"Molio sam se 10 puta dnevno, to je bio pravi košmar": Evo kako je živela porodica sa prvim šestorkama i gde su danas

Priča koja je nekada odjeknula širom sveta. Te 1974. godine novinari nisu davali mira bračnom paru Suzan i Kolinu Rozenkovic iz Kejptauna u Južnoj Africi. Razlog? Suzan je uspela da rodi šestorke, i sva deca su živa.

Ovaj događaj postao je senzacija u svetskoj medicini, jer pre Suzan takva trudnoća gotovo nikada nije prolazila bez gubitaka. Rozenkovicima je sreća bila potpuno naklonjena.

Bebe (tri dečaka i tri devojčice) rođene su otprilike četiri nedelje pre termina, a njihova ukupna težina pri rođenju iznosila je 11 kilograma, dok se pojedinačna težina kretala od 1,2 do 2 kilograma. Novorođenčad su nazvana Dejvid, Grant, Džejson, Ema, Nikolet i Elizabet.

Danas "bebe" imaju 49 godina i žive širom sveta. Samo jedno dete, Grant, još uvek živi u Južnoj Africi, gde je i rođen. Ostali su se preselili u London, Dablin, Sidnej i Njujork. Otac porodice, Kolin Rozenkovic, preminuo je nedavno, 2021. godine, nakon dugog, teškog, ali srećnog života.

Kada su šestorke napunile 15 godina, Suzan je napustila porodicu. Zaljubila se u trenera svoje dece i ostavila Kolina da se sam brine o svoj deci iz njihovog braka.

Pre šestorki već su imali dvoje dece. Od tada je Kolin sam odgajao decu. Zbog toga na njegovom nadgrobnom spomeniku nije uklesano ime njegove supruge, već samo imena zahvalne dece.

Kolin Rozenkovic rođen je 1934. godine u Mosel Beju u Južnoj Africi, kao najmlađe dete u porodici krojača. Njegovi roditelji pobegli su na afrički kontinent tokom jevrejskih progona u Sovjetskom savezu.

Kada je Kolin imao šest godina, majka mu je preminula, ostavivši oca sa četvoro dece. Ne mogavši da izdržava porodicu, otac je Kolina i njegove sestre poslao u Arkaidijski jevrejski dom za nezbrinutu decu.

"Kada sam bio sa svojim sestrama, bilo mi je lakše", pričao je Kolin. "Otac nas je posećivao svake nedelje, donosio torbu sa voćem i slatkišima koje smo delili. I ostali roditelji dece iz doma bili su u sličnoj situaciji", govorio je Kolin Rozenkovic.

Kolin je u domu proveo 11 godina, do svoje 17. godine. Njegove sestre su bile starije i napustile su dom ranije, zbog čega su poslednje tri godine bile posebno teške za Kolina, pre svega emocionalno, zbog razdvojenosti porodice.

Sa 17 godina postao je štampar i preselio se u Kejptaun, gde je provodio sate na plaži, sanjareći o poslu na kruzerima. Na kraju je uspeo i zaposlio se kao konobar na jednom brodu koji je plovio do Sautemptona u Engleskoj i nazad.

Mladom konobaru ubrzo su krenule stvari nabolje. Tako je za nekoliko godina postao suvlasnik restorana Milki Lejn i Safari Rum u londonskom Erls Kort Roudu. Upravo u jednom od svojih lokala upoznao je buduću suprugu Suzan, koja je tamo radila kao konobarica. Ubrzo su se venčali, a dobili su i prvo dete, Samantu.

Prvo su živeli u Londonu, ali ih je rad u restoranu iscrpljivao, a Kolinu se nije dopadala klima. Zato su Rozenkovici napustili London i preselili se u veliku kuću sa terasom i tri spavaće sobe u Kejptaunu. Nakon useljenja, dobili su drugo dete, Entonija. Nisu planirali više dece – njihova porodica bila je savršena i želeli su da tako ostane.

Međutim, sudbina je imala druge planove.

Nakon Entonijevog rođenja, lekar je greškom prerano prepisao Suzan kontraceptivne pilule, zbog čega nije imala menstruaciju četiri godine. Kako bi obnovio ciklus, lekar je počeo sa injekcijama za plodnost, ali nešto se dogodilo, i Suzan je iznenada zatrudnela. Na svakom pregledu lekar je otkrivao sve više dece – prvo jedno, zatim dvoje, onda troje...

"Rekli smo da ne želimo toliko dece, ali lekar nas je ubedio da ih zadržimo, a kada su sledećeg meseca otkrivena četiri ploda, za abortus je već bilo kasno."

Suzan je često završavala u bolnici zbog lošeg zdravstvenog stanja. U sedmom i po mesecu ultrazvuk je pokazao ne četiri, već šest beba. Kolin nije znao kako će se nositi s tolikim brojem dece i nije bio siguran da će uspeti da izdržava porodicu. "Tada smo imali kućnu pomoćnicu. Kada smo joj rekli da će Suzan roditi šestorke, odmah je dala otkaz."

Dana 11. januara 1974. godine, Kolin i Suzan dobili su Dejvida, Granta, Džejsona, Emu, Nikolet i Elizabet.

Kada su Rozenkovici napustili London 1967. godine, Kolin je prodao svoj udeo u restoranskom biznisu kako bi kupio kuću u Kejptaunu i pokrenuo mali posao sa tekstilom. Naravno, niko nije očekivao da finansije odjednom postanu nedovoljne za odgajanje dece. Srećom, medijska pažnja donela im je i korist – plaćali su im za intervjue i reklamne ugovore.

Kada su šestorke ušle u tinejdžerske godine, brak Kolina i Suzan se raspao.

"To je bio najteži deo naših života. Za sve, uključujući i mene."

Suzan je otišla i vratila se u London, dok je Kolin preuzeo isključivu starateljsku odgovornost za svu decu, nakon što je njihov razvod postao zvaničan 1989. godine.

"Sećam se kako sam otišao u školu na kraju polugodišta da se sastanem sa nastavnicima sve svoje dece. Tog dana morao sam da vidim 26 nastavnika. Kada se dan konačno završio u šest sati uveče, i dalje nisam uspeo da razgovaram sa svima. Bio sam otac sa najviše dece, za koga jednostavno nije bilo dovoljno vremena kod nastavnika."

Finansijski pritisak zbog podizanja osamoro dece držao je Kolina u očajnom položaju tokom većeg dela njegovog života. Tek u 83. godini dozvolio je sebi da ode u penziju. Nikada nije mogao da se opusti, stalno je radio kako bi obezbedio i već odraslu decu. U intervjuu za "Sandej tajms" iz 2004. godine rekao je: "Bilo je jako teško. Ne znam kako sam to izdržao. Molio sam se 10 puta dnevno, to je bio pravi košmar."

Tri godine pre smrti, u jednom intervjuu priznao je da, iako je vodio izuzetno težak život, bio je srećan i sada može u potpunosti da uživa u preostalim danima bez briga o budućnosti svoje dece i unuka, piše portal "Dzen".

A ovde pročitajte priču o Nađi Oktomami, ženi koja je rodila osmorke.

Miloš Božović o porodici, kao ključnoj stavki za podučavanje deteta o saobraćaju