Godinama je bio u braku sa mentalno bolesnom ženom, a da to nije ni znao: Iz te ljubavi, niko nije izvukao živu glavu

Jedna od najpoznatijih ljubavnih priča iz američke književnosti nije se odvijala u romanu, već u stvarnom životu. Poručnik Skot Ficdžerald 1918. godine upoznao je osamnaestogodišnju Zeldu Sajre, ćerku sudije u Montgomeriju. Susret u kantri klubu doveo je do ljubavi koja je trajala 22 godine i inspirisala pisanje biografija, stvaranje filmova i mnogih ljubavnih priča.

Njihovo Sunce dostiglo je svoj zenit u vreme kada je Prvi svetski rat tek završen, a Amerika još nije počela da pati od Velike depresije. Sve se poklopilo i spojilo u jednom trenutku: luda ljubav, bogatstvo koje je palo iz vedra neba i vrtoglav uspeh.

Žive u luksuzu i bukvalno upadaju u oči svojim preteranim luksuzom i ekstravagancijom. Beskrajne žurke, balovi, prijemi, evropska odmarališta slede jedno za drugim, a zezancije Skota i Zelde ne silaze sa stranica društvenih rubrika.

"Prepustili su se impulsima koje nisu imale ni prozaičnije duše. Držeći se za ruke, trčali su posle koncerta kao dva mlada jastreba niz prepunu 57. ulicu. Sedeli su tiho tokom šaljivih delova pozorišne predstave i prasnuli u smeh kada je ostatak publike ćutao. Imali su žurke na krovu taksija..."

I sve je to bila apsolutna istina: i kupanje u fontani, i pojavljivanje na nastupu u kostimima Adama i Eve (ili, jednostavnije rečeno, goli), i vožnja na krovu automobila, i iznenadni nestanak supružnika, koji su pet dana kasnije pronađeni u jeftinom hotelu u Nju Džersiju u potpunoj nesvesti.

"Jeste li videli Zeldu da celo veče crta božure na papirnim salvetama? Nacrtala je trista božura i zahtevala da joj konobar donese još salveta". - "Božuri? Zašto božuri? - "Pa naravno, božuri su njeno omiljeno cveće! Opsednuta je božurima". - "Po mom mišljenju, ona je jednostavno luda..."

"Ne znam da li smo Zelda i ja stvarni ljudi ili likovi u jednom od mojih romana", priznao je Ficdžerald. Rođenje ćerke Frensis Skoti 1921. godine nije promenilo situaciju. Dolazeći posle anestezije, Zelda je rekla: "Mislim da sam pijana... A šta je sa našom bebom? "Nadam se da je lepa i glupa..." Ova fraza, malo izmenjena, pojavila se i u romanu Veliki Getsbi i izgovorila ju je Dejzi.

Uprkos činjenici da Skot i dalje vredno radi (jedan je od najplaćenijih autora sjajnih časopisa, a 1922. godine objavljen je roman "Lepa i prokleta" u kome se opisuje mukotrpan brak dvoje darovitih predstavnika boemije), čak i njegove kolosalne zarade jedva da su dovoljne da obezbedi životni stil života i beskonačnog luksuza. Sreća ih postepeno napušta, kao što sunce zalazi iza horizonta, ustupajući mesto tami.

Zelda je i dalje koketna i patološki ljubomorna. Jednog dana u restoranu, primetivši Isadoru Dankan za jednim od stolova, Ficdžerald je odlučio da joj priđe. "Draga", rekao je svojoj ženi, "tamo sedi sjajna igračica. Želim da je pozdravim".

Bez reči i sa usnama stisnutim u tvrdu, pravu liniju, Zelda je kao mačka odjurila do balustrade i za tren oka skočila u stepenište sa drugog sprata.

Ošamućeni od užasa, gosti su se zbili oko ograde, sigurni da je slomila vrat, ali je Zelda pobegla sa samo nekoliko modrica. Međutim, nakon ovog incidenta počele su da kruže sve upornije glasine o njenoj mentalnoj bolesti.

"Bilo je nečeg grubog, čak i zastrašujućeg, na njenom licu", rekla je poznata britanska spisateljica, književna kritičarka i aktivistkinja sufražetkinja Rebeka Vest, opisujući Zeldu Ficdžerald. "Nešto odbojno, kao ludaci na Gerikaultovim slikama."

Pokušavajući da promeni okruženje i preokrene tok sudbine, Ficdžerald je 1924. otišao u Evropu: prvo u Italiju, zatim u Francusku. Tamo je upoznao Ernesta Hemingveja, koji mu je postao blizak prijatelj, a 1925. završio je roman Veliki Getsbi, priznat kao remek delo svetske književnosti.

A Zelda, koja nikada nije bila poznata po bračnoj vernosti, bezglavo uranja u aferu sa zgodnim pilotom Eduardom Jozanom. Skot, navikao na brojne, ali prolazne ljubavne veze svoje žene, nije pridavao veliku važnost priči. Međutim, iznenadni nestanak Jozana, uplašen histeričnim ludorijama njegove strasti, doveo je ponosnu i sujetnu Zeldu do nervnog sloma: pokušavajući da izvrši samoubistvo, progutala je tablete za spavanje, a samo je pojava Skota sprečila da dovrši svoj fatalni plan.

Privremeni mentalni propusti od kojih je Zelda Ficdžerald patila od 1925. postajali su sve duži. Lečenje u duševnim bolnicama nije dalo rezultate, a 1930. godine, na pozadini upornog mentalnog poremećaja, dijagnostikovana joj je šizofrenija.

Ficdžerald, zatrpan ogromnim računima i primoran da troši svoj talenat na pisanje trećerazrednih priča za javnost, sve više davi svoje tuge u alkoholu. "Najskuplja orgija u istoriji je završena", zapisaće on u svom dnevniku.

Hemingvej ne podnosi Zeldu, verujući da ona uništava muževljev spisateljski talenat, ljubomorna na njegovu slavu i ježi se od grozničavog pogleda njenih prodornih očiju, koje on naziva "jastrebovim". Zelda ne ostaje dužna, nazivajući Hemingveja "pozerom" i "mehurom".

Godine 1934. objavljen je roman Nežna je noć, uglavnom autobiografski, koji odražava Skotovu bol u srcu, izgubljenu bitku za spas braka i lošu stranu luksuznog života.

Zelda luta od jedne duševne bolnice do druge. "Dragi moj ", piše ona svom mužu, "Tako sam tužna što sam se pretvorila u ništa, u praznu školjku. Pomisao na napore koje ulažeš za mene bila bi nepodnošljiva nikome osim bezdušnoj mašini... Tvoja dobrota prema meni nema granica. Pa sad mogu jedno reći: u mom srcu, u celom životu, nije bilo dragocenijeg bića od tebe... Volim te!".

Godine 1937, odlučivši da okuša sreću u Holivudu kao scenarista, Ficdžerald se preselio u Kaliforniju. Američka spisateljica Šila Grejem, koju je upoznao u fabrici snova, postala je njegova poslednja ljubav. Čak ni njena briga nije mogla da prevaziđe njegove probleme sa pićem, a tokom njegovih opijanja, Skot je postao nasilan, pa čak i okrutan.

21. decembra 1940. Fransis Skot Ficdžerald je umro od srčanog udara u Holivudu u 44. godini. Njegov roman, Poslednji tajkun, nikada nije završen.

Zelda je nadživela svog muža za 8 godina. 10. marta 1948. izbio je požar na teritoriji bolnice Hajlend, u kojem je poginulo devet ljudi, među kojima i Zelda Ficdžerald. Poslednjih godina piše svoj drugi roman, koji je takođe ostao nedovršen.

Na nadgrobnom spomeniku poslednjeg počivališta briljantnog pisca i njegove gnusne muze uklesane su reči iz romana Veliki Getsbi: "Tako pokušavamo da plivamo napred, boreći se sa strujom, ali ona naše čamce vraća u prošlost."

Ilda Šaulić bila na ivici suza