Kako je devojka iz mrtvačnice pobedila na Olimpijskim igrama: Patolog je video telo i shvatio jezivu istinu

Priča o Beti Robinson je priča o snazi volje, o sposobnosti da se ne odustane, da se veruje u sebe - najviše onda kada niko drugi ne veruje.

Beti Robinson je imala 16 godina kada se pripremala za Olimpijske igre - disciplina sprint. Nakon što je završila trening, zamolila je trenera da iznenadi sestru letom u malom sportskom avionu.

Nekoliko minuta nakon uzletanja, na 200 metara iznad zemlje, avion se pokvario i sunovratio se u ambis.

Avion se srušio na livacu, a meštani koji us bili blizu mesta nesreće pritrčali su da pomognu putnicima.

Nijedno od njih nije davalo znake života.

Jedan od meštana je pokupio telo Beti Robinson, stavio ga u gepek automobila i odneo poznatom lekaru, koji je igrom slučaja bio zadužen za mrtvačnicu. Zamislite iznenađenje patologa kada je, nakon što je prihvatio „leš“, iznenada video da devojčica diše.

Nakon ukazane prve pomoći, pozvao je lekare. Konstatovali su prelom kuka, prelom nogu i ruku, višestruke povrede unutrašnjih organa. Dijagnoza je bila razočaravajuća: invaliditet i doživotna hromost.

Ali Beti Robinson nije odustajala. Pre povrede bila je mlada i snažna, osoba u treningu. Ali najvažnije - Beti Robinson nije volela kada joj neko kaže da nešto ne može.

"Nikada mi se nije dopadalo kada su mi rekli reč 'ne'. Pa sam nakon što sam čula presudu lekara rekla sebi: 'Pa, videćemo o tome'". Iako su Olimpijske igre 1932. bile nešto na šta nije mogla da računa, ali mogla je da mašta o one koje dolaze za 4 godine.

Cilj joj je bio Berlin 1936. godine.

Oporavak je bio veoma spor. Beti nije mogla da savije levo koleno, pa su joj trke na 100 i 200 metara bile van domašaja. Ali ne i štafeta... Beti je odlučila da je ovo njena šansa da se vrati u sport.

I ponovo je počela da trenira. Postepeno, njeni rezultati su počeli da se poboljšavaju, a treneri su ponovo počeli da obraćaju pažnju na nju.

Naravno, nije bilo reči o njenom takmičenju u pojedinačnim disciplinama, ali u štafeti 4 x 100 metara, Beti se takmičila protiv ostalih takmičara. I izabrana je za američki atletski tim za Igre u Berlinu 1936. godine. U to vreme, Beti Robinson je već imala 24 godine.

Na dan trke, Beti Robinson je startovala sa treće pozicije. Nemci su bili favoriti, koji su svakim segmentom povećavali prednost. Do starta četvrte etape Amerikanci su bili na drugom mestu, dok su Nemci bili na prvom mestu sa prednošću od 9 metara.

Činilo se da je ishod trke jasan. Ali onda se dogodilo čudo. Tokom prenosa palice, Nemica Ilsa Dorfeld je ispustila palicu jer je počela da ubrzava. Prema pravilima, to znači trenutnu diskvalifikaciju.

Amerikanci su na kraju pobedili u trci. Da, neki bi mogli reći da je olimpijsko zlato Beti Robinson imalo velike veze sa srećom. Ali istina je da se uporan trud i rad isplatio - kao što uvek tako i biva.