"Imamo po 77 godina, tražili smo od ćerke da se preselimo kod nje i odbila nas je! I nije mogla bolju stvar da uradi"

Odnos između dece i roditelja je vrlo kompleksan tema, te vrlo često među njima dolazi do nesuglasica, posebno ako se ne postave zdrave granice. Neretko se susrećemo i sa činjenicom da otac i dete misle da su naslednici u njihovom vlasništu, te da imaju pravo da im se mešaju u život, što je, kako ističu psiholozi, potrpuno pogrešan prizor.

Naime, na Redditu se pojavila ispovest jedne žene koja je pokrenula lavinu kometara i polemiku da li bi deca stare roditelje trebalo da prime u svoj dom.

"Ćerka se udala pre 20 godina, ima zaista skladan brak i dvoje velike dece na studijama. Suprug i ja smo već u sedamdesetim godinama i više ne možemo sami da brinemo o sebi, zbog narušenog zdravlja. Mislili smo da je najbolje rešenje da se preselimo kod ćerke u kuću, jer zaista ima prostora, a naš stan da iznajmljujemo i njima dajemo taj novac. Međutim, ćerka ni u ludilu nije htela da pristane na to. Osećali smo se povređeno i odbačeno, nismo mogli da verujemo da nam rođeno dete to radi, svesna da nam je zaista potrebna pomoć. Međutim, kada smo seli otvoreno da popričamo, shvatili smo da je bila u pravu i da bi se naši odnosi, bez ikakve potrebe, totalno narušili. Svako od nas ima drugačiji tempo života, navike, već dve decenije ne živimo zajedno, teško uskladiti u kući tri generacije. Umesto da se preselimo kod nje, obezbedila nam je ženu da nam pomaže kada god ona ili zet nisu u prilici i veoma smo im zahvalni na tome", istakla je žena.

Šta kažu psiholozi?

Ovo je situacija koja može izazvati razočaranje, povređenost ili osećaj odbacivanja kod roditelja. Međutim, važno je pristupiti ovom problemu sa razumevanjem i otvorenošću.

1. Razumeti perspektivu deteta

Ćerka možda ima svoje razloge zbog kojih ne želi da roditelji žive sa njim. To može biti vezano za njegov način života, osećaj nezavisnosti, želju za privatnošću, ili čak strah da neće moći ispuniti očekivanja.

Pokušajte da razgovarate sa njom bez kritike, već s iskrenim interesovanjem za njegovo gledište. Pitajte ga kako on vidi tu situaciju i šta ga brine.

2. Poštovanje njegovih granica

Iako možda želite da budete bliži i da pomognete, važno je poštovati granice koje je postavio. Svi imaju pravo na sopstveni prostor i način života, čak i kada su to vaša deca.

Pokažite razumevanje time što ćete priznati njegove osećaje: "Razumemo da ti je važna tvoja privatnost i poštujemo tvoju odluku."

3. Razmotrite alternativna rešenja

Ako se vaša želja za selidbom temelji na potrebi za podrškom ili društvom, možete razmotriti druge opcije, poput života u blizini sina, ali ne u istom domu.

Predložite kompromis, poput redovnih poseta, vikenda zajedno ili čak zajedničkog dogovora o povremenom boravku kod njega.

4. Izgradnja otvorene komunikacije

Izbegavajte da ga kritikujete ili da ovu situaciju shvatate lično. Umesto toga, nastavite da gradite odnos sa njim kroz otvorene i iskrene razgovore, bez pritiska.

Možete reći nešto poput: "Želeli smo da budemo bliže tebi, ali potpuno razumemo tvoje razloge. Volimo te i uvek ćemo biti tu za tebe."

5. Radite na svom životu i dobrobiti

Usmerite energiju na vlastiti život, hobije, prijatelje i aktivnosti koje vas ispunjavaju. Ovo će vam pomoći da ne osećate preveliku zavisnost od odnosa sa sinom.

Održavanje sopstvene sreće i nezavisnosti može takođe učiniti vaš odnos sa sinom zdravijim i opuštenijim.

6. Potražite podršku ako je potrebno

Ako osećate duboku tugu ili povređenost zbog ove situacije, razmislite o razgovoru sa psihologom ili savetnikom. Ponekad je potrebno vreme i pomoć stručnjaka da se prihvati i obradi ovakva situacija.

Ova situacija nije znak neuspeha u odnosu, već prilika za razumevanje i prilagođavanje. Ključ je u poštovanju, ljubavi i strpljenju