"Rak je mog oca pojeo za mesec dana, u bolničkom krevetu ga nisam prepoznala": Govorila je ćerka Zorana Radmilovića

Ćerka legendarnog glumca Zorana Radmilovića, književnica Ana Radmilović preminula je mlada 2017. godine u 43. godini života. O uzroku njene smrti dugo se spekulisalo, ali te spekulacije nikada zvanično nisu potvrđene.

Bila je usvojena ćerka Zorana Radmilovića i Dine Rutić i veoma mlada je ušla u glumačke vode, a diplomirala je u klasi profesora Radoslava Milenkovića.

Za oca je bila izuzetno vezana, a imala je samo 11 godina kada ga je izgubila, 1985. godine.

Ana Radmilović je najlepše uspomene na oca sačuvala u knjizi "Kad je svet imao brkove".

"Kajala sam se što se na onom stepeništu nisam zadržala duže, zauvek ako treba. Što sam na kraju izašla iz njegovog zagrljaja, strčala niz stepenište i izašla u neki svet, život bez veze, glup život i još gluplji svet bez njega. Kajala sam se što ga nisam prepoznala kada je spavao u bolničkom krevetu, mršav i sasvim sed, za mesec dana sasvim nestao, što nisam ušla, zagrlila ga, legla kraj njega kao uvek pre, možda bi se probudio, ozdravio čak. Možda bi i život i svet izgledali drugačije da sam to uradila – a nisam. Stajala sam paralisana na vratima bolničke sobe u koju nisam smela da zakoračim i nisam htela da verujem kako je to što vidim on. Ja ga nikada i ničim neću nadoknaditi", napisala je Ana Radmilović u knjizi "Kad je svet imao brkove".

Ljubav i poštovanje prema svom ocu Zoranu Radmiloviću često je isticala. Bila je ljuta što ga je naše društvo doživljavalo kao "kafanskog čoveka" jer je bio nešto potpuno drugo.

"Moj otac bio je veoma obrazovan, pravi intelektualac, pogađalo me je što su ga spuštali na nivo kafanskog čoveka. Kada je umro, preselila sam se u njegov radnu sobu koju smo zvali radenička, i tamo zatekla latinske, starogrčke, španske, nemačke rečnike i raznu drugu literaturu. Bio je veoma studiozan, tako da je identifikacija sa Radovanom III pogrešna, dobar glumac koji je sjajno odigrao jednog malograđanina, ali privatno nije bio ni nalik njemu. U Zaječaru već dvadeset godina postoji manifestacija Dani Zorana Radmilovića, a iskreno se nadam da će nove vlasti imati malo više pijeteta prema njegovom imenu jer su ga zaista mnogo arčili. Bila sam dva puta tamo i osetila sam se kao na nekom poselu. Mnogi su pravili publikacije i pisali knjige o njemu koje su potpuni falsifikat. Ja imam pravo da budem subjektivna i mislim kako je on bio najveći srpski glumac, kao i da nije zaslužio da ga na taj način koriste", rekla je svojevremeno Ana.

"Slava ga je opterećivala i nije mu prijalo kad ga prepoznaju na ulici, voleo je mir i tragao za njim, a od njega mi je u vaspitanju ostala i blaga gadljivost prema moćnim ljudima i onima koji se moćnima dodvoravaju. Gajio je neku ispravnost i u skladu sa njom živio" govorila je Ana Radmilović.

Ana je otkrila da je njen otac radio do smrti, te da je odbijao da primi hemoterapiju.

"Nisam mnogo prisustvovala njegovom odlasku jer su me sklonili pošto sam bila maloletna. Ali, istina je da je radio do mesec dana pred smrt. Bio je profesionalac i to je bila njegova odluka. Nije hteo da prima hemioterapiju govoreći: "Ja ću da živim i umrem u komadu kao čovek". I tako je išao do kraja. To je legitiman izbor, ali otišao je previše mlad, sa samo 52 godine. Smrt je svinjarija", rekla je Ana Radmilović za Story 2013. godine.

"Govore mi da fizički podsećam na njega, ali to uopšte nije ljubazno jer je on bio čovek s velikim nosem i brkovima. Majka mi je bila lepotica, ali, eto, šta ću! (smeh) Sećam se kako je bio nežan i blag čovek, dobroćudan namćor. Ma, nisam htela da se odvajam od njega kada je bio tu. Želela sam da stalno budemo zajedno i da idemo negde. Ostala sam ga zauvek željna... Ceo život mi nedostaje tata", dodala je.

ZORAN RADMILOVIĆ JE BIO MRGUD I ĆUTOLOG! Svetozar Cvetković ispričao smešnu anegdotu o velikom glumcu MIRA BANJAC GA JE ZVALA KLEN