila u kontinuitetu godinama mogućnost da narcis promeni svoj način razmišljanja i funkcionisanja je samo 10%. Rad sa njima od strane stručnih lica je jako težak, mukotrpan i neizvestan jer je poremećaj kao što sam ranije rekla nastao u periodu najranijeg detinjstva, i u odraslom dobu je jako teško, praktično nemoguće davno naučene obrasce ponašanja promeniti - smatra Biljana i naglašava:

- Zato je svaki trud njihovih žrtava da ih ljubavlju, pažnjom, razumevanjem pokušaju promeniti čista utopija. Nikada se neće promeniti, jer ne žele da se menjaju. Zato je i jedan od osnovnih saveta koji stručnjaci upućuju njihovim žrtvama da kada shvate da imaju posla sa narcisom skuju mudar i dobar plan i narcisa zauvek napuste. Jer promene su kao što vidite kod njih gotovo nemoguće, pa vi procenite da li ste ceo život spremni da se borite sa vetrenjačama i da pokušate da promenite nepromenjivo?!

Važna poruka za sve žrtve narcisa:

Jači ste nego što možete i da pretpostavite, samo vas je narcis ubedio u suprotno. Znajte da su narcisi mali bedni miševi koji samo glume veličinu i moć, a u stvari su jedno veliko ništa, ličnosti bez ličnosti. I niko na ovom svetu nema pravo da vam narušava vaš mir, da vas tlači, ponižava, omalovažava. Osvestite se, edukujte se, pokrenite u sebi tu snagu i moć na koju ste davno zaboravili i smognite snage da napustite zlostavljača. Nekada izgleda teško i nemoguće, ali je itekako moguće - zaključila je Biljana za "Stil".