CIA zaposli čoveka, a onda od njega zahteva 1 stvar: Prava istina o obaveštajnoj agenciji budi nevericu

Centralna obaveštajna agencija (CIA) već decenijama intrigira javnost, predstavljajući sinonim za veliku misterioznost, akciju visokog rizika i špijunskih operacija. Kroz filmove, knjige i teorije zavere, stvorena je slika o ovoj agenciji koja često nema mnogo veze sa stvarnošću. Dok su neki mitovi nastali iz neznanja, drugi su posledica preterivanja u popularnoj kulturi.

Ali, koliko zapravo znamo o CIA? Da li su agenti zaista poput likova iz filmova o Džejmsu Bondu? Šta je zapravo istina o njihovoj špijunskoj opremi i zapošljavanju?

U nastavku razotkrivamo najčešće zablude o ovoj tajanstvenoj organizaciji i osvetljavamo činjenice iza tih mitova.

Nisu svi zaposleni u CIA špijuni

CIA ima mnogo radnika, operativaca, analitičara, bibliotekara, osoba zaduženih za komunikaciju... i oni nisu agenti. Špijuni su oni koje CIA regrutuje da rade za agenciju.

Većina sme da kaže gde radi

Postoje službenici koji žive tajno, tako da ne smeju da odaju informacije o poslu, ali većina ne živi tako. Najveći broj radnika ima uobičajen posao od 9 do 17.

Službenici CIA ne nose oružje

Javnost često meša agente FBI-ja i službenike CIA, ali CIA nema funkciju sprovođenja zakona. Njeni službenici prikupljaju i analiziraju podatke i nikoga ne hapse.

Akcije se ne završavaju pucnjavom i haosom

Zapravo je potpuno suprotno. Ako se sprovodi neka operacija, niko verovatno neće ni znati da je CIA prisutna.

CIA ne čuva sve vladine tajne

To što neko radi u CIA ne znači da ima neograničen pristup vladinim tajnama. Svaki službenik ima pristup informacijama značajnim konkretan posao koji obavlja.

CIA ne kreira spoljnu politiku

Agencija je nezavisan izvor informacija i obaveštajnih podataka za one koji vode politiku, a ne njen kreator, prenosi "RTS".

Agenti CIA koriste naprednu tehnologiju i nije uvek specifični špijunski uređaj

Kao agencija za prikupljanje obaveštajnih podataka, poznato je da agenti CIA rade sa naprednim tehnologijama. Međutim, razvoj sofisticirane špijunske opreme nije glavni prioritet inženjera i naučnika ove agencije.

Većina tehnologija na kojima CIA radi je poverljiva, ali tokom retkog javnog nastupa pre godinu dana, tehnološki direktor agencije, Gas Hant, istakao je pet tehnoloških prioriteta: bezbedna mobilnost, računarski servisi, analiza podataka, klaud usluge i bezbednost kao usluga. Kada se ovako predstavi, to sigurno ne zvuči previše uzbudljivo, piše "Ciaagnetedu".

Da biste se pridružili CIA, ne morate biti majstor karatea, vrhunski strelac i imati telo sposobno da izdrži električne udare i nadmaši sportske automobile.

Suprotno onome što producenti televizijskih serija žele da pomislite, posedovanje nadljudskih osobina nije uslov za pridruživanje CIA. Agenti su izuzetni pojedinci koji se ističu u svojim oblastima, ali njihove veštine ne uključuju nužno neograničenu fizičku snagu.

Ne morate biti poliglote da biste radili za CIA.

CIA uvek traži kandidate sa iskustvom i kulturnom svesti koja dolazi iz života i putovanja u inostranstvo; međutim, to nije apsolutni uslov za zapošljavanje. Kandidati za pozicije u Klandestinskim službama imaju prednost ako poznaju jedan od sledećih 11 jezika: korejski, paštu, ruski, somalski, arapski, kineski, dari, turski, kurdski, persijski ili urdski.

Zaposlenima u CIA nije zabranjeno korišćenje društvenih mreža.

Ovo može biti iznenađujuće za neke, ali zaposlenima u CIA je dozvoljeno da koriste društvene mreže sve dok to čine van radnog vremena. Ipak, postoje smernice radi njihove zaštite. Na primer, agentima CIA je dozvoljeno da dele fotografije i beleške sa ličnih putovanja na svojim profilima, ali je strogo zabranjeno objavljivanje detalja o projektima i službenim putovanjima.

A ovde pročitajte koji glumac će najverovatnije glumiti novog Džejmsa Bonda.

Ko je Duško Popov, srpski špijun po kome je nastao Džejms Bond?