Patuljak koji je tragično skončao, pokušavajući da zaradi za koru hleba: Život pravog Pinokija nimalo nije bio bajka

Sigurno svako zna priču o drvenom dečaku, čiji nos kreće da raste onog trenutka kada izgovori laž.

Na prvi pogled, priča o Pinokiju deluje jednostavno – mašta pisca bajki može stvoriti šta god poželi, tako je i ovaj junak samo još jedno delo bezgranične imaginacije.

Međutim, neki istraživači smatraju da je Pinokio zapravo bio stvaran. Naravno, on nije bio drvena lutka, ali su i njegove pustolovine bile podjednako opasne kao one koje je doživeo njegov bajkoviti "dvojnik", a i imaju sličnosti sa nečim drvenim.

Ipak, priča o stvarnom Pinokiju teško da se može nazvati veselom. Ko je, dakle, taj misteriozni drveni dečak? I šta povezuje izmišljenog Pinokija sa njegovim stvarnim imenom?

Nimalo obična bajka

Počnimo sa najpoznatijim činjenicama o ovom junaku. Pinokio je glavni lik bajke Karla Kolodija. "Avanture Pinokija" autor je napisao kao veselu priču za decu. Međutim, istraživači smatraju da se ovo delo teško može smatrati običnom bajkom.

Kolodijeva bajka je godinama kasnije korišćena u propagandne svrhe. Italijanski fašisti su je koristili za širenje svoje ideologije (čak je na nekim ilustracijama Pinokio prikazan kako koristi "rimski pozdrav"). U jednom periodu bajka je čak smatrana verskom knjigom. Ukratko, njena sudbina bila je sve samo ne jednostavna.

Dečak od drveta

Prvi put bajka je objavljena 1881. godine. Već tada su čitaoci upoznali starog majstora Đepeta, kojem je jednog dana u ruke dospela obična drvena cepanica. Usamljeni starac odlučio je da od nje napravi drvenu lutku koja bi mu pravila društvo.

Ispostavilo se da je dečak, izdeljan od drveta, oživeo. Međutim, svom ocu doneo je mnogo briga. Bio je bistar, ali nemiran i nestašan. Ipak, na kraju priče, Pinokio je postao Đepetov spas.

Nije tajna da su mnogi bajkoviti junaci nastali na osnovu stvarnih ljudi i njihovih sudbina. Naravno, umetnička sloboda u ovim pričama je neizbežna, ali neki elementi su istorijski potvrđeni. Zato ne čudi što su istraživači počeli da se pitaju – da li je postojao stvarni prototip drvenog dečaka?

Pinokio van bajke

Potraga za istorijskim uzorom drvene lutke brzo je dala rezultate. Ispostavilo se da je među poznanicima pisca postojao čovek po imenu Pinokio Sančes, koji je bio patuljastog rasta. Uprkos svom niskom rastu, bio je pozvan na vojnu službu. Tokom obuke u planinama, konopci su popustili i nesrećni Sančes je pao sa velike visine.

Srećom, preživeo je, ali je zadobio teške povrede – polomio je obe noge i zadobio ozbiljne povrede nosa. Zahvaljujući lekarima, ponovo je mogao da hoda, ali su mu noge zamenjene drvenim protezama. Čak mu je i nos, zbog oštećene nosne pregrade, delimično nadoknađen drvenim umecima.

Tragičan kraj

Povratak u normalan život bio je ogroman izazov za Sančesa. Jedva se kretao, ali je ipak naučio kako da koristi proteze. Pričalo se da je vremenom postao toliko vešt da je čak počeo da nastupa u uličnim pozorištima. Čini se da je u glumačke vode ušao iz velike nužde – shvatao je da su njegove akrobacije opasne po život, ali mu je novac bio preko potreban. Nažalost, kraj njegove priče bio je tragičan – tokom jednog nastupa, Pinokio je poginuo.

Kao što vidite, priča o stvarnom Pinokiju nimalo nije vesela. Čak i Kolodijeva bajka nosi mnogo dublju poruku nego što se na prvi pogled čini. U njoj su snažno prikazani teški životi običnih Italijana. Ova priča govori ne samo o Pinokijevim avanturama, već i o siromaštvu, mukama i odricanjima – svemu onome što je narod Italije dobro poznavao.

Priča o Pinokiju još jednom potvrđuje da bajke ne treba uvek shvatati isključivo kao zabavu za decu. U njima se često kriju slike surove stvarnosti, tuge i nade – verovanja u čudo koje opstaje uprkos svim nedaćama.

Glavni junak ove priče, drveni dečak, inspirisan je nesrećnim patuljkom čiji je život imao tragičan završetak.

Potresna ispovest žrtve akušerskog nasilja